Izvor: S media, 09.Maj.2010, 13:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cilj Srbije da bude uvaženi član EU

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Djelić izjavio je danas da je cilj Srbije da do sredine sledeće godine dobije status kandidata i da pregovore za ulazak u EU počne do kraja mandata ove vlade, odnosno do sredine 2012. godine.

"To su naši ciljevi, a na nama je da obezbedimo konsenzus unutar EU da to postane i realnost", rekao je Djelić u intervjuu Tanjugu povodom 9. maja, Dana Evrope.

Djelić je ukazao da je Vlada Srbije vredno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << radila i u 2008. i u 2009. godini na evropskim integracijama što je rezultiralo dobijanjem, krajem prošle godine, vizne liberalizacije, primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenjem kandidature za članstvo u EU.

"Gradjani me često pitaju - šta se dešava, evo nas u maju, prošlo je četiri i po meseca, gde su dodatni pomaci. Pomaci postoje, sprovodimo našu evropsku agendu, vredno radimo, s ciljem da već u junu mesecu počne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je potvpredsednik Vlade.

On je dodao da se čini sve kako bi zemlje članice EU što je moguće pre dale zeleno svetlo Evropskoj komisiji za razmatranje naše kandidature.

I premda u ovom trenutku u EU ne postoji konsenzus za prosledjivanje kandidature Srbije Komisiji u junu, Srbija za to ima podršku ministra spoljnih poslova Italije Franka Fratinija i Španije.

"Na nama je da se trudimo da ukoliko se to ne desi u junu, da onda kandidatura bude prosledjena što je brže moguće posle toga, i da dostignemo naš cilj oko koga se složio i Fratini tokom nedavne poseti Srbiji, da naša zemlja dobije i formalni status kandidata za ulazak u EU do sredine sledeće godine i da pregovori za ulazak u EU počnu pre kraja mandata ove vlade, znači do sredine 2012. godine" , rekao je Djelić.

Djelić je ukazao da mu i mediji i gradjani često postavljaju pitanja u vezi rokova, da je neretko i na udaru kritike što daje rokove, kao što je to bio slučaj sa viznom liberalizacijom, ali da je to deo posla.

"Da te rokove nismo davali, 19. decembra prošle godine, verujte, ne bismo došli na belu šengen listu", smatra Djelić.

On je kazao i da su rokovi jedan način kojim se birokratija " tera da radi" a Brisel i zemlje članice EU stavlja da znaju koji su ciljevi Srbije i da se odrede prema njima.

Govoreći o saradnji sa Tribunalom u Hagu i evropskim integracijama Djelić je podsetio na zaključke Evropskog saveta iz decembra prošle godine, u kojima se naglašava da ukoliko izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca u junu bude pozitivan, da se onda pristupi početku ratifikacije ŠP.

Navodeći da nema nikakvog razloga da Bramercov izveštaj ne bude pozitivan, Djelić je izrazio očekivanje da bi odluka o ratifikaciji ŠP mogla da bude donesena sredinom juna na sastanku ministara EU u Luksemburgu.

Kada je reč o kandidaturi, kada EK dobije zeleno svetlo zemalja članica da razmotri kandidaturu Srbije, ona će i zvanično uputiti upitnik koji će, prema Djeliću, rentgenski analizirati situaciju u našoj zemlji.

Potpredsednik Vlade je rekao da će Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja, biti u stanju da veoma brzo odgovori na ta pitanja, u roku od nekoliko nedelja, čime će dokazati i posvećenost, profesionalizam i administrativni kapacitet Srbije.

On je, medjutim, naglasio da je u ovom momentu pre svega potrebno da se izgradi politički konsenzus za prosledjivanje kandidature Srbije EK, a da se Srbija, lobirajući za to, istovremeno priprema da administrativno-tehnički odgovori na sve izazove.

Djelić je, takodje, rekao da Srbija insistira na poštovanju odredbi Rezolucije SB UN 1244 o Kosovu.

Govoreći o finansijskim, dosadašnjim i budućnim, dobitima od EU, Djelić je naveo da Srbija trenutno dobija 200 miliona evra godišnje, a da je, uključujući vanrednu pomoć početkom prošle decenije, Srbija već dobila oko 2,5 milijarde evra bespovratne pomoći EU.

Kada dobijemo sertifikaciju i istovremeno budemo zemlja kandidat za ulazak u EU, možemo računati da ćemo dobiti za jednu trećinu više sredstava nego što to danas dobijamo, skoro do 300 miliona evra, dodao je Djelić.

"Kao punopravna članica EU Srbija će moći da računa na dve do tri milijarde evra neto godišnje bespovratne podrške. To su veoma značajna sredstva i to je jedan od razloga, nije jedini, za koje se mi borimo da što pre udjemo unutar EU", rekao je Djelić.

Djelić je upozorio da u ovom trenutku raspoloženje za proširenje EU nije na zavidnom nivou, jer veliki broj zemalja, poput Nemačke, misle da je poslednje proširenje uradjeno prebrzo i da su Bugarska i Rumunija ušle nespremne u EU, a tu je i problem grčke krize i pitanje da li i druge zemlje Balkana imaju slične ekonomske probleme.

Srbija je veoma rano prepoznala izazove i obratila se MMF, pokazavši da vodi odgovornu, evopsku politiku, koja nije laka za gradjane, ali koja je mera odgovornosti i zrelosti društva i države, kazao je Djelić.

Prema njegovom mišljenju, Srbija ima mnogo toga da ponudi EU u najrazličitijim oblastima.

"Naša ambicija nije da mi sutra živimo od tudjeg truda, vecgh da budemo uvaženi, cenjeni, produktivni član EU, čiji se glas čuje i uvažava", zaključio je Djelić.

Nastavak na S media...