Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Maj.2010, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Cilj Srbije da bude uvaženi član EU
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da je cilj Srbije da do sredine sledeće godine dobije status kandidata i da pregovore za ulazak u EU počne do kraja mandata ove vlade, odnosno do sredine 2012. godine.
"To su naši ciljevi, a na nama je da obezbedimo konsenzus unutar EU da to postane i realnost", rekao je Đelić u intervjuu Tanjugu povodom 9. maja, Dana Evrope.
Đelić je ukazao da je Vlada Srbije vredno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << radila i u 2008. i u 2009. godini na evropskim integracijama što je rezultiralo dobijanjem, krajem prošle godine, vizne liberalizacije, primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenjem kandidature za članstvo u EU.
"Građani me često pitaju - šta se dešava, evo nas u maju, prošlo je četiri i po meseca, gde su dodatni pomaci. Pomaci postoje, sprovodimo našu evropsku agendu, vredno radimo, s ciljem da već u junu mesecu počne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je potpredsednik Vlade.
On je dodao da se čini sve kako bi zemlje članice EU što je moguće pre dale zeleno svetlo Evropskoj komisiji za razmatranje naše kandidature.
I premda u ovom trenutku u EU ne postoji konsenzus za prosleđivanje kandidature Srbije Komisiji u junu, Srbija za to ima podršku ministra spoljnih poslova Italije Franka Fratinija i Španije.
"Na nama je da se trudimo da ukoliko se to ne desi u junu, da onda kandidatura bude prosleđena što je brže moguće posle toga, i da dostignemo naš cilj oko koga se složio i Fratini tokom nedavne poseti Srbiji, da naša zemlja dobije i formalni status kandidata za ulazak u EU do sredine sledeće godine i da pregovori za ulazak u EU počnu pre kraja mandata ove vlade, znači do sredine 2012. godine" , rekao je Đelić.
Đelić je ukazao da mu i mediji i građani često postavljaju pitanja u vezi rokova, da je neretko i na udaru kritike što daje rokove, kao što je to bio slučaj sa viznom liberalizacijom, ali da je to deo posla.
"Da te rokove nismo davali, 19. decembra prošle godine, verujte, ne bismo došli na belu šengen listu", smatra Đelić.
On je kazao i da su rokovi jedan način kojim se birokratija " tera da radi" a Brisel i zemlje članice EU stavlja da znaju koji su ciljevi Srbije i da se odrede prema njima.
Govoreći o saradnji sa Tribunalom u Hagu i evropskim integracijama Đelić je podsetio na zaključke Evropskog saveta iz decembra prošle godine, u kojima se naglašava da ukoliko izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca u junu bude pozitivan, da se onda pristupi početku ratifikacije ŠP.
Navodeći da nema nikakvog razloga da Bramercov izveštaj ne bude pozitivan, Đelić je izrazio očekivanje da bi odluka o ratifikaciji ŠP mogla da bude donesena sredinom juna na sastanku ministara EU u Luksemburgu.
Kada je reč o kandidaturi, kada EK dobije zeleno svetlo zemalja članica da razmotri kandidaturu Srbije, ona će i zvanično uputiti upitnik koji će, prema Đeliću, rentgenski analizirati situaciju u našoj zemlji.
Potpredsednik Vlade je rekao da će Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja, biti u stanju da veoma brzo odgovori na ta pitanja, u roku od nekoliko nedelja, čime će dokazati i posvećenost, profesionalizam i administrativni kapacitet Srbije.
On je, međutim, naglasio da je u ovom momentu pre svega potrebno da se izgradi politički konsenzus za prosleđivanje kandidature Srbije EK, a da se Srbija, lobirajući za to, istovremeno priprema da administrativno-tehnički odgovori na sve izazove.
Đelić je, takođe, rekao da Srbija insistira na poštovanju odredbi Rezolucije SB UN 1244 o Kosovu.
Govoreći o finansijskim, dosadašnjim i budućim, dobitima od EU, Đelić je naveo da Srbija trenutno dobija 200 miliona evra godišnje, a da je, uključujući vanrednu pomoć početkom prošle decenije, Srbija već dobila oko 2,5 milijarde evra bespovratne pomoći EU.
Kada dobijemo sertifikaciju i istovremeno budemo zemlja kandidat za ulazak u EU, možemo računati da ćemo dobiti za jednu trećinu više sredstava nego što to danas dobijamo, skoro do 300 miliona evra, dodao je Đelić.
"Kao punopravna članica EU Srbija će moći da računa na dve do tri milijarde evra neto godišnje bespovratne podrške. To su veoma značajna sredstva i to je jedan od razloga, nije jedini, za koje se mi borimo da što pre uđemo unutar EU", rekao je Đelić.
Đelić je upozorio da u ovom trenutku raspoloženje za proširenje EU nije na zavidnom nivou, jer veliki broj zemalja, poput Nemačke, misle da je poslednje proširenje urađeno prebrzo i da su Bugarska i Rumunija ušle nespremne u EU, a tu je i problem grčke krize i pitanje da li i druge zemlje Balkana imaju slične ekonomske probleme.
Srbija je veoma rano prepoznala izazove i obratila se MMF, pokazavši da vodi odgovornu, evropsku politiku, koja nije laka za građane, ali koja je mera odgovornosti i zrelosti društva i države, kazao je Đelić.
Prema njegovom mišljenju, Srbija ima mnogo toga da ponudi EU u najrazličitijim oblastima.
"Naša ambicija nije da mi sutra živimo od tuđeg truda, već da budemo uvaženi, cenjeni, produktivni član EU, čiji se glas čuje i uvažava", zaključio je Đelić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
