Izvor: Politika, 04.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiji su Tadićevi milioni
Ni DS ni G17 plus, ali ni DSS nisu spremni da na parlamentarnim izborima proveravaju kome pripadaju Tadićevi glasači, a nisu ni za mnogo bezbedniju probu na referendumu
Proevropska opcija u Vladi Srbije, po svemu sudeći, još nije spremna da proveri kome pripada onih 2,3 miliona glasača koji su na prošlim predsedničkim izborima između radikala Tomislava Nikolića i demokrate Borisa Tadića izabrali opciju „dva”. Parlamentarni izbori, tvrde izvori „Politike” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u strankama na vlasti (DS, koalicija DSS–NS i G17 plus), najverovatnije neće biti održani do jeseni, a možda ni do kraja godine. I ne samo što neće biti izbora nego verovatno ni referenduma (o nastavku evropskih integracija), kojim je proteklih dana lider G17 plus Mlađan Dinkić „pretio” manjinskom, „narodnjačkom”, delu vlade.
Uprkos razlikama koje se čine nepomirljivim (baš kao i pre skoro godinu kada je posle tri meseca pregovora vlada formirana) nijedan od tri koaliciona partnera nema nameru da napusti vlast. U isto vreme sve troje, dakle i DSS koji nije podržao Tadića na izborima, „svojataju” deo glasova koje je on dobio 3. februara („narodnjaci” su posle izbora tvrdili da su se njihovi birači podelili između Tadića i Nikolića i da je Tadićev uspeh delom i njihova zasluga).
Lider G17 plus, koji od izbora na pomen 2,3 miliona glasača koristi isključivo zamenicu za prvo lice množine, a od pre nekoliko dana je sebe proglasio osobom koja govori u njihovo ime (u emisiji „Utisak nedelje”) tvrdi da njegov G17 plus sa DS „ima većinu u vladi i 2,3 miliona građana”.
To što su izjave Dinkića, kako tvrde naši izvori u DS-u, izazvale buru negodovanja u vrhu ove stranke, moglo bi da navede na zaključak da ili nisu spremni da sa Dinkićem „dele” svoju predsedničku pobedu ili nisu spremni da u ovom trenutku proveravaju da li bi Tadićevo milionsko biračko telo bilo i na strani DS. Ili oboje.
Mnogo bezbednije je rezultat predsedničkih izbora proglasiti rezultatom referenduma (što su G17 plus i DS uradili posle izbora, a juče je to ponovio i Dinkićev kadar u vladi Tomica Milosavljević) nego se stvarno upustiti u takav rizik. Rano je za referendum, što je rekla juče za „Politiku” Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije.
Naime, sve ankete sprovedene na ovu temu govore da bi referendumsko pitanje bilo mnogo kompleksnije nego što je to predstavljeno u predsedničkoj kampanji. Istraživanje agencije „Politikum” s kraja prošle godine pokazalo je da ulazak Srbije u EU podržava 71,55 odsto ispitanih, ali da u isto vreme 70,21 odsto istih ispitanika ne prihvata brži ulazak Srbije u EU ukoliko je ono uslovljeno priznanjem nezavisnosti Kosova (tek 18,11 odsto njih je za ovu opciju).
Nevoljnost stranaka u vlasti, pa i onih koje pripadaju proevropskom bloku da građanima Srbije zaista postavi ovo referendumsko pitanje možda objašnjava i sledeći podatak – za brži ulazak Srbije u EU uslovljen priznanjem nezavisnosti Kosova je samo 32,5 odsto DS-ovih pristalica, a čak 57,2 odsto je protiv. Najveći protivnici ovakvog puta u Evropu, nisu kako bi se moglo očekivati, radikali, već upravo DSS-ove pristalice koje su 92,4 odsto protiv, a tek 5,9 odsto za.
Osim toga, izlazak na nove, vanredne parlamentarne izbore, u jeku kosovske secesionističke krize, kako upozoravaju i analitičari, građani bi mogli da protumače kao neodgovornost vlasti. S druge strane, referendum bi mogao da razreši krizu u vladajućoj koaliciji. Naime, na referendumu bi mogla da se razreši dilema da li su građani spremni zarad ulaska u EU da „zaborave” Kosovo (pa čak i zauvek). Međutim, referendum bi, strahuje se, mogao da dovede do nesagledivih rascepa u već prilično podeljenom društvu, kakve smo već viđali devedesetih godina prošlog veka. Dovoljno živa ilustracija onoga što bi ovakve podele donele može biti i onaj dan u skupštini kada je njoj predsedavao Tomislav Nikolić i kada je izgledalo da je sav gnev nataložen u poslaničkim klupama isplivao na površinu za skupštinskom govornicom.
„Građani bi najviše voleli ’i Kosovo i EU’, ali sad je pitanje „ili-ili” i morali bi da se opredele. Voleo bih da ne ostanemo i bez jednog i bez drugog”, upozorava politikolog Zoran Stojiljković.
Da se pre ulaska u Evropsku uniju mora rešiti pitanje Kosova smatraju i neki zvaničnici DS-a, ali to nisu spremni da kažu javno. Jer, ovako postavljen problem formulisan kroz floskulu „ili Kosovo ili EU” upotrebljava se za kritiku Koštuničine politike. Naime, protivnici premijera tvrde da je postavljanjem ovakvog pitanja Koštunica doveo Srbiju u situaciju da mora nešto da izgubi od ova dva, ali u DSS-u tvrde da je Srbiju pred izbor „Kosovo ili EU” stavila upravo Evropa svojom podrškom nelegalnom otcepljenju dela Srbije.
Izbori, smatra Stojiljković, nisu opcija za ovu priliku, jer „odgovorna politika ne izlazi na izbore u ovakvoj situaciji”, i oni se verovatno neće dogoditi dok je god moguć dogovor o minimumu operativnih stvari. Niko u vlasti nije spreman da preuzme odgovornost za raspisivanje izbora, pa ni DS, koji će, kaže naš sagovornik, uskoro morati da se opredeli do koje mere je spreman da toleriše politiku DSS-a u vladi.
„Održiva varijanta je ona koju lepak vlasti drži zajedno. To je najjači lepak. To će njima pomoći da ostanu zajedno sigurno još neko vreme, a onda i to što drugih varijanti nema – novi izbori ne bi doveli do nove raspodele moći. I na kraju zajedno će ih držati i saznanje da bi se onome ko prvi rasturi ovu koaliciju to obilo o glavu”, objašnjava Stojiljković.
To bi delom mogao da bude i odgovor na pitanje za koga bi glasalo onih 2,3 miliona birača. Ili, za koga ne bi. A Vinko Đurić, direktor agencije Ipress, misli da oni ne bi nužno glasali za DS. Glasačima DS, Đurić, smatra Tadićeve glasače iz prvog kruga predsedničkih izbora. G17 plus, prema njegovoj proceni, ovaj put mogao bi da ostane ispod crte i ne probije granicu cenzusa.
„G 17 ne može da se poziva na ta dva miliona glasova, to nisu njihovi glasači”, kaže Đurić. Kao i neki političari „narodnjačkog bloka ” i naš sagovornik smatra da je Koštuničina nacionalno-demokratska opcija doprinela porastu popularnosti proevropskog bloka.
„Kada je formirana vlada oni su se, mimo svojih ubeđenja, priključili toj njegovoj ideji i na tome kasnije osvojili preko dva miliona glasova. Sada bi to da kapitalizuju”, kaže Đurić, čija je procena da to neće biti tako lako.
Prvo, zato što, kako ističe i Stojiljković, nisu svi Tadićevi glasači glasali i za ulazak Srbije u EU, pa nisu ni sigurni glasači DS-a, baš kao što ni svi radikalski glasači nisu protiv ulaska u EU.
„Tadićevi milioni” mogli bi da se raspu i zbog ljutnje njegovih glasača koji činjenicu da DS neće da izađe iz Koštuničine vlade mogu tumačiti kao izdaju.
Jelena Cerovina - Dragana Matović
[objavljeno: 05/03/2008.]
