Izvor: Blic, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenzus prelazi pet izbornih lista
Cenzus prelazi pet izbornih lista
Kada bi parlamentarni i predsednički izbori bili održani naredne nedelje, građani Srbije bi u najvećem broju glasali za radikale, a za predsednika bi bio izabran Boris Tadić - pokazalo je istraživanje javnog mnjenja novosadske agencije 'Scan' koje je na teritoriji Srbije sprovedeno od 24. novembra do 3. decembra.
Prema istraživanju, na glasanje bi sigurno izašlo 48 odsto birača. Na osnovu njihovog poverenja, iza liste 'SRS - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vojislav Šešelj' (28 odsto), najbolje bi se kotirala 'DS - Boris Tadić' (25 odsto), a zatim 'DSS, NS - Vojislav Koštunica' (17 odsto). Na četvrtom mestu je koalicija 'LDP, GSS, SDU, LSV - Čedomir Jovanović' (devet odsto), a na petom 'G 17 plus - Mlađan Dinkić' (pet odsto).
- Međutim, ako se gleda ukupno raspoloženje građana, DS vodi sa 20 odsto, dok bi SRS osvojio 18 odsto glasova - rekla je Milka Puzigaća, direktor agencije 'Scan'.
Ona tvrdi da je nemoguće proceniti kolika će biti izlaznost na izborima 21. januara.
- Uzimajući u obzir te faktore, u najvećoj opasnosti je G 17 plus čiji glasači kažu da dobro žive i da sebi mogu da priušte pristojan godišnji odmor koji je u ovom slučaju - skijanje. Pomenuti termin izbora ne odgovara DS, a pogotovo LDP, koje umnogome računaju na glasove studenata - kaže Puzigaća.
Kako napominje, termin najviše pogoduje radikalima i socijalistima.
Radikali, takođe, u 75 odsto slučajeva mogu da računaju na izlaznost svojih birača, DS u 61 odsto slučajeva, DSS - 64,4, odsto SVM - 66,7, odsto, LDP - 60,5, odsto, dok G 17 plus može da računa na 53 odsto izlaznosti svojih birača.
Prema istraživanju, procenat onih koji se zalažu za ulazak Srbije u EU se, u odnosu na septembar 2003, smanjio sa 76 na 67, dok je podrška pristupu NATO ostala približno ista (oko 30 odsto).
Među institucijama, stanovnici Srbije i dalje najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potom obrazovnim ustanovama i EU, a najmanje NATO, domaćem tužilaštvu, SAD i Haškom tribunalu.
Sporost, neorganizovanost, neefikasnost i nesposobnost se najviše zamera i Vladi (15 odsto), a potom se navode loša saradnja sa Zapadom, Hagom i NATO (11 odsto), pa 'laž, nedoslednost i lični interesi' (deset odsto).
Građani najviše strahuju od bolesti, pada životnog standarda i nezaposlenosti.
M. Maleš
.jpg)
