Izvor: Blic, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet pojedoše činovnici
Državni aparat Srbije sa skoro 30.000 zaposlenih (bez MUP, BIA i Vojske), građane godišnje košta oko 42 milijarde dinara. Poreski obveznici u Srbiji izdvajaju za činovnike mnogo više nego komšije, od Bugara, na primer, tri puta više dajemo za administraciju.
- Smanjenje državne uprave je neophodno. Za plate administracije izdvajamo 10 odsto BDP, dok je u Bugarskoj tek 3,5 odsto - kaže za "Blic nedelje" Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije.
On smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bi nedavno postignuti dogovor Vlade i sindikata pravosuđa trebalo da bude model za smanjenje uprave.
- Sindikat je hrabro postupio i pristao na smanjenje broja zaposlenih, ali je zato Vlada odlučila da sredstva koja se oslobode smanjenjem broja zaposlenih ne odu negde drugde, već da ih dobiju oni koji nose najveći teret posla - kaže Đelić.
Statistika pokazuje da se naša državna uprava od 2000. do danas uvećala sa 8.000 na skoro 28.000 zaposlenih. Objektivni razlozi postoje - prelazak oko 12.000 državnih činovnika na republički nivo u dva navrata, posle ukidanja savezne države (2004) i nakon nestanka SCG (2006). Razloge za preostalih nekoliko hiljada novih "činovnika" teško je pronaći, osim u činjenici da svaka vlada udomljava svoje partijske kadrove.
Tako je i nova vlada od maja naovamo uvećala broj zaposlenih za oko 500. U decembru 2006. u državnoj upravi bilo je zaposleno 27.394 ljudi, a u septembru ove godine 27.892 (bez MUP i BIA, Vosjke i državnih agencija).
Prema rečima Jasmine Damjanović, direktorke Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije, uvećanje je posledica uvođenja u sistem državne uprave Geomagnetskog zavoda i Direkcije za plovne puteve. Činjenicu da gotovo svakodnevno Vlada, njena ministarstva i službe raspisuju konkurse za nova radna mesta, Damjanovićeva objašnjava time da je velika fluktuacija kadrova, kao i da mnogi stručnjaci odlaze iz Vlade. Iako svaki konkurs prođe kroz ovu službu, u njoj je nemoguće dobiti podatak koliko radnika Vlada sada potražuje.
Planira li se smanjenje republičke administracije i kojom dinamikom, pitanje je na koje je u Vladi teško naći odgovor. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da nije nadležan za ova pitanja i upućuje na Službu za upravljanje kadrovima, dok direktorka službe Jasmina Damjanović tvrdi da ona ne kreira politiku Vlade, niti planira racionalizaciju, već samo prikuplja statističke podatke. Iz svega je jasno da planovi o smanjenju državnog aparata ne postoje, niti se iko time operativno bavi.
Najveći rez u državnoj upravi napravljen je 2004. i 2005. godine, kada je od 27.613 činovnika republičku administraciju napustilo 3.100 zaposlenih. Od tog broja njih 2.900 otišlo je koristeći dobrovoljni socijalni program, dok je samo 200 zaposlenih dobilo otkaz. Sistematizacija je sprovedena na zahtev MMF-a.
- Ubeđenje javnosti da svaka nova garnitura udomljava partijske kadrove u državni aparat ima osnova - kaže za "Blic nedelje" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Šabić ističe da je administracija zapravo daleko brojnija, kada se uzmu u obzir i zaposleni u MUP, BIA i Vojsci.
Državna uprava
2000. 8.099 zaposlenih
2004. 27.613 zaposlenih
2005. 24.500 zaposlenih
2006. 27.394 zaposlenih
2007. 27.892 zaposlenih
Profesor dr Vojin Rakić, nekadašnji savetnik UN u vladi Zorana Đinđića, zadužen za reformu državne uprave ističe da su osnovana brojna nepotrebna ministarstva da bi se zadovoljili apetiti stranaka, kao i da su preuzeti brojni nepotrebni kadrovi sa saveznog nivoa. Ipak, puko otpuštanje, tvrdi on, nije rešenje, jer je takav model dao loše rezultate u zemljama u tranziciji tokom '90-ih godina.
- Najefekasniji vid smanjenja administracije je lustracija , tj. udaljavanje kadrova službi bezbednosti i kontraobaveštajnih službi. Kod nas bi se time broj zaposlenih u administraciji smanjio za nekoliko hiljada ljudi. Taj model je primenjen u baltičkim zemljama, poput Estonije i Letonije i dao je odlične rezultate. Kod nas, nažalost, nema političkog konsenzusa za to - tvrdi Rakić. Šta sada uraditi?
- Prvo treba zaustaviti dalji rast administracije koji nastaje sa dolaskom svake nove vlade. Zatim, treba napraviti funkcionalnu analizu i primeniti reforme i modele iz privatnog sektora - smatra Rakić.
Kod nas najviše ministarstava
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja ima više od 20 ministarstava. Zemlje bivše Jugoslavije imaju između 14 i 16 ministarskih resora. Hrvatska ima 14, Bosna i Hercegovina 16, Slovenija 14, a slično je i u većini zapadnih država. Sadašnja vlada ima 23 ministarstva, četiri više od prethodne.
