Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jul.2019, 08:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brnabić: PSJIE ne prepoznaje tzv. Kosovo, nema mesta provokacijama

Premijerka Srbije Ana Brnabić reagovala je danas na izlaganje albanskog predsednika Iljira Mete na Jahorini, i poručila mu da Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSJIE) ne prepoznaje takozvanu Republiku Kosovo i da nema mesta provokacijama.

Meta, koji se obratio na planarnoj sednici pre srpske premijerke, pozvao je BiH da prepozna „realnost da je Kosovo nezavisna i suverena zemlja“.

On je rekao da su predstavnici Kosova, koji preuzimaju predsedavanje ovim Procesom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zato „bili primorani da ne učestvuju na ovom samitu“.

„Kako da se pretvaramo da imamo uspešnu regionalnu saradnju ako neki učesnici u PSJIE sve rade kako bi isključili neke države od mogućnosti da imaju koristi od regionalnih inicijativa“, kritikovao je Meta.

Na to je Brnabić uzvratila da okvir PSJIE ne prepoznaje takozvanu Republiku Kosovo, kao ni domaćini, Bosna i Hercegovina, te da je diplomatski pristojno i u redu da se to poštuje.

I ne samo to, već na Samitu, pored domaćina formata sastanka, učestvuju zemlje koje ne prepoznaju Kosovo - Rumunija, Grčka, Moldavija, istakla je Brnabić.

„Predlažem da se držimo okvira koji je postavljen u okviru Procesa saradnje i zarad regionalne stabilnosti i saradnje, kao i poštovanja jednih prema drugima i da ne koristimo provokacije kakve je koristio Meta“, apelovala je Brnabić.

Kako je rekla, i njoj je žao što predstavnici Prištine danas nisu na skupu, ali da to pokazuje kako Priština u ovom trenutku gleda na regionalnu saradnju.

„Ovo je samo poslednji korak u nizu koje Priština povlači najmanje od novembra prošle godine, a kojim svima daju do znanja koliko joj je stalo do regionalnog povezivanja i saradnje“, zaključila je Brnabić.

Stavili smo tačku, nema potrebe za tenzijama sa Sofijom

Brnabić je izjavila da je stavljena tačka na nesporazume u vezi sa izjavom premijera Bugarske Bojka Borisova o kosovskoj nezavisnosti.

Bugarska je veliki partner Srbije, istakla je Brnabić i dodala da nema potrebe za tenzijama i zatezanjem odnosa između dve zemlje.

Ona je novinarima na Jahorini, gde je učestvovala na plenarnoj sednici Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSJIE), rekla da je predsednik Aleksandar Vučić uspostavio dobre odnose pre svega sa premijerom Borisovom i da je njeno kao predsednice Vlade Srbije da sada te odnose čuva.

"Imamo stvarno dobre odnose i nema potrebe za tenzijama i zatezanjem tih odnosa. Imamo dosta zajedničkih projekata i samo tako treba da nastavimo. Stavili smo tačku", kaže Brnabić.

Evropska perspektiva suštinski važna za region

Evropska perspektiva je suštinski važna za region, koji neće biti ni miran ni stabilan, dok sve zemlje ne postanu članice EU, ali države istovremeno moraju međusobno da se povezuju, kako bi region bio predvidljiv i dao signal uniji da smo spremni da postanemo njeni članovi, poručila je premijerka Srbije.

Brnabić je, obraćajući se na plenarnoj sednici PSuJIE na Jahorini, istakla da je za Srbiju EU pre svega mirovni proces, koji je obezbedio do sada najdugotrajniji mir, kakav je potreban i u regionu Zapadnog Balkana.

Ona je ponovila da Srbija podržava i apeluje na EU da u što kraćem roku donese pozitivnu odluku o otvaranju pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, jer je to važni za ceo region.

Podsetila je da će u septembru u Beogradu biti otvoreno sedište Transportne zajednice i pozvala sve učesnike da prisustvuju tom događaju.

Takođe, navela je da je Srbija završila gradnju južnog kraka Koridora 10, te da će do septembra biti završen i istočni krak prema Bugarskoj, kao i da će do kraja jula početi izgradnja autoputa ka BiH.

Podsetila je takođe, da je u planu izgradnja autoputa ka Prištini, Tirani i Draču, koji će, kaze, biti jedan od osnovnih pravaca koji će dati i ljudski i politički signal.

Najavila je i nastavak rada na železničkom i energetskom povezivanju u regionu.

Brnabić je kao dobar primer saradnje istakla Komorski investicioni forum, kao regionalnu privrednu komoru.

Sa druge strane, podvukla je da Priština od novembra prošle godine direktno krši CEFTA sporazum, kada je uvela takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH.

Posledica je po prvi put u poslednjih sedam godina smanjena trgovinska razmena u celom regionu.

"To je unelo i dodatno nepoverenje u dosta rovite odnose u regionu”, primetila je premijerka Srbije.

Takođe, ukazala je na političke implikacije koje usporavaju infrastrukturne projekte, koji su važni za kvalitet života građana.

Kao primer, navela je most Ljubovija - Bratunac, koji kaže, građani vide, ali ne mogu da ga koriste, jer nema pozitivne odluke o otvaranju graničnih prelaza, čk ni privremenih.

"Imamo most, ljude koji ga svaki dan vide i ne mogu da ga pređu. Molim vas, pošto se svaka dva meseca viđamo regiona, da ne pravimo političke gluposti. Dajte da donesemo odluku da otvorimo makar privremeni granični prelaz. Zašto smo svi ovde, ako takvu stvar ne možemo da uradimo", upitala je Brnabić.

Ponovila je da CEFTA sporazum suspendovan, a podsetila je i na nedavni incident u Valoni, kada je sastanak prekinut jer su predstavnici Prištine flašom gađali predstavnika Srbije.

Dodala je da je Srbija saglasna sa inicijativom za formiranje komisije koja će se baviti pitanjem granice i imovine, jer su i to važna pitanja, koja nanose štetu svima, ako se ne rešavaju bilateralno, već putem arbitraže.

Primer za to je, kaže, Luka Apatin, za koju postoje zainteresovani partneri, ali niko neće da investira dok to pitanje ne reše Srbija i Hrvatska.

Takođe, navela je da Srbija podržava i Komisiju za pitanja migracija, ali je dodala da u to treba uključiti i EU, jer pitanje migranata nije regionalno, budući da migranti u zemlje regiona ulaze iz EU i idu dalje u EU.

"Sami ne možemo, potrebna je zajednička evropska politika ka migracijama i mi ćemo to podržati", zaključila je Brnabić.

Dodik predlaže: Sarajevo s Prištinom po modelu Beograda

Dodik je predložio da se Sarajevo odnosi prema Prištini po modelu Beograda, ali nije precizirao na šta misli.

Podsetio je, na konferenciji za štampu, da BiH nije priznala Kosovo i da posmatra i podržava razgovore Beograda i Prištine.

Izrazio je žaljenje što na skupu na Jahorini nije bio niko iz Prištine.

„BiH je učinila sve da Priština bude pozvana po praksi po kojoj je bila pozivana na regionalne skupove. Njihovi razlozi za nedolazak nisu umanjili efekte Samita, na kojem smo imali ozbiljnu raspravu“, objasnio je on.

Dodik: Priština da napusti put centra međunarodne pažnje

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik istakao je danas, otvarajući Samit Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSJIE) na Jahorini, da se Priština u poslednje vreme trudi da bude u centru međunarodne pažnje, što, navodi nije dobar put i treba ga što pre napustiti.

Dodik, koji predsedava Samitom, rekao je da ne razume da Priština želi taksama da rešava otvorena pitanja, kao što je i sloboda putovanja.

"Očekivali smo da se otvorena pitanja rešavaju u okviru regionalnih inicijativa. Ne vidim razlog što BiH ne bi prihvatila ono što je Srbija učinila u odnosima sa Prištinom", podvukao je on.

Dodik je istakao da je ukidanje taksi međunarodno pravna obaveza koju je Kosovo prihvatilo sporazumom CEFTA.

"Zamislite da činimo isto. To što uslovljavaju prvo priznanje pa ukidanje taksi na to ne treba trošiti reči", poručio je on.

Izrazio je žaljenje što delegacije Prištine nije prisutna na sastanku na Jahorini, dodajući da se time propuštaju prilike saradnje na regionalnom planu.

Dodik je, na sastanku na kojem prisustvuju predsednici i premijeri svih zemalja regiona, među kojima i šefica srpske vlade Ana Brnabić, rekao da ovakve inicijative treba iskoristiti za rešavanje otvorenih pitanja.

"Danas će mnogi oceniti da stanje u Jugoistočnoj Evropi nije kako bismo želeli i pokušali da ustanovimo poslednjih 20 godina. Moguće da je tako i ja bih se složio sa takvom ocenom. Pre 23 godine smo osnovali ovaj proces sa ciljem da bude forum za rešavanje probleme, ili kreiranje uslova za rešavanje otvorenih pitanja. Ako proces služi za to iskoristimo da to činimo i danas da neke stvari pokrenemo i o njima govorimo", istakao je on.

Dodik je rekao da postoje razgovori o racionalizaciji regionalnih inicijativa, što ima smisla, jer se okolnosti menjaju i nije uvek lako odgovoriti na učešće na odgovarajućem nivou.

Međutim PSJIE ne bi, prema njegovim rečima, trebalo ugasiti jer je inicijativa autohtona iz regiona, a rešavanje problema kroz nju može doprineti napretku na putu ka EU.

Govoreći o konkretnim problemima, Dodik je počeo od BiH, rekavši da neki kažu da ova zemlja ima problem sa efikasnim funkcionisanjem, i dodao da ni nakon devet meseci od izbora nisu formirane institucije vlasti.

S tim u vezi je kazao da je neophodno samo primeniti ono što je dogovoreno u okviru BiH, kompromis koji je postignut, i da kada to svi prihvate, kako unutar, tako i spolja, onda je put ka rešenju otvoren.

Što se spoljnih problema BiH tiče naveo je granice sa Hrvatskom i Srbijom, gde, kako ističe, postoji zastoj i ništa se ne dešava.

Predložio je formiranje zajedničkih komisija koje bi mogle da aktualizuju ovo pitanje, jer je važno da se reši pitanje granica, ne sme se ostaviti vremenu da se samo od sebe reši.

Sa Hrvatskom kako je rekao, treba rašiti i problem imovine preduzeća koja su odlukama hrvatskih vlasti stavljena u status nemogućnosti korišćenja.

Potrebno je sa Hrvatskom, prema njegovim rečima, raditi i na rešenju za ekološke probleme, jer iako su države suverene na svojoj teritoriji ne treba štetiti jedni drugima.

Kada je reč o Srbiji predložio je formiranje stručne komisije koja treba rešavati redosled poteza - da li granice da se utvrde prema katastarskom stanju, pa ih onda menjati, ili obrnuto.

Na kraju ukazao je na problem ilegalne migracije rekavši da ima rezerve prema projektima da Fronteks pomogne graničnoj policiji da se granica BiH prema Hrvatskoj hermetički zatvori.

Dodik je upozorio da bi to dovelo do nagomilavanja migranata na granicama EU i potom eksplozije situacije, koju bi ponovo trebalo rešiti regionalnim pristupom EU i Zapadnog Balkana.

"Nisam ni za to ni da se oružane snage razmeste na granice prema Srbiji i Crnoj Gori, jer to ne bi bila dobra poruka za region“, kazao je on.

Rekao je da je najbolje regionalno rešenje u saradnji sa EU, te je predložio da se evropski eksperti u najkraćem roku sastanu sa predstavnicima resornih ministara kako bi predložili rešenje da se napravi regionalno telo koje bi se bavilo migracijom.

Komšić: Neophodno održati stabilnost u regionu

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić izjavio je danas na Jahorini da je neophodno održati stabilnost u regionu i dodao da se zemlje regiona samo zajedno lakše i efikasnije mogu suočiti sa izazovima koji su pred njima.

Na taj način će se, istakao je on na plenarnoj sednici Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi na Jahorini, pokazati da prostor jugoistočne Evrope svakako pripada EU i da svaka zemlja koja još nije dobila status zemlje članice EU može proći izazove koje nameće prijemna procedura za to članstvo.

"Razvijanjem regionalne saradnje i dobrih susedskih odnosa šaljemo jasnu poruku da ovaj region, odnosno jugoistočna Evropa može biti deo integracijskih procesa, posebno onih procesa koji BiH vode prema NATO-u i Evropskoj uniji u koje se može inkorporirati i svaka zemlja članica ovog procesa", rekao je Komšić.

On je naveo da su neki od najvažnijih ciljeva tog procesa razvoj stabilnosti, sigurnosti i dobrosusedskih odnosa, intenziviranje multulateralne ekonomske i trgovinske saradnje, promocija saradnje na humanitarnom, socijalnom i kulturnom polju, saradnja na polju pravde i untrašnjih poslova za borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalne trgovine drogom i oružjem...

"Kada sagledamo ove ciljeve, možemo konstatovati da je saradnja zemalja članica ovog procesa veoma dobra u pomenutim oblastima. Svakako da ima prostora da još više radimo zajedno na rešavanju mnogih otvorenih pitanja koja imamo, čime ćemo dodatno unaprediti naše dobrosusedske odnose", rekao je Komšić.

S tim vezi, pozvao je zemlje jugoistočne Evrope da učine dodatne napore i pronađu način da se reše otvorena pitanja, u korist svih građana tih zemalja.

"Neophodno je održati stabilnost u regionu, te kroz našu međusobnu saradnju i zajedničke mehanizme održati i lakše kontrolisati nezakonite migracijske tokove koji su zadesili gotovo sve naše zemlje. Samo ćemo se zajedno lakše i efikasnije suočiti sa izazovima koji su pred nama", poručio je Komšić.

Meta: Vreme da se prihvati realnost - Kosovo je država

Predsednik Albanije Iljir Meta pozvao je danas, na Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, Bosnu i Hercegovinu da prepozna „realnost da je Kosovo nezavisna i suverena zemlja“ .

Meta, je doputovao u Jahorinu na Samit PSJIE, nakon što je albanski premijer Edi Rama odlučio da se „solidariše“sa prištinskim vlastima koje su odbile da učestvuju na ovom skupu zbog poziva u kojem se Kosovo ne tretira kao država, već po utvrđenom načinu za učešće na regionalnim skupovima uz fusnotu, odnosno zvezdicu.

On je rekao da su zato predstavnici Kosova, koji preuzimaju predsedavanje ovim Procesom, „bili primorani da ne učestvuju na ovom samitu“.

„Kako da se pretvaramo da imamo uspešnu regionalnu saradnju, ako neki učesnici u PSJIE sve rade kako bi isključili neke države od mogućnosti da imaju koristi od regionalnih inicijativa“, kritikovao je Meta.

„Pravo je vreme sada da BiH ide dalje u prepoznavanju realnosti da je Kosovo nezavisna i suverena zemlja. Poštovanje suseda od suštinske je važnosti za zemlje Zapadnog Balkana“, podvukao je on.

Meta je kazao da se regionalnim inicijativama jača unutrašnji dijalog regiona i time daje doprinos sveukupnoj bezbednosnoj situaciji.

Ukazao je da je ostvaren veliki uspeh do sada, a kao primer naveo je sporazum Atine i Skoplja, kao veliki napredak u regionalnoj stabilnosti.

Meta je istakao da je rešavanje bilateralnih izazova veoma bitno na putu ka EU, ali da su potrebne i reforme u državama regiona.

Prema njegovim rečima, Albanija je svesna da ima dosta posla oko ispunjavanja kriterijuma i standarda, a posebno mora ojačati vladavinu prava, i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Izrazio je uverenje da će Savet EU u oktobru otvoriti pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te izrazio zahvalnost za viziju nemačke kancelarke Angele Merkel da se pruži prilika Zapadnom Balkanu jer je to u strateškom interesu poboljšanju saradnje regiona i EU.

Takođe je ocenio da je važno da zemlje regiona preduzmu mere za zaustavljanje odliva mozgova, jer je to pretnja svim državama regiona.

„Poboljšanje ekonomske saradnje i evropska perspektiva podstiču mlade da iskoriste potencijale svojih zemalja i doprinesu izgradnju društva“, objasnio je on.

Erdogan: Autoput Sarajevo-Beograd "put mira"

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas na Jahorini da je autoput Sarajevo-Beograd "put mira" i da će imati ogroman značaj, posebno za jačanje saradnje i povezivanje u regionu.

"Potpisali smo potrebne memorandume i sa bosanskom i srpskom stranom i planiramo da u najskorije vreme počnemo izgradnju kako bismo povećali našu konkurentnost u doba globalizacije. Moramo da razvijemo našu ekonomsku saradnju", rekao je Erdogan na plenarnoj sednici Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi na Jahorini.

On je istakao da je proces saradnje u jugoistočnoj Evropi doprineo integracijama zemalja zapadnog Balkana u evroatlanske institucije i da će Turska nastaviti da podržava ove zemlje na tom putu.

Poručio je da će se odluke Evropske unije u vezi sa pregovorima o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom direktno odraziti na budućnost regiona, te da je izuzetno važno da se pregovori odvijaju u predviđenim okvirima, jer će u suprotnom narušiti mir, stabilnost i odnose sa EU.

"U poslednje vreme vidimo da je politika proširenja blokirana od strane nekih populističkih krugova. Negativni pravci podele i diskriminacije koji se šire kontinentom u poslednje vreme predstavljaju opasnost za budućnost i potencijal regiona", poručio je Erdogan.

Turska će 2020. godine početi svoje predsedavanje PSJIE-om, a Erdogan ističe da će glavni ciljevi biti jačanje regionalne zaštite, migracije, povećanje kvaliteta ljudskih resursa, proširenje komunikacionih i transportnih ruta u regionu, itd.

Među strateškim ciljevima je, navodi Erdogan, podizanje na najviši nivo mogućnost komunikacija i transporta na Balkanu.

Prema njegovim rečima, u vreme digitalizacije, od važnosti je da se razvijaju digitalne mreže u okviru država članica PSJIE-a.

"Veoma je važno da postanemo region koji će podsticati tehnološki razvoj, koji najavljuju ekonomski uslovi 21. veka", rekao je Erdogan.

Džaferović: Evropske integracije su budućnost regiona

Bošnjački član Predstavništva BiH Šefik Džaferović ocenio je danas da su zemlje jugoistočne Evrope ostvarile značajan napredak u procesu evropskih integracija i članstvu u NATO i dodao da je to budućnost regiona, njegove sigurnosti i napretka.

Na otvaranju samita Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Džaferović je istakao da je unapređenje odnosa u regionu bitno zbog zajedničkog delovanja na planu migracijskih kretanja, borbe protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalne trgovine oružjem, sajber pretnji i zajedničke energetske i transportne politike.

"BiH je posvećena regionalnoj saradnji, politici dobrosusedstva i za rešavanje međudržavnih nesuglasica mirnim putem, uz poštovanje načela međunarodnog prava. Uz to, BiH se zalaže za dijalog pri traženju obostrano prihvatljivih rešenja za sva otvorena pitanja", rekao je Džaferović.

Prema njegovim rečima, region se i dalje suočava sa mnogobrojnim izazovima, među kojima, kaže, prednjači, migrantska kriza koja je u poslednje dve godine eskalira na području BiH.

"Suočavanje sa problemom migrantske krize pokazalo je slabost institucionalnih kapaciteta i regionalne saradnje. Ako imamo činjenicu da migranti na područje ovog regiona dolaze sa teriotorije EU, onda je jasno da fokus ovog pitanja ne može biti samo na neposrednoj granici EU i BiH", ukazao je Džaferović.

Kaže da BiH očekuje od EU da pruži podršku institucijama BiH kako bi se efikasno odgovorilo na sve izazove koje donosi migrantska kriza.

Ono što dodatno pogoršava mir i stabilnost u regionu jesu organizovani kriminal i trgovina ljudima, kaže Džaferović i dodaje da je Predsedništvo BiH razmatralo pitanje saradnje sa Srbijom i Crnom Gorom u suzbijanju krijumčarenja ljudi.

Kaže da se svaka nestabilnost u regionu negativno odražava na socijalno-ekonomske prilike, a sve međudržavane nesuglasice usporavaju ekonomski razvoj regiona.

"Sa neizvesnošću zbog političke nestabilnosti značajan deo populacije mladih odlazi u zapadne zemlje koje su, s druge strane, suočene sa demografskim deficitom i nedostatkom radne snage", ukazao je Džaferović.

Naveo je da ekonomski razvoj, migrantska kriza i sprečavanje odlaska mladih predstavljaju tri izazova za zemlje jugoistočne Evrope na kojem bi trebalo zajedno da rade.

Još jedan u nizu ciljeva, ističe, jeste unapređenje saradnje u oblasti pravosuđa i vladavine prava i dodaje da u tom kontekstu bi trebalo sve zemlje zločincima da sude podjednako, jer je, ističe, dvojno državljanstvo je uvedeno da bi olakšalo živote građanima, a ne da bi se zloupotrebljavalo.

"Imamo pojavu da su osuđenici sa dvojnim državljanstvima, u jednoj zemlji osuđeni za najteže oblike ratnih zločina, a u drugoj zemlji za ista ta dela znatno smanjuje kazna nakon čega se oslobađaju... Države moraju napraviti iskorak radi sprečavanja ove pojave kako bi svi koji su počinili krivična dela odgovarali za ta dela", ukazao je Džaferović.

On je dodao i da Zapadni Balkan nije ostvario napredak u suočavanju sa istinom o prošlosti i obnavljanju poverenja između država i različitih etničkih grupa.

Navodi da je u proteklom periodu došlo do usporavanja i kočenja pozitivnih procesa kada je u pitanju taj aspekt saradnje, a na to je, ističe, uticalo i nepoštovanje presuda međunarodnih sudova, negativna i zapaljiva retorika.

Džaferović je podvukao da evropska perspektiva ostaje osnovni pokretač reformi na Zapadnom Balaknu i ukazao da su pojedine zemlje ostvarile iskorak - pristupanje Crne Gore NATO-u i potpisivanje Prespanskog sporazuma između Makedonije i Grčke.

Ocenio je da je to donelo novu energiju regionu.

"Regionalna saradnja ima velike potencijale i razvojne mogućnosti, a poslednji primer koji to pokazuje jeste izgradnja autoputa Sarajevo-Beograd, koji je pokrenut kroz zajedničku inicijativu BiH, Srbije i Turske. Iako je potekao na inicijativu ove tri zemlje, ovaj projekat imaće značaj za ceo region i šire", podvukao je on.

Panderovski: Različito tumačimo prošlost, ali budućnost je EU

Zemlje zapadnog Balkana imaju različite percepcije prošlosti, ali zajednički cilj u budućnosti - članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski na Samitu Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (PSJIE).

"Ako govorimo o Evropskoj uniji, ona je rezultat hrabrosti vizionara nakon Drugog svetskog rata. Ono što smo postigli pozitivno tokom bugarskog predsedavanja i što se nastavilo predsedavanjem Rumunije i Hrvatske, nastaviće se sa predsedavanjem Slovenije i tako će EU nastaviti da posvećuje pažnju našem regionu", izjavio je Pendarovski.

Podsećajući da je već usvojena Strategija EU za zapadni Balkan, Pendarovski smatra da je ona ulila novu nadu društvima zemalja zapadnog Balkana za ispunjavanje objektivnih kriterijuma.

"Mi u Severnoj Makedoniji smo prepoznali taj trenutak i preduzeli konkretne korake i Prespanskim sporazumom i Sporazumom o prijateljstvu sa Bugrskom smo zatvorili teška pitanja iz prošlosti. Sada smo na pragu postizanja punog članstva u NATO, dobili smo dobru preporuku od EU za pristupanje EU. Severna Makedonija ispunjava svoje obaveze, sada EU mora da ispuni svoj deo obaveza", izjavio je Pendarovski.

Takođe je podsetio da je proces proširenja EU već obustavljen 2014. godine, kada je blok prolazio kroz krizu, ali da je uprkos najavama da će ove godine taj proces ponovo početi, poruka ostala ista.

"Od samog početka, EU se transformisala i širila istovremeno, to nisu isključivi procesi. To su komplementarni procesi koji mogu da se adaptiraju promenama i ne zaboravimo da početak pregovora ne znači i momentalno pristupanje, već početak dugotrajnog procesa koji može da traje godinama. Sada je došlo vreme za hrabre odluke za naš region", rekao je Pendarovski.

Smatra da bi EU trebalo da bude svesna da proširenje nije samo političko, već i geopolitičko pitanje, a da će proširenje imati pozitivan uticaj na čitav evropski kontinent.

"Evrointegracije su najbolja imunizacije protiv malignih uticaja. Istina je da zemlje zapadnog Balkana imaju različite percepcije prošlosti, ali svi deluju, čineći za budućnost, što je članstvo u EU. Svi radimo na tome i evidentan je napredak i tako se fokusiramo više i na regionalnu saradnju, povezanost…", kazao je Pendarovski.

Borisov: Treba da uskladimo ono oko čega se ne slažemo

Premijer Bugarske Bojko Borisov istakao je danas na Samitu Procesa saradnje Jugoistočne Evrope na Jahorini da je jasno da Kosovo nije priznato od strane svih zemalja učesnika u ovom procesu, ali da mu nije jasno zašto je za šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića neprihvatljivo to što je rekao da Beograd i Priština treba da sednu i dogovore se o nekim stvarima.

"Ne znam šta je sporno u iznošenju mog stava po pitanju Kosova, ja sam rekao ono što mislim, a to je da treba da sednemo i da pokrenemo diskusiju kako bismo uskladili ono oko čega se ne slažemo", rekao je Borisov.

"I mi imamo otvorena pitanja sa Turskom, nisu samo Beograd i Priština, ali mi sedimo, sastajemo se, razgovaramo sa njihovim predstavnicima i kreiramo razne inicijative i aktivnosti koje vode napretku", objašnjava Borisov.

Rekao je da diskutujemo sada o tome što predstavnici iz Prištine nisu na Jahorini, umesto da se razgovara šta doprinosi napretku našeg regiona.

On je najavio da će zbog odsustva prištinskih vlasti na ovom sastanku, morati lično tamošnjim vlastima da čestita preuzimanje predsedavanja ovim procesom u narednoj godini.

Govoreći o carinskim taksama koje je uvela Priština, Borisov je napomenuo da je upravo to primer zašto treba da sednemo i razgovaramo, jer, kaže, takve mere koče čitav region.

Takođe, rekao je Borisov, možete interpretirati moje reči, ali moramo shvatiti da je neophodno da sarađujemo kako bismo bili zajedno na putu ka EU.

"Moramo da prihvatimo kritike, da usvojimo savete i da idemo svi zajedno napred ka EU, inače možemo ovde da se svađamo, i samo da usvajamo neke zaključke na ovakvim skupovima", istakao je Borisov.

Borisov je ukazao na naredno preuzimanje Berlinskim procesom zajedno sa Severnom Makedonijom, te da će nastaviti intenziviranje saradnje kako bi bio nastavljen proces proširenja.

Borisov Brnabićki: Ja volim Srbe,nisam dobro shvaćen

Borisov se, nakon sinoćne večere učesnika Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, obratio predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i objasnio da je njegova izjava u Poznanju pogrešno shvaćena.

„Ja vas toliko volim, mi smo takvi prijatelji, kako su mogli da me tako shvate... Uvek sam govorio 'oni moraju da se pozabave Kosovom'. Nikada nisam govorio ništa drugo. A sada pozivamo ambasadore... A ja ništa nisam rekao“, objasnio je Borisov Brnabić, prenosi Sputnjik.

Istakao je da nikada nije imao loše namere prema Srbiji i da nije želeo da se meša u unutrašnje poslove.

„Bila si tamo (u Poznanju). . . Ja se vraćam, a on (Ivica Dačić) kaže da ne treba da delim savete šefu diplomatije... A ja imam najbolje namere prema njemu“, objasnio je Borisov.

Borisov je ranije rekao da bi budući visoki predstavnik za spoljnu i odbrambenu politiku EU Žozep Borel trebalo da zastupa stav cele Unije, bez obzira što Španija ne priznaje Kosovo.

Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić reagovao je i ukazao da stav EU nije da je Kosovo nezavisna država i da Borisov mora da poštuje taj stav, a ne da deli savete budućem šefu evropske diplomatije.

Đukanović: Zastoj u širenju EU očekivan i politički najavljen

Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je danas na Jahorini da je aktuelni zastoj u integraciji zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju za upućene očekivan i politički najavljen.

On je na otvaranju Samita Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SEECP) rekao da su istovremeno ponovljene obeshrabrujuće poruke s nekih od najvažnijih evropskih adresa, od kojih poslednja jasno odbacuje proširenje EU pre dubokih institucionalnih reformi za unapređenje same Unije, prenosi Fena.

"Verujem da ćemo uskoro morati da otvorimo pitanje kakva je stvarno budućnost proširenja EU i jesu li zemlje Zapadnog Balkana i EU i dalje privilegovani partneri ili se vraćamo na poziciju suseda koji dele brigu o perspektivi zajedničkog kontinenta", rekao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, u Crnoj Gori čvrsto veruju da je evropska perspektiva jedini garant da jugoistočna Evropa postane region mira, bezbednosti i razvoja, zbog čega ih zabrinjava "usporavanje i zamagljivanje" politike proširenja.

Crnogorski predsednik je istakao da "nema važnijeg preduslova za ekonomski i društveni razvoj naših zemalja od jasne upućenosti regiona na Evropsku uniju".

Kako kaže, za napredak regiona je ključno sveobuhvatno infrastrukturno povezivanje - transportno, energetsko i digitalno, te unapređenje obrazovanja.

Ajhorst: Odsustvo dijaloga nije dobro ni za jednu stranu

Direktorka Odeljenja za zapadnu Evropu, zapadni Balkan i Tursku u Spoljnopolitičkoj službi EU Angelina Ajhorst izjavila je da Beograd i Priština moraju da rade na jačanju dijaloga i dodala da taj proces mora biti nastavljen kako bi se prevazišla trenutna blokada.

Ajhorst je, na samitu Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SEECP) na Jahorini, ocenila da odsustvo dijaloga nije dobro ni za jednu ni za drugu stranu.

"Sporazum, koji bi trebalo da proistekne iz dijaloga, biće važan i za Beogad i za Prištinu, ali i za napredak celog regiona", poručila je Ajhorst.

Govoreći o investicijama EU u infrastrukturu Zapadnog Balkana, Ajhorst je ukazala da je EU posvećena investiranju u region i procesu proširenja, dodajući da to pokazuje činjenica da je Unija do sada dala milijardu evra grantova Zapadnom Balkanu.

"Imamo budžet za IPA 3. Radi se o strateškom budžetu i to pokazuje svima da je EU posvećena procesu proširenja, za sve koji imaju neke sumnje", podvukla je Ajhorst.

Ukazala da države kandidati za članstvo u EU moraju brže i temeljnije da rade na uvođenju reformi, dodajući da je taj proces trenutno "previše spor".

Ističe da je za napredak regiona, osim evropskih integracija, bitna i politika pomirenja, koju, kaže Ajhorst, EU podržava.

"Ne možemo imati pravu saradnju bez pravog pomirenja", podvukla je Ahorst.

Kako je rekla, ona će i novim šefovima Evropske komisije skrenuti pažnju o važnosti investiranja u Zapadni Balkan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Brnabićeva sa Angelinom Ajnhorst