Izvor: Danas, 10.Okt.2014, 20:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brisel iritira stav Srbije prema Rusima

Atina, Beograd - Svaka država koja vodi ili priprema se za pristupne pregovore sa Evropskom komisijom moraće da razvije strategiju kako planira da manevriše između Brisela i Rusije u bliskoj budućnosti.

Mnoge države u regionu se osećaju podložnim uticaju "medveđe šape" revanšističke Rusije, kaže za Danas Jens Bastian, analitičar Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku iz Atine, odgovarajući na pitanje u kolikoj meri kriza u Ukrajini i tenzije između Rusije >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i EU utiču na situaciju na Zapadnom Balkanu.

Naš sagovornik ističe da će novi saziv Evropske komisije pažljivo pratiti trgovinske i energetske veze, kao i sporazume o kreditu sa Rusijom, te "osetljive infrastrukturne investicije" i saradnju u oblasti nuklearne energije.

- Što je još važnije, Brisel će želeti da zna i da vidi dokaz kako države kandidati usvajaju i pridržavaju se eskalirajućem režimu sankcija protiv Rusije. Brisel zahteva da se

Beograd uzdrži od toga da iskoristi rusku zabranu nametnutu poljoprivrednim proizvođačima iz EU u cilju povećanja sopstvenog izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju. Taj zahtev je prekinuo letnje političke zatišje u Srbiji. Odbijanje Beograda da podrži režim sankcija protiv Rusije je iritirajući za Brisel i ključne evropske prestonice, naročito za Berlin,

London i Beč - konstatuje on.

Grčki analitičar ukazuje da efekti protivsankcija Rusije nametnih EU kada je reč o Zapadnom Balkanu sežu dalje od energetskog sektora. U tom kontekstu, navodi da bi Rusija mogla da iskoristi svoju poziciju u Savetu bezbednosti UN da blokira produženje mandata mirovnoj misiji EUFOR i kancelariji Visokog predstavnika u Bosni, budući da oba mandata treba da budu obnovljena krajem godine.

- Kao zaključak, mogu da naglasim da su povećani rizici za pridruživanje Zapadnog Balkana EU kao rezultat geopolitičkih tenzija između Rusije, SAD i EU povodom Ukrajine. "Vetrovi" koji duvaju u lice političkim zvaničnicima u regionu postaju hladniji i snažniji, a to umnogome nije rezultat nastupajuće jeseni i zime - smatra sagovornik Danasa.

Govoreći o ključnim izazovima sa kojima će se Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, suočiti u narednom periodu, Bastian konstatuje da državama Zapadnog Balkana "u suštini" nedostaje zajednička i koherentna regionalna energetska politika. "Zavisnost od uvoza ruskog gasa je značajna. Bosna i Hercegovina i Srbija gotovo u potpunosti zavise od ruskog gasa koji se preko Ukrajine isporučuje iz Rusije. Takva zavisnost će samo rasti ako i kada Gasprom realizuje projekat izgradnje gasovoda Južni tok preko Bugarske i Srbije i dalje do Austrije", precizira on.

Bastian podseća da se u maju na samitu o energetskoj bezbednosti nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer založio za evropsku energetsku uniju, koja bi se sastojala od postojećih država članica EU, kao i država u procesu pridruživanja.

- Prekogranične energetske mreže na Zapadnom Balkanu su suštinski faktor za regionalni ekonomski razvoj. Ovaj politički cilj dele svi politički činioci u regionu, ali institucionalni i finansijski kapaciteti da se on ostvari ostaju ograničeni i krhki, što znači da će zahtevati značajna finansijska ulaganja u energetsku bezbednost i mreže distribucije od strane pojedinačnih država. Predloženi gasovod Južni tok transportovao bi ruski gas preko Crnog mora do Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije. Taj projekat ne zahteva učešće Ukrajine - objašnjava komentator iz Atine.

Upitan da li očekuje da zemlje regiona postanu članice EU u doglednoj budućnosti, imajući u vidu "zamor od proširenja", Bastian ukazuje da je konferencija na visokom nivou koju je u Berlinu krajem avgusta organizovala nemačka vlada prvi put uključila sve ministre privrede i finansija iz Albanije, BiH, Kosova, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Slovenije, kao i da je u julu održana "balkanska konferencija" u Dubrovniku.

- U vreme kada skepticizam u vezi sa proširenjem EU raste među postojećim i potencijalnim budućim članicama EU u centralnoj i istočnoj Evropi, o čemu govori i slučaj premijera Mađarske Viktora Orbana, i imajući u vidu sve veće rizike zbog aktuelne geopolitičke krize u Ukrajini, sastanak u Berlinu imao je za cilj da podvuče da makar nemačka vlada nije zaboravila težnje i izazove s kojima se suočava šest država regiona koje nastavljaju da teže "evropskoj perspektivi". Ključno oruđe EU na Balkanu uvek je bila dostupnost finansijskih resursa. Trenutno se razmatraju važne regionalne investicije u budućnosti koje su u fazi planirana projekata. Na primer, to se odnosi na jadransko-jonski auto-put i rekonstrukciju železnice Sarajevo-Beograd - poručuje on.

Bez skorih poteza

Prema mišljenju Jensa Bastiana nikakve značajne političke poteze ne treba očekivati od Brisela u kratkom roku jer novi saziv EK neće biti potpuno operativan do sredine 2015. godine.

Nastavak na Danas...