Izvor: B92, 10.Okt.2014, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel iritira stav Srbije o Rusiji
Svaka država koja vodi ili priprema se za pristupne pregovore sa EK moraće da razvije strategiju kako planira da manevriše između Brisela i Rusije.
"Mnoge države u regionu se osećaju podložnim uticaju "medveđe šape" revanšističke Rusije", kaže za Danas Jens Bastian, analitičar Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku iz Atine, odgovarajući na pitanje u kolikoj meri kriza u Ukrajini i tenzije između Rusije i EU utiču na situaciju na Zapadnom Balkanu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Sagovornik Danasa ističe da će novi saziv Evropske komisije pažljivo pratiti trgovinske i energetske veze, kao i sporazume o kreditu sa Rusijom, te "osetljive infrastrukturne investicije" i saradnju u oblasti nuklearne energije.
"Što je još važnije, Brisel će želeti da zna i da vidi dokaz kako države kandidati usvajaju i pridržavaju se eskalirajućem režimu sankcija protiv Rusije. Brisel zahteva da se Beograd uzdrži od toga da iskoristi rusku zabranu nametnutu poljoprivrednim proizvođačima iz EU u cilju povećanja sopstvenog izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju. Taj zahtev je prekinuo letnje političke zatišje u Srbiji. Odbijanje Beograda da podrži režim sankcija protiv Rusije je iritirajući za Brisel i ključne evropske prestonice, naročito za Berlin, London i Beč", konstatuje on.
Grčki analitičar ukazuje da efekti protivsankcija Rusije nametnih EU kada je reč o Zapadnom Balkanu sežu dalje od energetskog sektora. U tom kontekstu, navodi da bi Rusija mogla da iskoristi svoju poziciju u Savetu bezbednosti UN da blokira produženje mandata mirovnoj misiji EUFOR i kancelariji Visokog predstavnika u Bosni, budući da oba mandata treba da budu obnovljena krajem godine.
"Kao zaključak, mogu da naglasim da su povećani rizici za pridruživanje Zapadnog Balkana EU kao rezultat geopolitičkih tenzija između Rusije, SAD i EU povodom Ukrajine. "Vetrovi" koji duvaju u lice političkim zvaničnicima u regionu postaju hladniji i snažniji, a to umnogome nije rezultat nastupajuće jeseni i zime", smatra sagovornik Danasa.
Govoreći o ključnim izazovima sa kojima će se Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, suočiti u narednom periodu, Bastian konstatuje da državama Zapadnog Balkana "u suštini" nedostaje zajednička i koherentna regionalna energetska politika.
"Zavisnost od uvoza ruskog gasa je značajna. Bosna i Hercegovina i Srbija gotovo u potpunosti zavise od ruskog gasa koji se preko Ukrajine isporučuje iz Rusije. Takva zavisnost će samo rasti ako i kada Gasprom realizuje projekat izgradnje gasovoda Južni tok preko Bugarske i Srbije i dalje do Austrije", precizira on.
Bastian podseća da se u maju na samitu o energetskoj bezbednosti nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer založio za evropsku energetsku uniju, koja bi se sastojala od postojećih država članica EU, kao i država u procesu pridruživanja.
"Prekogranične energetske mreže na Zapadnom Balkanu su suštinski faktor za regionalni ekonomski razvoj. Ovaj politički cilj dele svi politički činioci u regionu, ali institucionalni i finansijski kapaciteti da se on ostvari ostaju ograničeni i krhki, što znači da će zahtevati značajna finansijska ulaganja u energetsku bezbednost i mreže distribucije od strane pojedinačnih država. Predloženi gasovod Južni tok transportovao bi ruski gas preko Crnog mora do Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije. Taj projekat ne zahteva učešće Ukrajine", objašnjava komentator iz Atine.
Upitan da li očekuje da zemlje regiona postanu članice EU u doglednoj budućnosti, imajući u vidu "zamor od proširenja", Bastian ukazuje da je konferencija na visokom nivou koju je u Berlinu krajem avgusta organizovala nemačka vlada prvi put uključila sve ministre privrede i finansija iz Albanije, BiH, Kosova, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Slovenije, kao i da je u julu održana "balkanska konferencija" u Dubrovniku.
"U vreme kada skepticizam u vezi sa proširenjem EU raste među postojećim i potencijalnim budućim članicama EU u centralnoj i istočnoj Evropi, o čemu govori i slučaj premijera Mađarske Viktora Orbana, i imajući u vidu sve veće rizike zbog aktuelne geopolitičke krize u Ukrajini, sastanak u Berlinu imao je za cilj da podvuče da makar nemačka vlada nije zaboravila težnje i izazove s kojima se suočava šest država regiona koje nastavljaju da teže "evropskoj perspektivi". Ključno oruđe EU na Balkanu uvek je bila dostupnost finansijskih resursa. Trenutno se razmatraju važne regionalne investicije u budućnosti koje su u fazi planirana projekata. Na primer, to se odnosi na jadransko-jonski auto-put i rekonstrukciju železnice Sarajevo-Beograd - poručuje on.
