Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Feb.2017, 19:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brak (ni)je obaveza

Koliko smo tolerantni, gde se javljaju problemi i zašto statistika ukazuje na sve češće razvode. Kako opstati, za RTV govore sedamdesetogodišnjaci koji su svoju životnu priču počeli u staračkom domu.

Februar možda nije najpopularniji mesec za venčanja, ali jeste mesec u kom se obeležava Nedelja braka. Da li je brak izgubio na značaju, koje vrednosti smo zapostavili a koje nepotrebno gurnuli u prvi plan? Zašto se mladi u Srbiji teže odlučuju na brak a lakše na razvod >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i šta je po mišljenju iskusnijih najbitnije za zajednički život.

Božana i Mihailo život u Domu za stara lica dele osam meseci. Iako oboje imaju brak iza sebe, tvrde da je život udvoje neuporedivo lakši, pa se zato nisu ustručavali da u poznim godinama ponovo zaplove u bračne vode. Kažu da se danas poimanje braka drastično promenilo.

"Mladi ne žele obaveze po mom mišljenju, žele da budu slobodni, šta ti ja znam, ne žele da se obavezuju", kaže Mihailo Šainović.

On misli da brak nije obaveza, već razumevanje jedno prema drugom, poštovanje i tolerancija.

Božana Jojić dodaje da "treba malo biti pažljiv", i pomaziti onog koga volite.

Matičarka Branka Jović već dve i po decenije venčava novosadske parove. Venčanja ima manje nego ranije, a i starosna granica se značajno pomerila. Kaže da se u Novom Sadu godišnje sklopi oko 1800 brakova, neki uz dozvolu roditelja, a ima i onih u desetoj deceniji.

"Ja sam imala jednog gospodina koji je 1916. godine rođen, u to vreme je imao 94 godina, on je bio najstariji mladoženja, mlada je bila nešto mlađa od njega, mislim '31 godište, ali su bili slatki, ako mogu taj izraz da upotrebim. Sa radošću su stupali u brak i meni je to bilo jako milo", seća se matičarka Jović.

Svaki četvrti brak u Srbiji završi se razvodom, najčešće između prve i četvrte godine.

Kada su godine ulaska u brak u pitanju, polako ulazimo u svetske statistike i sudbonosno da uglavnom izgovaramo oko 30. Stručnjaci tvrde da su glavni faktori za to finansijski momenat, kompleksna situacija u društvu, tempo života, a možda i najbitnije to što su se ipak vrednosti promenile, porodica izgubila na značaju, a tolerancija gotovo potpuno iščezla.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...