Izvor: Politika, 01.Okt.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojkot popisa dirigovan iz Prištine
U poslednje tri godine na jugu Srbije urađeno je više nego u prethodnih 17 godina
„Odluka o bojkotu popisa doneta je na relaciji Priština–Bujanovac–Preševo. Očigledno je da se radi o političkim razlozima koji nemaju veze sa građanima Preševa, Bujanovca i Medveđe. U to sam apsolutno siguran.”
Ovako Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela vlade za jug Srbije, komentariše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najavu Albanaca u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa da će bojkotovati popis.
Marković dodaje da su njegovo mišljenje o političkim razlozima bojkota potvrdili i nedavni razgovori i atmosfera u Bujanovcu i Preševu, kada je – pošavši od toga da oni treba da znaju da bojkot nanosi samo štetu procesu koji treba da reši probleme u ove dve opštine, a koji je pokrenula vlada Srbije pre tri godine i koji sada daje rezultate – albanske lidere pitao za razlog neizlaska na popis.
Objašnjavajući u intervjuu za „Politiku” da Ministarstvo na čijem je čelu, nema ulogu u popisu, on kaže da je Koordinaciono telo za jug Srbije, zajedno sa Republičkim zavodom za statistiku, preduzelo odgovarajuće mere da se, kad je reč o Albancima, popis sprovede po najvišim standardima. „Dobili smo uveravanja Zavoda za statistiku da su to najviši standardi koji postoje u uporednoj praksi, da će ti standardi biti poštovani i da se ti standardi jednako primenjuju na sve nacionalne manjine u Srbiji, te da ne postoji nijedan tehnički razlog za bojkot popisa.”
Ako zaista dođe do bojkota, da li država može nešto da uradi u toj situaciji?
Sam popis je nešto u šta ja kao ministar za ljudska i manjinska prava nisam uključen. O tome nešto više može da kaže direktor Zavoda za statistiku.
Kažete da je reč o političkoj odluci Albanaca sa juga da bojkotuju popis. Pored toga što je reč o novom pritisku na državu, ta odluka će poslati i nepovoljnu sliku o državi…?
Sigurno da ovo što se dešava nikome ne ide u korist. Mi se trudimo, s jedne strane da ubedimo Albance da izađu na popis, a s druge strane da objasnimo svima u međunarodnoj zajednici da je taj bojkot nešto što nema veze sa vladom Republike Srbije i sa standardima koji se primenjuju na popisu. Iz saopštenja OEBS-a jasno se vidi da Albanci za svoj bojkot nemaju razumevanje ni međunarodne zajednice.
Šta je to što ste konkretno uradili da bi bojkot bio osujećen?
Predstavnici Koordinacionog tela, zajedno sa direktorom Zavoda za statistiku, bili su na jugu Srbije i pokušali da odgovore na sva sporna pitanja. Napravljena je višejezična zbirka za pripadnike svih nacionalnih manjina (a dodatno su štampane za albanski jezik), napravljeno je metodološko uputstvo, zatim, organizaciono uputstvo, vodič za popisivače. Dakle, u tom tehničkom smislu smo pokušali sve, ali odluka o bojkotu nije vezana za to, već se očigledno rodila van Preševa i Bujanovca.
Albanci nisu izašli na popis ni 2002. godine. Znači, država je mogla da pretpostavi da će se ovo opet dogoditi. Da li je mogla da učini nešto više?
Popis treba odvojiti od problema koji postoje u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Mi tamo imamo problema i u poslednje tri godine ih rešavamo. Rešili smo probleme vezane za pitanja pravosuđa, obrazovanja, pokrenuli smo i otvorili odeljenje Pravno-ekonomskog fakulteta u Medveđi. Intezivno radimo sa decom iz albanske zajednice, stipendiramo svake godine oko 200 dece. Uspeli smo da obezbedimo jedan broj udžbenika za osnovnu školu. Sad radimo na otvaranju odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu. Imamo stipendiste Albance u Novom Sadu i Beogradu. Finansiramo sve moguće multietničke projekte u oblasti sporta, kulture, obrazovanja, učenje srpskog jezika, ugroženih grupa, udruženja dece sa invaliditetom. Prosto, ne postoji segment društvenog života u protekle tri godine u koji nije uključeno Koordinaciono telo. Formiran je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine, uspostavljena je multietnička vlast u Bujanovcu. Ogroman broj projekata je konstantno u toku i za to smo dobili apsolutnu podršku onih koji razumeju šta mi to radimo u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Ali tri godine je malo da se reše problemi koji traju dvadeset godina i više. Ali, u prethodne tri godine ove vlade urađeno je više nego prethodnih 17 godina.
To onda znači da je odziv Albanaca na državne mere pomoći dobar, a kad je u pitanju državna akcija, kao što je popis, nije?
Oni očigledno prihvataju pomoć države, rade sa državom. Koordinaciono telo ima komunikaciju sa najmanje hiljadu porodica. Mi tamo imamo više razumevanja od građana nego od albanskih političara. Oni idu u bojkot: njihovi popisivači su u poslednjem momentu izašli iz popisnih komisija. Tako smo dobili jednu političku akciju koja je očigledno dirigovana iz Prištine. To, dakle, nema mnogo veze sa onim što Koordinaciono telo radi na prostoru Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Bilo je i zahteva Srba iz Bujanovca da se obrazuje srpska opština Bujanovac?
To su poprilično neozbiljni zahtevi i oni ne vode ničemu.
Zbog čega?
Zbog toga što ne vidim šta bi se dobilo time da počnemo da nacionalno delimo sve opštine po Srbiji. Jer, mi imamo značajan broj opština sa mešovitim sastavom i ako počnemo da povlačimo granice između građana različite nacionalnosti, bojim se da je to siguran put u nove nevolje. Zalažemo se za društvo u kojem će svi građani biti ravnopravni i u kojem će moći da ostvaruju svoja prava i imaju obaveze, a ne da pravimo društvo koje će biti podeljeno po nacionalnostima.
I Bošnjaci, naročito muftija Muamer Zukorlić, žale se na prava manjina. Tim povodom vi ste ukazali na to da oni imaju dva ministra u vladi. Šta bi ta dva ministra trebalo da urade?
Nisam ja taj koji treba da daje savete ministrima iz Sandžaka. Znam da su oni na političkoj sceni i u vlasti mnogo duže nego ja, pa verovatno bolje poznaju tu situaciju. Oni, u krajnjem slučaju, u najvećoj meri određuju tok politike vlade Srbije prema Sandžaku.
Letos ste izjavili da će izbori za Bošnjački nacionalni savet biti „pre nego što počne oštra zima u Sandžaku”. Da li sada možete da precizirate kada će se to dogoditi?
Da, to je bio plan. Kao što je poznato, ti izbori su otkazani zbog nedostatka volje i želje da se izađe na izbore. Dakle, ti izbori se očigledno neće održati dok se ne steknu uslovi, koji pre svega podrazumevaju da neko izađe na izbore. Činjenica je da je bilo nekih grešaka ranije, ali da se ne vraćamo u prošlost. Situacija je takva kakva jeste. Svako tu nosi svoj deo odgovornosti za to što je to tako, a posebno oni koji ne žele da učestvuju na izborima za formiranje Nacionalnog saveta.
Prošle nedelje grupa ambasadora je bila u Novom Pazaru. Prethodno je bilo najavljeno da ćete i vi s njima tamo ići. Zbog čega niste otišli?
Bio je to četvrtak, kada se održavala sednica vlade, a bile su važne odluke na vladi. Dogovorili smo se da im se pridruži direktor uprave za ljudska i manjinska prava i tako je i učinjeno. Ambasadori su tamo išli u skladu sa svojim poslom.
-----------------------------------------------------------
Uspešna obnova Kraljeva
Prvog oktobra ističe rok za obnovu Kraljeva. Šta je urađeno od novembra prošle godine kada se dogodio zemljotres?
– Naš zadatak je bio da organizujemo obnovu kuća, zgrada i stanova, odnosno da pomognemo građanima koji su pretrpeli štetu u tom zemljotresu, dok su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja preuzeli obavezu da saniraju objekte iz svoje nadležnosti.
Obećali smo građanima da ćemo do prvog oktobra rešiti izgradnju svih novih kuća, i izgradili smo 462 nove kuće, kao i da ćemo pomoći sanaciju trinaest-četrnaest hiljada oštećenih kuća. Sve smo podelili u šest kategorija. Kuće koje smo izgradili svrstali smo u šestu kategoriju. Četvrta i peta kategorija su one koje su imale takav obim oštećenja da nisu mogle samo da se poprave, već je prvo bilo neophodno da se uradi projekat sanacije, pa tek posle toga da se popravljaju. Takvih kuća je 1500. Platili smo najpre izradu projekata i dali kompletan građevinski materijal. Za 11.500 kuća čija su oštećenja svrstana od prve do treće kategorije, pružili smo pomoć za zanatske radove i kompletan građevinski materijal, po specifikaciji komisija koje su utvrđivale štetu.
Obećali smo da ćemo konstruktivno sanirati 27 zgrada. Spisak smo proširili na 32 zgrade. Radovi su u završnoj fazi. Osim toga oštećeno je osam i po hiljada stanova. Svrstali smo ih u četiri kategorije i dali odgovarajuću pomoć, zavisno od stepena oštećenja. Za 50 zgrada smo obezbedili novac kućnim savetima za opravke koje mogu sami da obave. To je, dakle, bio veoma, veoma obiman posao u prethodnih jedanaest meseci, koji je, kako mi se čini, dosta dobro završen – ističe ministar Marković.
objavljeno: 02.10.2011
