Izvor: Blic, 27.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blanko ostavke jače od volje poslanika
Nema nikakve sumnje da mandatom raspolaže poslanik, a ne politička partija. Ipak, volja političke partije je iznad odredaba Ustava, pa je slovo zakona u Srbiji češće zapravo političko pravilo. Stranke nisu spremne da poštuju mandat poslanika i odreknu se te vrednosti u parlamentu. Tako mandat u Srbiji nije volja glasača, već se ona upravo kroz mandat menja, ali se i ostvaruje uspešna trgovina političkih partija.
I u ovu godinu se ušlo s trgovinom u parlamentu. Radikali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pored smene Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Administrativnog odbora zahtevaju da im se vrate tri mandata poslanika koji su prešli u redove SNS Tomislava Nikolića, a koji su nakon što se Nikolić povukao potpisali blanko ostavke kod šefa radikala Dragana Todorovića. Blanko ostavke su predate na pisarnici prošle nedelje. Upućeni u ova dešavanja kažu da ukoliko se blanko ostavke pojave na Administrativnom odboru biće mnogo teže braniti poziciju da su to mandati koji pripadaju SNS.
Mandat se u Srbiji doživljava kao vlasništvo, a što nije i ne bi smeo da bude jer, kako stručnjaci ustavnog prava kažu, „vlasništvom se trguje". Mandat je, najjednostavnije objašnjeno, slobodan i nije vezan. A to samo znači da poslanik koji je izabran, a ne stranka, na osnovu mandata koji je dobio od građana može slobodno da odlučuje i da njegovo odlučivanje nije vezano nikakvim instrukcijama. Međutim, kod nas se događa suprotno u oba slučaja: poslanici glasaju po instrukcijama stranke, ali i stranke mandate posmatraju kao svoje vlasništvo, što su i faktički obezbedili postojanjem blanko ostavki.
Do sada je bilo nekoliko slučajeva oduzimanja mandata, događali su se u skladu sa političkim potrebama. Međutim, presude su bile takve da se nameće zaključak - da jedinstvenog principa kako se odlučuje nema. Prostor političke trgovine je otvoren jer je trenutno važeći Zakon o izboru narodnih poslanika donet pre nego Ustav, i otuda nisu usaglašeni.
Na pitanje kome mandat pripada - poslaniku ili stranci, Marko Blagojević, programski direktor CeSID, kaže da nema apsolutno nikakve sumnje da mandat pripada poslaniku. On dodaje da u našem pravu ima i „nesrećnih pojava poput blanko ostavke, ali i ustavnog propisa po kome poslanik ima pravo da se svog mandata odrekne u korist stranke ili liste".
- Samo i jedino poslanik može da raspolaže mandatom, i to je tako ne samo po Ustavu već to propisuju ključni međunarodni standardi i principi. Jedan od načina da poslanik raspolaže svojim mandatom jeste i blanko ostavka. Međutim, to je jedna nesrećna pojava koja se kod nas ustalila. Imamo i jedan nesrećan, donekle licemeran ustavni propis po kome poslanik ima pravo da se svog mandata odrekne u korist stranke ili liste. Problem je u praksi jer se u praksi to pravo čita kao obaveza - ističe Blagojević.
Ipak, teško je zamisliti poslanika koji će stranci reći - ne želim da se odreknem mandata u korist liste. Tako je, zapravo, ključni problem čak ne u nesavršenim propisima, već, kako Blagojević kaže, „u strankama koje žele da imaju punu kontrolu nad poslanicima koji treba da se ponašaju kao jedan pod pretnjom gubitka mandata".
Poslaniku mandat ne bi trebalo da može biti oduzet mimo njegove volje.
- Međutim, ono što može da se dogodi jeste da se blanko ostavke aktiviraju suprotno volji poslanika, ali, zapravo, tu se pretpostavlja da je on shodno svojoj volji raspolagao svojim mandatom unapred. Recimo, jedna od tema je da li poslanik može da povuče svoju blanko ostavku i tu svoju izjavu deponuje na jedno mesto i to bude zabeleženo pre nego što je predata njegova blanko ostavka - kaže Blagojević.
U parlamentarnoj praksi Srbije bilo je slučajeva kada su poslanici pokušavali da daju izjave o povlačenju svoje ostavke. Međutim, kada su napisali takvu izjavu o povlačenju ostavke, otvorena je nova priča - šta je pre zavedeno u skupštinskoj pisarnici, šta je pre stiglo. Tako se nije postavljalo pitanje ima li poslanik uopšte pravo da ostavku povuče, već kada je šta zavedeno.
- Sve je to velika lakrdija i sve se to događa nezavisno od volje birača koji su glasali. Otuda birači moraju da se na neki način uvedu u taj proces. CeSID radi na tome kroz novi izborni zakon, a trebalo bi da se uspostavi odnos u kome bi to bio trougao – partija-poslanik-birači. Ono što sada olakšava posao partijama jeste da birači ne znaju koji ih poslanik predstavlja. Ne možemo da isključimo blanko ostavke jer je to ustavna stavka, pa bi stranke zadržale pravo da od poslanika traže blanko ostavke s tom razlikom što kada neka partija krene u zamenu poslanika neće imati posao samo sa poslanikom, već i sa biračima koje predstavlja - zaključuje Blagojević.
Oduzeti mandati
Jun 2002. godine
Predsedništvo DOS oduzelo mandat dvadeset jednom poslaniku DSS. Kao razlog navedeno je: neredovni dolasci na sednice parlamenta.
Novembar 2004. godine
DSS oduzeo mandat poslaniku Dragiši Đokoviću koji je pre toga prešao u klub DS. Zbog toga su demokrate bojkotovale sednicu gde se raspravlja o budžetu.
Novembar 2005. godine
Oduzeti mandati poslanicima G17 plus Sovraniju Čonjagiću i Vesni Lalić. Lider G17 plus Mlađan Dinkić rekao da su ostavke aktivirane kako bi se sprečila trgovinu mandatima u Skupštini.
Maj 2006. godine
Administrativni odbor oduzeo mandate poslanicima G17 plus Kseniji Milivojević i Goranu Paunoviću. G17 plus aktivirao njihove blanko ostavke.
