Izvor: Politika, 28.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za najmlađe birače
Oba predsednička kandidata vode bitku za glasove, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da u toj populaciji uživaju približno istu podršku
U nastojanju da za 3. februar obezbede maksimum glasova različitih kategorija birača, Tomislav Nikolić i Boris Tadić su posle prvog kruga predsedničkih izbora naročitu pažnju posvetili mladima. Tadić je to učinio juče poručivši im da se u nedelju bira između evropskog puta kojim on vodi zemlju i povratka na vreme izolacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ekonomskog nazadovanja pod vlašću Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića. Obraćajući se najmlađim biračima u Narodnom pozorištu u Beogradu, kandidat Demokratske stranke za predsednika Srbije rekao je da „samo evropska Srbija može da ima pasoše bez viza i samo jaka i stabilna može da ide napred”.
A predsednički kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić počeo je kampanju za drugi krug izbora razgovorom s mladima, kojima je poručio da Srbija ne treba da se svrstava i oslanja samo na jednu stranu – na Zapad nego da prijatelje treba da traži i na drugim stranama. „Ne verujte onima koji vas zatvaraju u nekakav geto pa makar on bio najbolji na svetu – nema dobrih logora”, rekao je prošlog ponedeljka Nikolić.
Ostatak poruka dvojice predsedničkih kandidata mladima svodi se na isto – Nikolić im poručuje da im je potrebna stabilna porodica, dobro obrazovanje, radna mesta za njihove roditelje, a Tadić je juče naveo da su neki od ciljeva njegovog programa bolja i izvesna budućnost svih građana, kvalitetnije školovanje, nova radna mesta, privlačenje stranih investicija, veće plate i penzije i lečenje dostupno svima.
Mladi su, međutim, su se videli u kampanji i u neposrednom okruženju Tadića i Nikolića i pre prvog izbornog kruga. U borbi za pobedu u drugom krugu samo su još više „istaknuti”, kroz tribine, akcije, spotove... u nadi da će im možda baš ta populacija od 18 do 30 godina doneti presudne glasove. Jer suprotno mišljenju uvreženom u najširoj javnosti da mladi ljudi nisu zainteresovani za izbore i da su im mnoge stvari preče od izlaska na izbore, ozbiljnija istraživanja pokazuju da su oni tek za koji procenat manje brojni glasači od starijih generacija.
Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, ističe da je zabluda da mladi ne izlaze na izbore, te da je njihova izlaznost od 10,23 procenta, koja se ovih dana pominje na osnovu nekih istraživanja daleko od istine. Naime, prema njegovim rečima, mladi izlaze tek za 4-5 procenata manje nego ljudi iz srednjih starosnih grupa, onih od 30 do 60 godina. I tako je, više-manje, ističe Vuković, bar od 2002. godine, od kada se on bavi ovim istraživanjima.
„To znači, na izlaznost od 61 odsto, birača starosti od 30 do 60 godina je 63 odsto, a onih do 30 godina – 59 odsto”, navodi programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Očigledno je ipak da različita istraživanja daju različite rezultate izlaznosti mladih. Otuda valjda i brojni pozivi organizacija mladih, studentskih organizacija i drugih, koje između dva izborna kruga vode kampanju za animiranje mladih birača. Predstavnici studentskih organizacija, recimo, održali su juče performans u Knez Mihailovoj ulici, a cilj akcije je da što veći broj mladih glasa u drugom krugu predsedničkih izbora. Najavljujući ovu akciju prošlog petka u Međunarodnom pres centru Tanjuga, predstavnik Saveza studenata Beograda Srećko Šekeljić je istakao da kampanja nema političko opredeljenje i da je njen jedini cilj „pojačanje socijalne snage grupe mladih”. Jer, kako je tada navedeno, prema rezultatima istraživanja koje je posle predsedničkih izbora 2004. godine obavila Studentska unija Srbije, broj mladih koji su glasali bio je devet puta manji nego broj penzionera ili zatvorenika koji su tada izašli na izbore.
A predstavnik Studentske unije Srbije Simon Simonović rekao je juče da „mladima ostaje ova država i onako kako je kreiramo takvu ćemo je i imati”. „Zato je bitno da svi izađemo na drugi krug predsedničkih izbora, jer naš glas odlučuje”, poručio je Simonović, a prenosi Beta.
Đorđe Vukadinović, urednik časopisa „Nova srpska politička misao”, smatra, međutim, da Tadić i Nikolić ne bi trebalo da budu sigurni da će u ovoj kategoriji glasača steći odlučujuću prevagu, zato što su tu prilično izjednačeni. Pozivajući se na istraživanje agencije „Politikum” iz decembra prošle godine (dakle, pre prvog kruga predsedničkih izbora), Vukadinović ukazuje da su ovi izbori razbili mit o tome da mlađi glasači, po pravilu, glasaju za demokrate.
Uz to, on pravi razliku između mlađe i starije grupe u ovoj kategoriji glasača. Prema njegovim zapažanjima, naime, oni u tridesetim godinama (30-35 godina) formirali su se intelektualno i politički u vreme Miloševića, u vreme rata, mobilizacije, nestašica, redova, studentskih protesta, kriza... Oni su trajno obeleženi tim iskustvom, kaže Vukadinović, i među njima je glavni deo glasača Čedomira Jovanovića i LDP-a.
– A na formiranje sadašnje generacije 20-godišnjaka i 25-godišnjaka zapravo je presudno uticala 1999. godina, bombardovanje Srbije, haški pritisci, razočaranje u petooktobarske pobednike... Oni su tada bili osnovci, srednjoškolci – i oni su politički mnogo drugačiji od starije generacije iz ove kategorije birača. Zato su njihova politička opredeljenja difuznija i neodređenija u odnosu na generacije 30-godišnjaka i 40-godišnjaka. I zato je među njima bar polovina, ako ne i više, proradikalskih glasača i otuda je zabluda da su mladi u Srbiji automatski i a priori glasači demokrata – zaključuje Đorđe Vukadinović.
I Đorđe Vuković ističe da i SRS, kao i DS, ima ozbiljno uporište među mladima, samo što je po njegovoj oceni, nešto više njih na strani demokrata.
– Nešto veću prednost u skupini mladih ima DS i Boris Tadić. Na primer, od 20 mladih glasača, 11 ili 12 su za Tadića, a osam ili devet za Nikolića. To je neki odnos 55:45 – ističe Vuković, navodeći da su za Tadića, pretežno, obrazovaniji, mladi iz centra gradova, proevropski nastrojeni, dok su za Nikolića više oni nižeg obrazovanja, iz prigradskih naselja.
Potvrđujući, na osnovu istraživanja, da je radikalski glasački korpus generalno širi što je njihov obrazovni nivo niži, Đorđe Vukadinović ističe da će, s obzirom na izjednačenost rejtinga među mladima, Tadić i Nikolić morati da „igraju” i na socijalni faktor kada im se obraćaju. Vukadinović ocenjuje da su mladi koji glasaju za Nikolića više socijalno frustrirani, a imaju dosta snažnu nacionalnu identifikaciju. Njih više muči osećaj nepravde, način i retorika kojom se obrazlaže oduzimanje Kosova. Tadićevi mladi glasači su, pak, više proevropski nastrojeni, željni putovanja, dakle, oni koji bolje žive, koji su bolje situirani, pa su i zainteresovaniji za evropsku priču.
Biljana Baković
[objavljeno: 29/01/2008]
