Izvor: Politika, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH nema čime da obori presudu
Međunarodni sud pravde Srbiju oslobodio odgovornosti na osnovu svedočenja šefa britanskog Generalštaba, tvrde pravni zastupnici Srbije. Haško tužilaštvo juče demantovalo tvrdnje Džefrija Najsa o navodnom dilu Karle del Ponte sa Beogradom
Ne postoji dokument koji bi mogao da sruši presudu Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu kojom je Srbija oslobođena odgovornosti za genocid u Srebrenici, kaže u izjavi za "Politiku" dr Radoslav Stojanović, glavni pravni zastupnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naše zemlje u sporu koji je vođen po tužbi Bosne i Hercegovine. "Za reviziju presude koju je MSP doneo 26. februara bili bi potrebni takvi dokumenti koji bi davali sasvim novu sliku u odnosu na onu koju je sud UN-a imao kada je donosio odluku, a takvi dokumenti ne postoje. Isto tako ni Džefri Najs, glavni tužilac u suđenju Slobodanu Miloševiću, nema dokument koji dokazuje da je Karla del Ponte sklopila sporazum sa Srbijom da joj neće naneti štetu pred MSP", tvrdi dr Stojanović.
Najs je, da podsetimo, reagujući na pisanje "Njujork tajmsa", po kome je Srbija sa Haškim tribunalom sklopila nagodbu da se Međunarodnom sudu pravde ne dostave neki važni dokumenti koji optužuju Srbiju, uputio pismo hrvatskom "Jutarnjem listu". U njemu je optužio Karlu del Ponte da je sa Beogradom "postigla nagodbu koja nije imala nikakvu pravnu osnovu".
Jedan od zastupnika Srbije u ovom sporu Saša Obradović, kaže za naš list da ne vidi koji bi to dokumenti optuživali Srbiju kada je jedan od glavnih bosanskih svedoka ser Ričard Danat (danas načelnik Generalštaba britanske armije) jasno rekao da nikada nije video nijednu vojnu naredbu izdatu od strane Beograda Republici Srpskoj. Pozivajući se na brojna dokumenta koja je lično video, general Danat je pred MSP svedočio da Vojska Republike Srpske nije bila na vojnom, operacionom, taktičkom nivou komandovanja pod kontrolom Beograda, te da su paravojne jedinice Republike Srpske bile pod kontrolom Ratka Mladića.
U članovima 205. i 206. presude MSP citiraju se reči ser Danata.
"Šta će vam dokumenti kada imate čoveka koga je Bosna pozvala kao svog svedoka, koji je kao vojni ekspert tužilaštva Haškog tribunala upoznat sa svim dokumentima Tribunala. Njegovi zaključci, a nije nam bio nimalo naklonjen, bili su presudni u donošenju odluke Suda u našu korist. Kako mi možemo onda da izgubimo spor? Da su postojali takvi dokumenti, pa valjda bi na Miloševićevom suđenju izašlo to na videlo", objašnjava Obradović.
Za ispitivanje odgovornosti države MSP prihvata standarde koje su ustanovili članovi Međunarodne komisije UN-a, koji su za osnovu uzeli presudu MSP iz 1986. godine u slučaju Nikaragva protiv SAD-a (kada je sud rekao da nema dokaza da su nikaragvanski gerilci bili pod komandom SAD).
"Zašto bismo mi odgovarali po nekom strožem standardu odgovornosti nego što je bio slučaj sa SAD? To je standard koji je prihvatio MSP, na šta se i pozvao u presudi koju je doneo u našem slučaju", ističe Obradović.
To konkretno znači da država odgovara za postupanje svojih organa "de jure" i "de fakto". Odgovornost "de jure" znači da država odgovara za postupanje svojih organa čak i kada se oni ponašaju protivno domaćem zakonu. Država odgovora i za one organe koji nisu pod njenom kontrolom "de jure", ali jesu "de fakto"(ako su na primer u sistemu komande). Ako ti organi nisu pod državnom kontrolom ni "de jure", ni "de fakto", država za njih odgovara ako su delovali po njenim instrukcijama, ili su bili pod njenom efektivnom kontrolom (recimo da im je konkretno nalagala šta da urade).
"Postoji član o međunarodnoj odgovornosti za slučaj kada jedna država svoje organe stavi pod kontrolu druge države, onda odgovornost pada na državu koja im je komandovala, a ne na onu koja ih je ustupila. Da nije tako, Holandija bi odgovarala za ono što se desilo u Srebrenici, a ne UN. UN, naravno, ne odgovara, ali ipak snose neku odgovornost za to. Holanđani su imali samo jedan bataljon. Nisu oni krivi što ih je bilo malo, oni su bili u okviru misije UN-a", kaže Obradović.
Za "Škorpione" je, kaže on, bilo bitno da su se nalazili u lancu komandovanja MUP-a Republike Srpske. O tome govori član 389. presude MSP-a. I tu se Sud poziva na generala Danata. Kada je general upitan pod čijom kontrolom i vlašću su bile paramilitarne trupe koje su dolazile iz Srbije on je odgovorio da su "oni mogli biti pod kontrolom Mladića i dela lanca komandovanja Vojske Republike Srpske".
U članu 388. presude govori se o "pripisivosti" genocida u Srebrenici Srbiji na osnovu ponašanja njenih organa. Tokom procesa ispitivalo se ponašanje 30. kadrovskog Centra Vojske Jugoslavije. Sam tužilac BiH rekao je da je to bio administrativni organ koji je samo vodio radno-pravna pitanja vezana za Vojsku Republike Srpske, jer oni nisu imali te službe za vreme rata.
Prema tome, kako ističe Obradović, serija dokumenata (Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju NIOD, CIA-e, svedočenja lorda Dejvida Ovena i generala Veslija Klarka na suđenju Miloševiću) govori da nema umešanosti Beograda i na njih se u presudi poziva i MSP. Zato je sud i doneo odluku da se, na osnovu činjenica, ne može utvrditi odgovornost Srbije za zločin u Srebrenici.
J. Cerovina
[objavljeno: 17.04.2007.]
