Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2016, 20:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez konsenzusa o presudi Karadžiću
Presuda Haškog tribunala političkom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću doneta je na osnovu velikog broja dokaza, iskaza svedoka, uključujući i pripadnike vojske Republike Srpske koji su Hagu priznali krivcu, izjavio je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo. Sa druge strane, gostujući u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine, književnik Vladimir Kecmanović kaže da se o odgovornosti Karadžića ne može govoriti van konteksta, da je on osuđen pred političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sudom, koji se nije bavio odgovornošću zapadnih sila za rasturanje Jugoslavije i rat u Bosni.
Stjepanović ističe da je ova presuda veoma važna za region zbog toga što obuhvata ceo period rata u Bosni i Hercegovini, četiri udružena zločinačka poduhvata, i sadrži obilje dokaza koji potkrepljuju ove optužbe..
Sa druge strane, Kecmanović kaže da Haški tribunal za njega nije pravna institucija, pa samim tim, sve što se iznese u Hagu za njega nije relevantno sa stanovišta prava i pravde.
Presuda Karadžiću izazvala je različite i brojne reakcije u zemlji i regionu, ali i širom sveta.
"Od momenta kada su SAD izuzele sebe od gonjenja međunarodnih sudova, svako suđenje u Hagu za mene je akt kolonijalizma i nasilja nad svim stanovnicima ove planete. Fitilj za rat u Bosni i Hercegovini je zapaljen 1992. godine. Tri legitimne nacionalne stranke u BiH bile su tada na pragu političkog dogovora, kroz takozvani Kutiljerov plan. Po svedočanstvu lidera muslimana Alije Izetbegovića, što nije demantovao ni američki ambasador u BiH Voren Cimermana, on je rekao Aliji da ne mora da potpiše sporazum ako mu se ne potpisuje. Dakle, kapisla za rat u Bosni je opaljena sa Zapada", ističe Kecmanović.
Stjepanović odgovara da možemo da nađemo 1.000 različitih izgovora da ne prihvatimo sudski utvrđene činjenice i presudu, i da je odbacimo kao deo nekog političkog suda, ali da u sagledavanju prošlosti moramo da krenemo od nečega.
"Najbolje je krenuti od sudski utvrđenih činjenica, jer to nije tek tako paušalno presuđeno. U presudi Karadžiću imamo obilje dokaza i podataka i koji god delić presude da uzmemo, on je potkrepljen iskazima svedoka. Imamo dokumente o kretanju vojske, imamo fotografije i video snimke. Svaki od zaključaka potkrepljen je obiljem dokaza. Umesto toga, mi biramo da ne pogledamo šta su zaključci, nego kažemo da je to politički sud i da nećemo da ulazimo u materiju", kaže on.
Stjepanović dodaje da presuda od 40 godina zatvora ne iznenađuje jer je Karadžić bio na vrhu piramide koja je, kako kaže, vodila kampanju zločina.
"Izvršen je popis žrtava rata u BiH i utvrđeno je da je stradalo 35.000 nesrba civila. Dobar deo tog broja je obuhvaćen ovom optužnicom. Neko je morao da izvrši taj zločin, to je uradi na sistematski način. Sa druge strane, oko 4.000 Srba civila je stradalo i 21.000 vojnika", objašnjava on.
"Amerikanci su Bošnjacima naneli mnogo veće zlo"
Stepanović kaže kako imamo obilje dokaza da je Karadžić bio na vezi i da je kontrolisao krizne štabove koji su vodili kampanju zločina, ali da je za njega iznenađenje to što je kao olakšavajuća okolnost uzet sporazum sa Ričardom Holbrukom, čime je priznato postojanje dokumenta prema kome je Karadžić trebao da se povuče u zamenu za amnestiju od gonjenja suda.
Kecmanovića ne iznenađuje priznanje postojanja dogovora, s obzirom na to da se, kako kaže, Amerika mnogo gore ponela prema Aliji Izetbegoviću, nego prema Karadžiću.
"Ako je Cimerman isto tako neformalno suflirao Aliji da odbije mirovni sporazum, da bi ga posle tri godine opšte klanice Amerikanci privoleli da prihvati podelu Bosne i to mnogo nepovoljniju za muslimane, to je veće zlo nego što su uradili Karadžiću", zaključuje on.
Činjenicu da je sud ocenio da Karadžić nije kriv za genocid pod tačkom jedan optužnice, koja se odnosi na zločine u sedam bosanskih opština, Kecmanović vidi kao političku, jer to tako "odgovara onima koji diriguju".
"Zamena teza je nešto na čemu funkcioniše neokolonijalni princip na Balkanu, a to je konfrontacija Srba, Bošnjaka i Hrvata. Nije cilj Haga dobrobit za Bošnjake, već uterivanje ovog dela sveta u kolonijalni odnos. Nesrazmerne presude Srbima ne znače naklonost sveta, već podelu karata koja je ustanovljena na početku rata. Kada jednu državu bez konsenzusa svih strana naoružate, učinite politički akt priznanja, rat je zagarantovan, a onda i zločini", smatra on.
Sa druge strane, Stjepanović smatra da je sud definitivno utvrdio da je postojao obrazac dešavanja na teritoriji BiH pod kontrolom Srba. Drugi dokaz organizovanog zločinačkog poduhvata su, dodaje on, izjave i dokumenti rukovodstva bosanskih Srba, kada se još krajem 1991. godine planira preuzimanje opština.
"Treći dokaz je dokument šest strateških ciljeva, donet na skupštini bosanskih Srba, koji govori o razgraničenju srpskog od druga dva naroda. Ratko Mladić na toj skupštini kaže da će doći do genocida "ako to budemo sprovodili", da se ne mogu ljudi prosejati kroz sito. Dakle, u tome nisu učestvovale neke bande ludaka, već regularne jedinice vojske RS. Takođe, paravojne jedinice su stavljene pod kontrolu te iste vojske RS", navodi on i dodaje da možemo govoriti o nečasnoj ulozi međunarodne zajednice, o nedovoljno reakcija u Srebrenici, što ne znači da je ona kriva.
Sa njim se ne slaže Kecmanović, koji smatra da je jedna od intencija Haškog tribunala da se podele uloge, pa se tako u srpskom slučaju zločini tretiraju kao organizovan poduhvat, a zločini Bošnjaka kao pojedinačni slučajni akti.
"Ukoliko su Srbi imali organizovan plan čišćenja, kod drugih strana to nije uzimano kao dokaz. Rezultat je da su najveća etnička čišćenja izvršena na teritoriji gde su živeli Srbi i danas 100.000 Srba više nema na područjima gde su nekada živeli… i to se sve dešava kada je međunarodni faktor preuzeo ulogu u BiH", navodi on.
Sa druge strane, Stjepanović podseća na apele međunarodne zajednice rukovodstvu Republike Srpske da ne traži od Srba da napuste Sarajevo.
"Oluja je etničko čišćenje i ta presuda Haga je loša. Ne želim da negiram nečiju patnju, ali mora da se vidi da Srbi odlaze kada je sklopljen sporazum, jer su smatrali da će biti predmet neke osvete", objašnjava on.
Kecmanović ističe da ne prihvata da je Karadžić odgovoran za zločine počinjene u Bosni Hercegovini, jer se "Haški tribunal ponaša siledžijski", pa je sasvim irelevantno da li je presudio da je kriv ili nije.
Stjepanović odgovara da je odbrana imala mogućnost da iznese dokaze i da ispita svedoke, te da, na primer, u slučaju streljanja zarobljenika na Branjevu postoji obilje dokaza i priznanja aktera.
"To što je presuđeno da u opštinama nije bilo genocida i dalje ne znači da nije bilo masovnih zločina streljanja od po 20, 50 i 150 ljudi, pa i sistema logora", dodaje on.
Kecmanović zaključuje da presuda ne doprinosi pomirenju, da će Srbi da budu ljuti, Bošnjaci da likuju, a neki da budu nezadovoljni.
"Znak da je nekakvo pomirenje u regionu počelo biće to kada se pojavi glas onih koji da kažu: Ja mislim da je ovaj zločinac, ali da Hag od svih nas pravi Bušmane koloniju, i da to nije način za pomirenje". Neću da kažem da je Radovan zločinac jer nemam te podatke. Siguran sam da u presudi postoji značajan deo zločina koji se desio, ali pitanje komandne odgovornost je vrlo komplikovano", ocenjuje on.
103
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
