Izvor: Politika, 19.Nov.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez direktne saradnje sa novim srpskim vlastima na KiM
Vlast je podeljena oko togada li treba sarađivati ili ne sa srpskim institucijama koje će biti formirane posle prošlonedeljnih lokalnih izbora na Kosmetu
Među strankama vladajuće koalicije postoje različiti stavovi kako bi se trebalo odnositi prema institucijama koje će biti formirane posle lokalnih izbora održanih u nedelju na Kosovu i Metohiji, na kojima su u tri opštine pobedile srpske liste.
G17 plus smatra da srpske liste koje su pobedile u nedelju moraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da uživaju apsolutno isti tretman, u svakom pogledu pa i finansijskom, kao i lokalne zajednice na severu Kosova i da bi bilo pogrešno diskriminisati Srbe severno i južno od Ibra. Suzana Grubješić,šef poslaničke grupe ove stranke u skupštini,kaže da je to izvodljivo „uz malo više međusobne komunikacije, razumevanja i koordinacije”. „Srbi južno od Ibra zaslužuju svaku pomoć i podršku i ne treba ih osuđivati zato što su ovog puta malo više mislili na sebe nego na velike teme, poput statusa”, kaže Grubješićeva.
U SPS-unaglašavaju da se moraju razumeti potrebe ljudi koji žive na KiM, ali i potreba države Srbije da saradnju isključivo kanališe preko institucija UN i Euleksa. Predsednik Izvršnog odbora SPS-ai šef poslaničkog kluba socijalista u Skupštini Srbije Branko Ružić kaže za „Politiku” da je „saradnja sa ovim međunarodnim institucijama polje na kome se može razgovarati o mogućem rešenju, pošto nikakva komunikacija, niti saradnja, nije moguća sa tzv.institucijama Kosova, jer to nije državotvoran odnos prema problemu u kome smo se našli”.
Goran Arsić,iz DS-a, načelnik Kosovskog okruga sa sedištem u Gračanici, naglašava da su ovi izbori nelegitimni i nelegalni, a od vlasti u Beograduočekuje da ne sarađujesa „ovim navodnim predstavnicima, jer to neće učiniti ni predstavnici lokalne vlasti izabrani 11. maja prošle godine”.
Isti stav ima SNS, s tim što zamenik predsednika Aleksandar Vučić oštro kaže: „Mi smo imali legalne srpske izbore, a šta će Tači da radi sa njegovim Srbima, to je njegova stvar. Nas se ne tiču Tačijevi Srbi”. Vučić zaključuje da će u budućnosti srpske vlasti morati mnogo više da rade na KiM za srpski narod ukoliko žele da imaju bilo kakav autoritet. „Ukoliko ne, onda će nam se ovakve stvari ponavljati”, kaže zamenik SNS-a.
Grubješićeva, međutim, naglašava da je to što izbore smatramo nelegalnim apsolutno opravdano, ali da postoji svakodnevni život i da ne bi trebalo da se ljudima koji su izašli na izbore i listama koje su se prijavile zamera. „Pogotovo ne ljudima koji su pobedili na izborima, jer sam sigurna da će učiniti maksimum da olakšaju život svojoj lokalnoj zajednici, odnosno svojim komšijama Srbima”, kaže Grubješićeva.
Test za odnos državnih institucija prema novoformiranoj lokalnoj vlasti biće najteži u Gračanici, gde će postojati paralelneinstitucije koje će „držati” Srbi. Naime, pored vlasti koja je formirana posle izbora u maju prošle godine biće formirana i vlast koja je izabrana većinom glasova na izborima koje su organizovale prištinske institucije.
Predsednik Pokrajinskog odbora SPO-aRanđel Nojkić, čiji su predstavnicipod imenom drugih partija imali svoje kandidate u Štrpcu i Kosovskom Pomoravlju, kaže da broj izašlih Srba nije zanemarljiv i da bi politiku opstanka Srba trebalo voditi kroz sinhronizovanodelovanjeBeograda i novoizabranih predstavnika. On kaže da se sada pokazalo da Srbi južno od Ibra ne žele da sprovode politiku severa Kosova „koju Beograd uporno plasira ovdašnjem življu”.
Iako u vladajućoj koaliciji naglašavaju da je stav vlade jasan u svim segmentima politike prema Kosmetu, opozicija smatra da Beograd mora da vodi jasnu, a ne nemuštu politiku. Predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Vuko Antonijevićnaglašava da je državni vrh „narodu otvoreno i iskreno rekao da onaj ko 15. novembra izađe na birališta, ruši suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, sada Brisel i Vašington ne bi mogli da manipulišu svetskom javnošću iznoseći podatak da je na birališta izašlo 25 odsto Srba”.
I predsednik Koordinacionog odbora SRS-a na KiM Ljubomir Kragović smatra da je država trebaloda bude jasna i konkretna, a ne da prećutno gleda na mnoga dešavanja na Kosmetu. „Srpske vlasti trebalo je jasno da kažu da će sankcionisati sve one koji se ogreše o Ustav države, odnosno koji se budu priklonili secesionističkoj albanskoj vrhuški”, stav je prvog čoveka radikala na Kosmetu.
B. Mitrinović B. Radomirović
[objavljeno: 20/11/2009]
.jpg)
