Izvor: B92, 20.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd i Priština pred Njujork
Beograd, Priština -- Stavovi Beograda i Prištine su toliko suprotstavljeni, da se ne slažu čak ni po pitanju da li treba raspravljati o statusu.
Predstojeći prvi direktan susret predstavnika Beograda i Prištine u ovoj fazi pregovora o Kosovu drugačije se očekuje u Beogradu i Prištini. Srbija očekuje pravi početak razgovora o statusu za koji bi Njujork tek trebalo da bude priprema, dok Priština želi da razgovara o uređenju budućih odnosa dve nezavisne države. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ministar Slobodan Samardžić za Rojters je danas ponovio da Srbija Albancima nudi samo labavu integraciju: "Oni traže nezavisnost koju, što se tiče Srbije, ne mogu dobiti, tako da pokušavamo da nađemo neki srednji put između ove dve mogućnosti".
Pred razgovore u Njujorku 28. septembra, fleksibilnost se ne primećuje ni u stavovima albanske strane.
Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da pitanje statusa do 10. decembra neće ni biti rešeno jer dve strane do dogovora o tome ne mogu da dođu.
"Zna se šta se dešava. 10. decembra se završava period pregovora i onda se nekih 7-8 dana, do Nove godine, piše izveštaj generalnom sekretaru i kaže se šta se postiglo. Samo se opisuje tehnologija. Zna se već kako će struktura izveštaja izgledati. I onda traže preporuke, a one su važne", kaže Janjić.
"Preporuka može da bude: ovi su se dogovorili o tome i tome, SB može na osnovu toga, uzimajući u obzir Ahtisarijev plan da pripremi zajedničku rezoluciju svih članica. Druga mogućnost je, ako nema saglasnosti, da se proba ponovo unutar SB ili da organizujemo konferenciju o statusu. E, ta konferencija ili taj dogovor se neće završiti pre predsedničkih izbora u Moskvi", kazao je on.
Domaći političari sve češće pominju mogućnost izbijanja sukoba, a poslednji u nizu je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić koji je govoreći o Kosovu za arapsku televiziju Al Džazira rekao da bismo, ako bude potresa i ne budemo svi dovoljno oprezni, mogli ponovo gurnuti Balkan u razdor i nezadovoljstvo.
Dušan Janjić smatra da takva retorika skreće pažnju sa agresivnog potencijala kosovskih Albanaca i šalje negativnu poruku i međunarodnoj zajednici, ali i sopstvenim građanima.
"Nepostojanje pregovaračkog tima pokazuje da Beograd nema jedinstvenu politiku i usaglašene institucije. Postoje grupe ljudi koja su na sebe preuzele opasnu igru pregovaranja i nadmudrivanja u kojoj su zaboravili koliki su rizik na sebe preuzeli", smatra Janjić.
Samardžić: Pomoć EU ključna za plan Beograda
Slobodan Samardžić (FoNet)
Srbiji bi bila potrebna pomoć Evropske unije u ostvarivanju plana o visokom stepenu autonomije za Kosovo ako ga kosovski Albanci prihvate, ali bi to bila mudra investicija, rekao je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
On je u intervjuu za Rojters ocenio da je rešenje koje bi kosovske Albance pretvorilo u "lojalne građane Srbije" malo verovatno.
U intervjuu po povratku iz Londona, gde je sa šefom diplomatije Vukom Jeremićem predvodio srpsku delegaciju u razgovorima sa posredničkom trojkom, Samardžić je rekao da Beograd pokušava da bude "što je moguće više realističan" u vezi sa Kosovom.
On je rekao da je, pošto kosovski Albanci traže nezavisnost, a Srbija to neće prihvatiti, potrebno naći kompromisno rešenje.
Samardžić je kazao da se evropsko iskustvo zasniva na rešavanju sličnih pitanja kompromisom, kao i da se ta rešenja razlikuju od slučaja do slučaja, poput Južnog Tirola i Baskije.
Prema njegovim rečima, "suštinska autonomija" koju Srbija nudi Kosovu podrazumeva "labavu integraciju" u narednih 10 do 20 godina, u okviru koje bi "Srbi i Albanci vodili paralelne živote". Albanci ne bi učestvovali u srpskoj vlasti ako to ne žele.
To znači da bi Kosovo kao "samoupravna teritorija" moglo da odlučuje u domenu svog političkog i ekonomskog života, dok bi Srbija bila nadležna za spoljnu politiku i kontrolu granice, a zadržala bi pravo i na vojna pitanja, ali ih ne bi nužno i koristila.
Samardžić je rekao da će Albanci verovatno i dalje neko vreme biti "neprijateljski raspoloženi", pa bi pitanje ko bi ljudstvom popunjavao granične položaje trebalo pragmatično rešavati.
"'Trojka' polaže velike nade u pregovore"
Ruski član posredničke "trojke" Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da nije obeshrabren iako su stavovi vlasti Srbije i privremenih institucija samouprave na Kosovu posle razgovora u Londonu ostali potpuno razliciti.
U Londonu su uspešno obavljene pripreme za izuzetno važne direktne pregovore između Beograda i Prištine, a dve strane su se obavezale da će prvoj rundi pregovora u Njujorku pristupiti u konstruktivnom duhu, rekao je ambasador Bocan-Harčenko za britansku radio stanicu "Bi-Bi-Si".
"'Trojka' polaže velike nade u predstojeće direktne pregovore. Verujem da će oni otvoriti mnogo šire diskusije između dve strane tokom oktobra i novembra. Kao 'trojka' mi smo pozvali dve strane da ponude moguća kompromisna rešenja, da razmisle o konstruktivnim i kreativnim idejama, o svežim idejama, koje bi mogle da podstaknu drugu stranu da prihvati konstruktivan pritup", izneo je ruski diplomata.
Bocan-Harčenko veruje i da jedinstvo "trojke" postoji, bez obzira što se stavovi SAD i Rusije bitno razlikuju kada je u pitanju konačni status Kosova.
"Mnoge razlike među članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i međunarodne Kontakt grupe isplivale su tokom izuzetno teških i po nekad zategnutih diskusija. Ipak na kraju smo se složili da obnovimo pregovarački proces i sada čvrsto stojimo iza zajedničkog cilja, a to je rešenje zasnovano na kompromisu. U tom pogledu moje kolege, ambasadori Išinger, Vizner i ja, smo razvili vrlo dobru saradnju", naveo je Bocan-Harčenko.
Uz Bocan-Harčenka članovi "trojke" su nemački ambasador Volfgang Išinger u ime Evropske unije i predstavnik Sjedinjenih Američkih Država, amabasador Frenk Vizner.
Kao i druga dva člana "trojke", ni Bocan Harčenko nije želeo da spekuliše šta će se desiti posle 10. decembra.
"Mislim da se treba skoncentisati na aktuelni proces, a ne na ono što bi moglo da se desi ukoliko pregovori propadnu. Moj posao i moj cilj jeste da postignemo kompromisno rešenje i zato sam fokusiran na ono što se sada događa," kazao je ovaj diplomata.
Bocan-Harčenko je, takođe, podsetio kako je mandat "trojke" da pripremi i putem Kontakt grupe podnese izveštaj generalnom sekretaru UN do 10. decembra.
"O onome što će se dogoditi posle toga odlučiće Savet bezbednosti", zaključio je ambasador Bocan-Harčenko.
Prištinski tim: Posle 10. decembra nezavisnost
Članovi kosovskog pregovaračkog tima izjavili su danas u Prištini da je nezavisnost Kosova gotova stvar i da je 10. decembar poslednji dan procesa statusa.
Oni su na konferenciji za novinare na prištinskom aerodromu izjavili da je posrednička "trojka" visoko ocenila prištinski dokument o budućim odnosima Kosova i Srbije.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu koji je predvodio prištinsku delegaciju na razgovorima sa "trojkom" u Londonu, rekao je da će Kosovo nastaviti da čuva svoju poziciju i viziju nezavisnosti, dodajući da je kosovska strana protiv "nastavka pregovaračkog procesa bez roka i određenog cilja".
"Sporazuma između Kosova i Srbije može biti samo ako Beograd odustane od suprotstavljanja nezavisnosti Kosova", rekao je on.
Sejdiu je dodao da je obaveza "trojke" da donese zaključke da li je dogovor dve strane tokom dodatnih pregovora postignut ili ne.
Premijer Kosova Agim Čeku je rekao da je predloženi sporazum sa Srbijom bio poruka svetu da će nezavisno Kosovo biti angažovano na dobrobit regiona.
On je rekao da se kosovska strana u dodatnim pregovorima ponaša kao državna delegacija.
"Nema mira, stabilnosti u regionu bez nezavisnosti Kosova i nema održive nezavisnosti Kosova bez mira i sigurnosti u regionu", rekao je Čeku.
On je dodao da Kosovo nije spremno da dalje čeka i da Tim jedinstva raspravlja o narednim koracima koji će poslužiti zaokruživanju statusa proglašavanjem nezavisnosti.
Lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači je izrazio uverenje da će Kosovo posle 10. decembra imati još snažniju podršku za nezavisnost.
Sejdiu je potvrdio da će prištinska delegacija učestvovati u direktnim razgovorima sa delegacijom Beograda, planiranim za 28. septembar u Njujorku.
On je rekao da će direktnom susretu delegacija Prištine i Beograda prethoditi sastanak sa "trojkom" sa kojom će se delegacije odvojeno sastati i posle direktnih razgovora.
.jpg)
