Izvor: B92, 27.Okt.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artmanova odložila izjašnjavanje
Florans Artman (FoNet)
Hag -- Bivša portparolka Karle del Ponte odbila je da se pred Haškim tribunalom izjasni o optužnici koja je tereti za nepoštovanje suda.
Njen branilac traži da se pre toga sud izjasni da li će platiti njenu odbranu. Florans Artman obavestila je sud da nema sredstava da plati branioca pa je odbila da se izjasni o optužnici u kojoj je navedeno da je u svojoj knjizi objavila delove poverljivih odluka koje je Žalbeno veće donelo u slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Slobodana Miloševića, čime je učinila prekršaj nepoštovanja suda.
Sudija Karmel Ađijus uvažio je zahtev branioca Artmanove da ona ne sedi na istom mestu na kome u sudnici sede optuženi za ratne zločine i genocid, pa je ona premeštena na stolicu inače rezervisanu za haške branioce.
Sudija međutim, nije prihvatio i zahtev Artmanove da se zabrani objavljivanje njenih fotografija iz sudnice što bi joj, kako se tvrdi, moglo narušiti ugled u međunarodnim krugovima.
Njen branilac Vilijem Burdon tvrdio je da je njeno fotografisanje u sudnici "bezrazložno žigosanje" i da je nepravedno svrstava u isti klub sa osobama koje su izvršile teške povrede humanitarnog prava ili počinili genocid.
Odbijajući ovaj zahtev, sudija Ađijus rekao je da bi klub u koji bi Artmanova, eventualno, mogla biti svrstana, bio "klub onih koji ne poštuju sud, a ne onih koji su počinili ratne zločine ili genocid".
Sudija je insistirao na tome da nepoštovanje suda, iako neuporedivo sa teškim zločinima za koje se sudi pred Tribunalom, nikako ne treba potcenjivati i da taj prekršaj sud smatra ozbiljnim.
Sudija Ađijus najavio je da bi sledeći pokušaj izjašnjavanja o krivici mogao biti zakazan već za 15 dana, a da bi suđenje Artmanovoj moglo da se održi početkom 2009. godine.
Podsetimo, podizanju optužnice protiv bivše portparolke i bliske saradnice Karle del Ponte, prethodilo je objavljivanje njene knjige "Mir i kazna" u kojoj je pisala o navodnom nezadovoljstvu Tužilaštva odlukom Tribunala da uvaži zahtev Srbije da se delovi pojedinih dokumenta iz državnih arhiva razmatraju na zatvorenim sednicama, odnosno da ne budu dostupni javnosti.
Bivša portparolka smatrala je su upravo to bili ključni dokazi za utvrđivanje odgovornosti Srbije za genocid u Bosni.
U knjizi je optužila sudije Žalbenog veća, na čelu sa sadašnjim predsednikom suda Faustom Pokarom, da su bili saučesnici u manipulaciji koju je organizovala vlast u Beogradu, kako bi se i Međunarodni sud pravde, pred kojim se vodio spor po bosanskoj tužbi za genocid, naterao da napravi iste greške kao i Haški tribunal.
Artmanova je dodala da Tužilaštvo nije moglo da o svemu govori javno jer su se sudije, navodno zaštitile stavljanjem oznaka poverljivo na svoje odluke.
U Haškom tribunalu smatraju da je Artmanova bila svesna da pravi prekršaj i da joj je namera bila da ometa sprovođenje pravde.
S druge strane, ona smatra da je imala pravo da iznese pred javnost informacije do kojih je dolazila.
Posle objavljivanja optužnice, srpskim medijima rekla da nije krsila pravila o poverljivosti podataka i da je optužnica Hapkog tribunala "želja da se ućutka istina".
