Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analitičari potcenili građane
Procenjuje se da će i izlaznost u drugom krugu biti bar na istom nivou, a možda i za nijansu veća
Svi smo omanuli. Baš svi – priznaje Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, upoređujući izlaznost na nedeljnim predsedničkim izborima sa procenama koje su agencije i istraživači davali pre glasanja. A ta razlika je iznosila od 11 do 21 odsto!
Najbližu procenu izneo je Centar za slobodne izbore i demokratiju, po kojoj je izlaznost bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko 52 odsto, odnosno oko 3,7 miliona glasača. U Stratedžik marketingu procenjivali su da će izaći oko 46 odsto birača (3,1 milion), dok je sam Nikolić predviđao izlaznost od 40 do 45 odsto.
– Potcenili smo sposobnost građana da ocene ove izbore kao sudbonosne za određivanje puta kojim će Srbija da krene u budućnost, da li će to da bude put integracije u Evropu ili put u izolaciju – kaže Nikolić za „Politiku” i dodaje – dobro je da smo ih potcenili, jer se pokazalo da su ljudi mnogo svesniji nego što smo mislili. Građani su, prema njegovim rečima, pokazali veliku političku zrelost, koju istraživači nisu uspeli da prepoznaju u svojim ispitivanjima javnog mnjenja.
– Jednostavno, nismo dovoljno cenili spremnost građana da reaguju u trenutnoj situaciji i da izađu na izbore – zaključuje Nikolić i procenjuje da će izlaznost biti velika i u drugom krugu i da će najverovatnije biti na nivou odziva birača u prvom krugu.
– Ne bi me iznenadilo da izlaznost bude i malo veća nego u nedelju i mislim da će to ići u korist Borisa Tadića. Ali, razlika će da bude veoma mala – kaže Nikolić.
Ako bi izlaznost na birališta 3. februara bila na nivou od nedelje, kada je izašlo oko 4,1 milion birača, to bi značilo da bi pobednik morao da osvoji više od dva miliona glasova!
Veći odziv birača, referendumskog tipa, u drugom krugu predsedničkih izbora očekuje i Zoran Lučić, izvršni direktor Cesida. On je za B92 izjavio da mu je „najzanimljivije šta će biti sa onim biračima koji nisu glasali u prvom krugu, koliko će njih izaći i kome će pružiti podršku”.
– Od njih zavisi kakav će biti ishod ovih izbora – zaključio je Lučić, koji je razloge za pogrešnu procenu izlaznosti našao i u tome što su njihova istraživanja rađena u decembru.
– Posle toga podignuta je izborna temperatura, pa je povećana i izlaznost – dodaje on.
Uz primedbu da lično nije iznosio nikakve procene, s obzirom na to da ne radi ni u jednoj agenciji, politički analitičar Dejan Vuk Stanković, kaže da je ovako velika izlaznost iznenađenje za sve. On objašnjenje nalazi, pre svega, u tome da su izborima dominirale dve teme – sudbina Kosova i Metohije i put kojim će Srbija dalje ići u evropske integracije. Građane je, prema njegovim rečima, na biračka mesta izvela i „umerena kampanja, koja nije bila negativna”.
– To je mnogo više motivisalo birače da glasaju – kaže Dejan Vuk Stanković i primećuje da je primetan trend da se ljudi sve više uključuju u politički život, što je, kako kaže, pohvalno.
Taj trend postoji još od referenduma za donošenje Ustava Srbije 2006. godine, kada je izašlo više od 50 odsto upisanih birača, a nastavljen je i na parlamentarnim izborima pre godinu dana kada je izlaznost bila neznatno veća od 60 odsto.
Iako ne poseduje nikakva istraživanja i ocenjuje da je veoma nezahvalno predskazivati bez relevantnih podataka, Dejan Vuk Stanković predviđa da će izlaznost u drugom krugu nadmašiti odziv birača iz prvog kruga glasanja, a sve zavisi od toga koliko će Tomislav Nikolić i Boris Tadić uspeti da sačuvaju svoje glasače, ali i da privuku birače njihovih protivkandidata, kao i one koji nisu izašli na birališta u nedelju.
M. R. Petrović
--------------------------------------------------------------------------
RIK: Nikolić osvojio 39,96, Tadić 35,41 odsto glasova
Po rezultatima Republičke izborne komisije sa 98,68 odsto biračkih mesta, koje je saopštio zamenik predsednika Dejan Đurđević, u prvom krugu predsedničkih izbora najviše glasova osvojio je kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić. Za njega je glasalo 1.635.666, ili 39,96 odsto birača. Drugi je kandidat Demokratske stranke Boris Tadić koji je dobio 1.449.353 ili 35,41 odsto glasova.
Na trećem mestu je lider Nove Srbije Velimir Ilić koji je osvojio 303.463 ili 7,41 odsto glasova. Po ovim rezultatima, četvrti je kandidat Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić sa osvojena 244.573 glasa ili 5,97 odsto, a peti je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, koji je dobio 219.027 ili 5,35 procenata glasova birača u Srbiji.
Šesti Ištvan Pastor, u ime Mađarske koalicije, osvojio je 92.985 ili 2,27 odsto glasova, dok je Milanka Karić, kandidat Pokreta snaga Srbije, dobila 40.073 glasa ili 0,98 procenata, a Marijan Rističević ispred Koalicije Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka, 18.427 ili 0,45 odsto glasova. Na poslednjem mestu je kandidat Reformističke stranke Jugoslav Dobričanin koji je dobio 11.841 ili 0,29 odsto glasova.
Po rečima Dragana Vukmirovića, direktora Zavoda za statistiku Srbije, od 6.708.697 upisanih birača glasalo je 4.093.510 ili 61,02 odsto, a bilo je 78.102 ili 1,91 odsto nevažećih glasačkih listića.
Predsednica RIK-a Sonja Brkić ocenila je da većih nepravilnosti u radu biračkih odbora i predaji izbornog materijala na ovim izborima nije bilo.
M. N.
----------------------------------------------------------------
Konačni rezultati izbora do četvrtka u ponoć
Zvanični rezultati prvog kruga izbora za predsednika Srbije biće objavljeni najkasnije do četvrtka, 24. januara, u 20 sati, a pošto nijedan od devet kandidata nije osvojio natpolovičnu većinu glasova birača izašlih na birališta, glasanje će biti ponovljeno u roku od 15 dana od prvog glasanja, odnosno 3. februara.
Birači će u drugom krugu odlučivati između dva kandidata – koji su dobili najveći broj glasova u prvom krugu izbora – kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića i Demokratske stranke Borisa Tadića.
Zakon o izboru predsednika predvideo je mogućnost podnošenja prigovora RIK-u zbog povrede izbornog prava u roku od 24 sata od donošenja odluke, izvršene radnje ili propusta. RIK je dužan da odluku po prigovoru dostavi podnosiocu u roku od 48 sati, a na tu odluku moguće je izjaviti žalbu u narednih 48 sati. U tom roku, 24 sata od prijema žalbe, moguće je dostavljanje žalbe i prigovora Vrhovnom sudu Srbije.
Budući predsednik Srbije bira se na pet godina, a mandat će početi danom polaganja zakletve u Skupštini Srbije, dok će RIK izdati uverenje o izboru za predsednika Srbije odmah posle objavljivanja konačnih rezultata.
Dok se ne objavi konačan rezultat izbora, dvojica kandidata koji su dobili najveći broj glasova u prvom krugu imaju dodatne dve nedelje da biračima još jednom predoče svoje programe i razloge zašto na listiću da zaokruže broj baš ispred njihovog imena. Izborna tišina pred drugi krug počeće 31. januara u ponoć i trajaće do 3. februara u 20 sati, kada se birališta zatvaraju.
Tanjug
------------------------------------------
Dijaspora podržala Tadića
Ministarstvo za dijasporu saopštilo je juče da je, prema nezvaničnim podacima, u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na biračkim mestima u dijaspori najviše glasova dobio kandidat Demokratske stranke Boris Tadić.
Predsednički kandidat DS-a ubedljivo je pobedio u Moskvi, Pekingu, Vašingtonu i Čikagu, objavljeno je na sajtu Ministarstva za dijasporu. Državljani Srbije s biračkim pravom koji žive u inostranstvu glasali su na izborima za predsednika na ukupno 65 biračkih mesta u 36 država, a pravo glasa imalo je 37.172 birača.
Najviše biračkih mesta – sedam bilo je u Crnoj Gori, u Nemačkoj šest, a u SAD i Italiji po četiri. Birači upisani u posebne evidencije glasali su u subotu, 19. januara u Velikoj Britaniji, Kanadi, Portugaliji i SAD.
Srpski iseljenici u SAD i Kanadi glasali su na šest izbornih mesta, pri čemu je biračko pravo iskoristilo njih oko četvrtina od oko 2.200 upisanih s pravom glasa.
U Njujorku je od 401 upisanog birača glasalo 126, u Čikagu od 258 upisanih glasalo je 124 dok su u Vašingtonu od 258 upisanih biračko pravo iskoristila 92 birača. U Kanadi, na dva biračka mesta, Otava i Toronto, glasalo je 185 od upisanih 792, odnosno 46 od ukupno 175 iseljenika s pravom glasa, navedeno je u saopštenju.
Tanjug
----------------------------------------------
U Haškom tribunalu glasalo 19 od 20 optuženih
Hag – Prema podacima biračkog odbora u Hagu, u pritvoru Haškog tribunala glasalo je 19 od 20 optuženih za ratne zločine koji imaju državljanstvo Srbije i glasačko pravo van stalnog boravišta.
Pošto su pritvoreni obavili glasanje, koje je trajalo sat vremena, listići su u posebno zapečaćenim kovertama preneti u ambasadu Srbije gde su ubačeni u glasačke kutije.
Na izbore za predsednika Srbije u Holandiji je izašlo ukupno 127 građana Srbije od 367 upisanih u birački spisak ili 34,6 odsto. Najviše glasova, 53, dobio je kandidat Demokratske stranke Boris Tadić, a drugi je, sa 46 glasova, Tomislav Nikolić iz Srpske radikalne stranke. Kandidat Liberalno-demokratske stranke Čedomir Jovanović dobio je 13 glasova, a za Velimira Ilića iz Nove Srbije glasalo je šest birača. Sledi Milutin Mrkonjić iz Socijalističke partije Srbije sa pet glasova, dok su Milanka Karić i Jugoslav Dobričanin dobili po jedan glas.
Beta
[objavljeno: 22/01/2008.]
