Izvor: Politika, 27.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcijama do glasova
Sad se i stranke, koje su u maju bile protiv Zakona o podeli besplatnih akcija, zalažu za taj predlog
U borbi za glasove birača na predstojećim parlamentarnim izborima, pojedine stranke poručuju građanima da i oni koji su do sada u procesu privatizacije ostali uskraćeni imaju šansu da postanu akcionari. Potrebno je samo da zaokruže "pravi" broj na glasačkom listiću i eto besplatnih akcija. Obećavaju čak i one stranke, koje su imale priliku da prethodnih godina u Narodnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupštini Srbije podrže paket zakona, koji je predviđao besplatnu podelu akcija javnih preduzeća, a koji je, kao narodna inicijativa, "overen" potpisima pola miliona građana, ušao u skupštinsku proceduru. Odlukom većine poslanika na majskoj sednici parlamenta, bez mnogo rasprave, zakoni su odbačeni.
Odbacivanje ovih zakona jedni sada objašnjavaju time da "tada nije bilo političke volje", drugi ostaju pri stavu da ovi predlozi zakona nisu bili dobri, oni imaju bolja rešenja, a treći izbegavaju da bilo šta kažu.
Narodna inicijativa
Akciju za narodnu inicijativu pokrenuli su sindikati NIS-a, EPS-a i PTT-a, a paketom akata predlagane su izmene Zakona o privatizaciji i inicirano je formiranje tri nova preduzeća, NIS, EPS i PTT Telekom sa zajedničkim prefiksom "kapital", u koja bi se prenela sredstva i prava postojećih kompanija, koja bi imala jasno razgraničenu strukturu kapitala. Prema predloženim rešenjima 70 odsto kapitala pripalo bi državi, a po 15 procenata radnicima tih kompanija i Privatizacionom registru. Akcije bi građanima bile podeljene u roku od 180 dana od dana usvajanja zakona, ali pre privatizacije.
Branko Pavlović, pravni zastupnik ove inicijative, razgovarao je sa predstavnicima svih poslaničkih grupa u parlamentu i izjavljivao da je optimista što se tiče usvajanja zakona. Optimizam je izgradio na tome što ga, kako je tada rekao, niko nije odbio. Međutim, niko, osim socijalista, nije rekao ni da će zakone podržati. Pavlovićevog optimizma nije nestalo ni posle sednice Odbora za privatizaciju, gde je predlog glatko odbijen. Poslanicima je od Pavlovićevog objašnjenja uverljivija bila izvršna direktorka Agencije za privatizaciju Branka Radović-Janković, koja je rekla da je ova ideja neostvariva: "Privatizacioni registar treba najpre da preraste u fond, koji bi vodio računa o očuvanju i uvećanju vrednosti kapitala unetog u jedno investiciono društvo. Sem zakonski određenih 15 odsto akcija iz svake tenderske prodaje, u taj fond bi ušla i adekvatna količina kapitala ostvarenog u privatizaciji državnih firmi. Zato se mora sačekati kraj privatizacije da bismo znali koliki privatizacioni kolač možemo da delimo". Dakle, građani koji nisu dobili akciju, moraju da sačekaju kraj 2007. da se završi privatizacija, a na besplatne akcije mogli bi da računaju tek 2009, kako je predviđeno važećim zakonom. Sindikati su, međutim, tražili podelu akcija pre privatizacije, jer će, kako su isticali, posle nje one biti bezvredne. Inače, prema "sindikalnom predlogu", rešenja o besplatnim akcijama primenila bi se na sva javna preduzeća (osam republičkih i oko 500 lokalnih).
Zakoni su pred parlament stigli u maju, sa preporukom Odbora za privatizaciju da ne budu prihvaćeni. Osim Branislava Stevanovića, bivšeg radikala, i socijalista, koji su podržavali predlog, niko drugi nije učestvovao u raspravi. Svoj stav su rekli na glasanju – većina je bila "protiv", Stevanović i socijalisti su glasali "za", kao i Ljiljana Nestorović i Meho Omerović iz SDP-a. Poslanici DS-a, mnogo pre ove rasprave, počeli su da bojkotuju rad parlamenta, pa ih ni tada nije bilo, a radikali nisu prisustvovali glasanju.
Sada se situacija izgleda menja. Srpski pokret obnove u predizbornoj kampanji obećava besplatne akcije, uz kritiku što to nije ranije učinjeno, mada su i članovi vlade iz ove stranke podržali vladina rešenja, a poslanici glasali protiv "sindikalnog predloga". Srđan Srećković, potpredsednik ove stranke, kaže da u maju nije bilo političke volje za usvajanje zakona i to je objašnjenje što poslanici nisu podržali zakone. On ističe da "proces privatizacije javnih preduzeća tek počinje, sada je pravi trenutak za besplatne akcije i dovođenje svih građana u ravnopravan položaj".
Promena stavova
I G17 plus u predizbornoj kampanji obećava besplatne akcije, iako je doskorašnji ministar finansija Mlađan Dinkić ovaj predlog svojevremeno opisao kao populistički, ističući da "nema države na svetu koja bi ga prihvatila". Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, sada kaže da zakoni o kojima se parlament izjašnjavao nisu dobili podršku njene stranke zato što nisu bili dobri. Ona objašnjava da je Mlađan Dinkić, lider G17 plus, početkom decembra obećao da će se zalagati za donošenje zakona o privatizaciji NIS-a, kojim bi bila regulisana i podela akcija – 15 odsto akcija dobili bi građani koji do sada nisu imali prilike da postanu akcionari.
Na predizborne priče o besplatnim akcijama, Predrag Bubalo, ministar privrede i funkcioner DSS-a, odgovorio je da će to pitanje biti rešeno do 2009. godine. U DSS-u nije bilo raspoloženih da pojasne svoj stav o besplatnim akcijama – neki su se izvinili, drugi obećali izjavu, pa se nisu javljali... I poslanici DSS-a glasali su protiv "sindikalnih zakona".
Predizbornu priču o besplatnim akcijama, Žarko Obradović, zamenik predsednika SPS-a, navodi kao primer licemerja političara. On dodaje: "Ogroman broj političara ima jednu priču za narod, a drugo rade u parlamentu. Sada obećavaju akcije, a nisu hteli ni u debati o tome da učestvuju. Čekali su kraj rasprave da bi glasali "protiv". Mi smo glasali "za" i time pokazali šta mislimo o besplatnim akcijama".
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, kaže da ova priča o besplatnim akcijama u predizbornoj kampanji svedoči da je u kampanji sve moguće: "Moguće je da se Dinkić bori protiv kriminala, Tadić za opstanak Kosmeta u Srbiji, a Koštunica za zapošljavanje, kao da su svi do sada bili u opoziciji. Mi smo i onda bili, a i sada smo za to da se sve besplatne akcije rasporede ravnomerno na sve građane, bez favorizovanja onih koji rade u javnim firmama".
Nikolić je zaista, posle majskog razgovora sa Brankom Pavlovićem, rekao da radikali ne bi mogli da podrže ovaj predlog, jer su oni za to da se akcije podele podjednako svima, da "nema privilegija za one koji su imali sreće da rade u dobrostojećim javnim preduzećima".
Poslanik SDP-a, sada kandidat za tu funkciju na listi DS-a, Meho Omerović, koji je podržao "sindikalne zakone", kaže da "predstavnici vladajućih stranaka, koje nisu glasale za zakone, sada hoće da se prikažu kao zaštitnici prava i interesa radnika. Ja sam glasao ,za', jer sam mislio i sada mislim da je to pravično rešenje".
M. Čekerevac
[objavljeno: 27.12.2006.]
