Izvor: Politika, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A sad lila gerila
Pred izbore se stranke obraćaju ženama a posle izbora u Skupštini i vladi sede muškarci
Da li će i u Srbiji kao u Evropskom parlamentu biti potrebno više od tri decenije da se udvostruči broj žena – političara? Kada je 1975. godine osnovan EP bilo je 16,9 odsto a sada je 30,3 odsto žena. U skupštini Srbije ih je bilo 10,2 odsto u poslednjem sazivu. Na januarskim izborima, u godini koju je EU proglasila za "Godinu jednakih mogućnosti", većina partija se obraćala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ženama a mnoge su obećavale da će ih biti 30 odsto i u skupštinskim klupama a ne samo na izbornim listama.
Za sada su G17 plus i Koalicija LDP–GSS–SDU–LSV obećale da će ispoštovati ravnomerno predstavljanje žena u parlamentu. U Vladi, posle ostavke Ivane Dulić-Marković nije bilo nijedne žene, a u preliminarnim razgovorima se ne pominje nijedno ime za novi kabinet. Sonja Liht, koministarka za spoljne poslove u Ženskoj vladi kaže da "biografije 161 žene koje su bile kandidatkinje za Žensku vladu pokazale su da imamo resurse. Pa zar smo toliko bogati da ne koristimo taj resurs". I pita zašto Ženska vlada ne bi bila srpski brend.
Dr Zorica Tomić, ministarka kulture i medija u Ženskoj vladi, kaže, da je teško da žene budu ohrabrene da uđu u politiku jer su partije organizovane kao monolitni sistemi. "Kod nas se u politiku ulazi iz ličnih interesa, a ne da bi se sprovela ideja u opštem interesu. Dokle god se ovde podgreva matrica da je politika najbolja prečica do ostvarenja ličnih interesa dotle se to neće promeniti. Tamo gde vlada takvo uverenje teško će se žene pustiti u taj zabran. Treba se zapitati koliko žena su predsednice opština u Srbiji, koliko njih su vlasnice stanova ili automobila. Zato Ženska vlada radi na promeni te vladajuće paradigme i na obrazovanju žena i devojaka kako bi se ostvarila ravnopravnost, u kući i u politici."
Ženska vlada je projekat Evropskog pokreta u Srbiji. Od 161 kandidatkinje, 30.000 čitalaca "Blica" izabrali su 22 ministarke. Jedna od akcija ženske vlade je "Neka žene odluče". To je bio poziv svim ženama da glasaju na poslednjim izborima, jer ih je 52 odsto u populaciji, a na izbore je izlazilo oko 40 odsto žena i 60 odsto muškaraca. Ove godine na izbore za Narodnu skupštinu je izašlo najviše birača u poslednjih deset godina. Ženska vlada koja je agitovala u 30 gradova smatra to i svojim uspehom iako još ne postoje podaci koliki je procenat žena glasao.
Nataša Gospić, predsedavajuća Ženske vlade u januaru, kaže da je u istoriji u 192 zemlje bilo 42 žene koje su bile premijerke ili predsednice, a 2005. godine ih je bilo osam ili 4,2 odsto, dok je 14,3 odsto na mestima ministara ili koopremijera. Na najvažnijim položajima u Evropi su žene kao što su Angela Merkel, Tarja Halonen, Dora Bakojani, Ursula Plasnik, Benita Ferero-Valdner... Većina evropskih zemalja i sve balkanske zemlje, osim Srbije, donele su zakon o ravnopravnosti polova. Kod nas je taj zakon zastao u skupštini.
."Procenat učešća žena u parlamentima nordijskih zemalja iznosi 40 odsto, u SAD 21, a u arapskim zemljama 18,2 odsto, u Bosni i Hercegovini 14,3, u Sloveniji 12,2, Rumuniji 11, Mađarskoj 10,4, Albaniji 7,1 i Turskoj je 4,4 odsto žena u parlamentu. U delegacijama zemalja u Evropskom parlamentu Švedska ima 57 odsto žena, Češka 20,8, Poljska 13 odsto, dok Kipar i Malta nemaju u svojim delegacijama žene", kaže Nataša Gospić.
Prof. dr Marijana Pajvančić, ministarka pravde u Ženskoj vladi, kaže da Ustav Srbije garantuje pravo na ravnopravno reprezentovanje žena u Narodnoj skupštini, pa se od učesnika izbora očekuje da to pravo i poštuju. Ona podseća da ženama treba dodeliti 30 odsto od osvojenih mandata. Važećim zakonom je ustanovljena kvota od 30 odsto na izbornim listama za manje zastupljen pol, ali to ne garantuje da će makar i jedna žena ući u vladu. "Sada se nijedna žena ne pominje u prvim najavama ministarskih resora. Očekujemo da žene budu ravnomerno predstavljene u sastavu nove vlade kada ne mogu biti predstavljene ravnopravno."
Zorica Tomić kaže da ne očekuje mnogo, ali da to ne znači da neće biti prijatno iznenađena, ako je pogrešila u proceni. "Ženska vlada jedan je od pozitivno orijentisanih projekata na domaćoj društvenoj sceni. Bez stvarnih agresivnih političkih pretenzija Ženska vlada predstavlja jednu vrstu kolateralne dobiti na muškoj političkoj sceni a njena osnovna funkcija je da izvrši pozitivan pritisak na javno mnjenje i stranke. Monolit da javna scena pripada muškarcima se na izvestan način podgreva time što se medijski projekat Ženske vlade tretira pežorativno čime se žene obeshrabruju da uzmu učešće u političkom životu. Vladajuća paradigma koja konzervativno brani čitav sistem predrasuda vezanih za žene i muškarce deluje destimulativno na žene. Ženska vlada je zato inspirativan pokušaj da se promeni vladajuća klima mnjenja u kojoj se žena vezuje za kuhinju i spavaću sobu."
Šta će preduzeti Ženska vlada ako "drugi pol" ostane na margini vlasti. Zorica Tomić odgovara: "Akcija ,Neka žene odluče& na inicijativu Ženske vlade i projekat ,Lila gerila& znači da će uslediti čitav niz akcija kojima će se raditi na pritisku sa idejom da se u perspektivi dogodi ono što treba da bude standard".
Ivana Anojčić
[objavljeno: 04.02.2007.]
