Izvor: Politika, 04.Maj.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko otrezni pijane sokake
Brojne kafane, nekad simbol Novog Pazara, zbog „suvog zakona”, polako nestaju i ustupaju mesto nekim drugim namenama i nekim drugim običajima
Novi Pazar – Đura Jakšić bi, da nešto krene novopazarskom čaršijom, bio na muci. Ako, čvrst u nameri da se odrekne pića, prođe pored jedne kafane, teško da bi u blizini mogao da nađe drugu da bi mogao sebe da časti zbog čvrstog karaktera. A i Đoda iz Petlovca iz čuvene serije bi se namučio da nađe gde će da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << popije pivo.
Jednostavno, pravih kafana, onih za široke narodne mase, u centru Novog Pazara je sve manje. Do pre pet-šest godina centralnom gradskom ulicom, kao đerdan, bilo je nanizano pet kafana. „Alpina“, „Breza“, „Olimpik“, „Sandžak“ i „Alas“ naslanjale su se jedna na drugu i bile razlog što je taj deo Bulevara Avnoja nazvan „pijani sokak“. Prolazak kroz taj sokak bio je pravi test za izdržljivost ljubitelja dobre kapljice. I svaka od pet kafana imala je svoj specijalitet i svoj profil gostiju. U „Alpinu“ se najčešće išlo na doručak zbog lepinja sa kajmakom i zapečenim jajima, u „Olimpiku“ su se okupljali uglavnom mlađi gosti, „Alas“ je od ribljih specijaliteta imao ime i pržene osliće za Badnji dan, a ćevapa uvek, u „Brezi“ su se okupljali činovnici iz okolnih institucija... Sada se na mestu gde je bio „Alas“ prodaje kozmetika, lepinje u „Alpini“ zamenila je garderoba poznate svetske marke, u „Brezi“ majstori nešto rade. Nekadašnji „pijani sokak” sad je sveden samo na „Olimpik“ u kome može da se pojede i popije „nešto konkretno“.
Ne pomaže mnogo ni prelazak na drugu stranu ulice. Čuvena „Fontana“ bila je decenijama kultno mesto pivopijama i „institucija“ u kojoj su navodni intelektualni razgovori bili pokriće za još jednu turu ili obrnuto. Sada je i „Fontana“ presušila, čuje se da je novi vlasnik, čuveni sportista, preuređuje. Nekad redovni gosti „Fontane“ su se, kao posle fajronta, razišli kud koji. Neki su otišli kod interniste i shvatili da im piće diže pritisak, a ćevapi holesterol, drugi su proglašeni za tehnološki višak, pa im se u kućnom budžetu pojavio manjak, a neki su poslušali božje zapovesti, shvatili da je kapljica greh i počeli da posećuju sve brojnije mlečne restorane. Uz čaj, toplu čokoladu ili mleko, kažu, trezvenije se razmišlja. Tek retki su ostali verni ranijem „zanimanju“ pa se zaputili u „ambasadu“, kafanu u prizemlju Amir-aginog hana,gde se utorkom, posle obavljenog posla na pijaci, nalaze poznanici. Tu sa raznim čaršijskim vestima svraćaju taksisti, dileri deviza i slučajni prolaznici. Ako u taj prostor stupi neka žena, ima velike šanse da bude jedina u kafani.
Promenama i duhu novog vremena reklo bi se da najuspešnije odoleva kafana „Granata“. Nalazi se u Prvomajskoj ulici, pored nekadašnje carske džade. Ime je dobila po granati ispaljenoj iz topa srpske vojske, koja je 1912. godine oslobodila Novi Pazar. Na spratu zgrade nalazio se turski vojni odsek, a u prizemlju i tada kafana. Ako je suditi po fotografijama iz 1904. godine, ova zgrada za čitav vek nije mnogo menjala izgled. Iz ove kafane usred bela dana odleže „živa“ muzika. Promuklim glasom pevačica ispunjava želju gosta koji je došao rukovođen stihom „kada primim prvu platu, pa ja odem u ’Granatu‘“. Na spratu zgrade godinama je konačila sirotinja, a sada kroz progledale zidove duva promaja. Zgrada je kao spomenik kulture pod zaštitom države i nejasnog vlasništva, pa u njenu obnovu niko ne ulaže.
Alkohol je odavno proteran i iz zgrade u kojoj je do pre dvadesetak godina bio čuveni hotel „Beograd“. Sada je u toj zgradi Fakultet za islamske studije. Ni poznata sastajališta novopazarskih boema kafane „Centar“ i „Korzo“ više ne postoje. Kafane „Srbija“ i „Stari Ras“ jesu na glasu, ali malo skrajnute iz centra grada. U čuvenom hotelu „Vrbak“ nema skretanja u bezalkoholne vode, ali tamo se uglavnom organizuju svadbe, pa ko nije svat, ne može da bude ni gost.
–Kafane su uvek bile institucije. Tamo su sklapana prijateljstva, poslovi, jednostavno –ljudi su se družili. Smeta mi što ne mogu kao nekad u centru grada da odem u prvu kafanu sa prijateljem, nego moramo da pešačimo s kraja na kraj. A ne mogu ja sede glave da se zaputim u kafić, nije mi to prirodno okruženje – kaže profesor Mirko Popovac, inače nekad dobar poznavalac novopazarskih konobara.
Sve je češća orijentacija ovdašnjih ugostitelja da umesto piva i konjaka nude toplu čokoladu, kapučino ili voćnu salatu. U takve lokale mogu da uđu i devojke pod hidžabom i vernici čije ubeđenje isključuje alkohol.
Ta orijentacija rezultat je sve masovnijeg okretanja ljudi veri i sve agresivnijeg nastupa Islamske zajednice i njenih čelnika. A ugostitelji nastoje da se, radi profita, prilagode, objašnjava koordinator u „Urbaninu“ Sead Biberović. On smatra da ima i onih koji bi rado popili poneku, ali ne bi da budu viđeni na mestu koje ih svrstava u loše vernike.
Tako je novopazarski nepisani „suvi zakon“ promenio delatnost mnogih lokala. Odolevaju mu samo uporni – ugostitelji i boemi.
Slavka Bakračević
objavljeno: 05.05.2011.
