Izvor: Blic, Beta, 20.Mar.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plate idu dole zbog poreza

Pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom polako ulaze u završnicu, a još se tačno ne zna koji će rashodi morati da budu umanjeni za dodatnih 500 miliona evra. Kako „Blic” nezvanično saznaje, nadležni ne razmatraju povećanje PDV-a, smanjenje plata i penzija niti povećanje carinskih stopa za automobile. Međutim, ukoliko se bude primenio solidarni porez, koji je jedan od ključnih predloga MMF-a, mogli bi da računamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na manja primanja.

Ponude o tome kako da se rashodi smanje, odnosno povećaju prihodi i dalje su otvorene. Upravo i javno iznošenje raznih ideja MMF-a pojedinih ministara predstavljalo je svojevrsan probni balon ispitivanja raspoloženja građana Srbije. I dok su se u javnosti pojedine ideje već mogle čuti, na pitanje da prokomentarišu pregovore i uslove većina sagovornika iz ministarstava koja učestvuju u pregovoru kaže da „dok su pregovori u toku, nije korektno pri­­­čati o uslovima”.

Izvesno je da se plate javnog sektora i penzije neće dirati, odnosno da će one ostati nepromenjene. Međutim, ukoliko se na njih primeni solidarni porez, koji je jedan od predloga MMF-a, ova primanja ipak bi bila umanjena, a skoro da ne postoji verovatnoća da će poslodavci njih plaćati.

- Nismo još ništa precizirali. Pregovori traju i narednih dana. MMF odlazi 26. marta i do tada ćemo znati da li ćemo novi stend-baj aranžman sklopiti. Ipak, da bi se donela bilo koja odluka, moraju se napraviti precizne računice - kaže za „Blic” jedan od učesnika na pregovoru.

Prema jednoj računici koju je izneo Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera, između 10 i 15 milijardi dinara moglo bi se uštedeti na smanjenju rashoda od penzija. To je moguće učiniti na tri načina: ograničavanjem maksimalnih penzija na nivou od 40.000 dinara, uvođenjem poreza na penzije koje su veće od prosečnih i smanjenjem penzija koje su veće od prosečnih.

Komentarišući mogućnost da se oporezuju i primanja iznad 40.000 dinara, Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, napravio je kalkulaciju po kojoj bi to označavalo uštedu od 11,2 milijarde dinara na godišnjem nivou.

- Ukoliko nije namera pomoć nezaposlenima u identičnom iznosu, nego je to jedan od 10 do 15 načina da se povećaju javni prihodi i smanje javni rashodi kako bi se zatvorio deo rupe od preko 100 milijardi dinara, onda to ne treba zvati porezom solidarnosti, već dodatnim porezom za pokrivanje budžetske rupe na koji MMF i guverner NBS ukazuju - smatra Zdravković.

Kada se na tu cifru dodaju i oporezivanje penzionera sa preko 40.000 dinara, dolazi se do 1,2 milijardi dinara mesečno i dobija se 14,4 milijardi dinara godišnje. Ono što, međutim, može da bude sporno jeste to što je već prošlo skoro tri meseca i ta ušteda zapravo je manja za trećinu, a biće još manja kada počne da se primenjuje. Inače, ovo je samo deseti deo od 100 milijardi dinara jaza u javnim rashodima koji bi trebalo da se pokriju, tako da je očigledno dalje zatezanje kaiša.

Iako se u javnosti moglo čuti da je MMF ponudio i da država razmisli o povećanju carina na automobile na 20 odsto, naš sagovornik blizak izvorima pregovora kaže da takva opcija nije uopšte razmatrana, kao ni to da se poveća stopa PDV-a.

Jelašić: Hitne mere uštede

Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je juče da se u pregovorima s MMF-om o sklapanju novog kreditnog aranžmana i dalje razgovara o mogućnostima da se obezbedi bolja naplata budžetskih prihoda i smanji javna potrošnja.

- Na Vladi Srbije je da se opredeli na koji način će se postići uštede u budžetu, ali je najvažnije da se to učini u kratkom roku - rekao je Jelašić na tribini o ekonomskoj krizi koju su organizovali nedeljnik „Vreme” i Fondacija „Fridrih Ebart”.

On je rekao da će čak i kad bi strane investicije u ovoj godini u Srbiji bile 1,5 milijardi evra, za pokriće platnog deficita nedostajati oko tri milijarde evra.

„Deficit budžeta Srbije bio bi oko 90 milijardi dinara ako bi se sa MMF-om postigao dogovor da se taj deficit uveća sa ranijih 1,75 na tri odsto bruto društvenog proizvoda”, ukazao je Jelašić.

Šta se do sada moglo čuti o pregovorima

- plate i penzije neće se smanjivati

- zamrzavanje novih zapošljavanja u državnoj administraciji

- smanjivanje subvencija poljoprivredi, turizmu"

- uvođenje solidarnog poreza od pet odsto na sve prihode veće od proseka od šest meseci do godinu i po dana primene (dok traje dvogodišnji aranžman)

- budžetski deficit tri odsto BDP-a

- smanjivanje potrošnje lokalnih samouprava, pokrajine

- povećanje PDV-a (nije razmatrano)

- povećanje carina na automobile (nije razmatrano)

Nastavak na Blic...

B92: Jelašić: Hitne mere za uštede

B92: Plate idu dole zbog poreza