Izvor: Politika, Beta, 19.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesporazum zbog socijalnog poreza
Poslanici podržavaju ideju vlade da teret krize više podnesu bogatiji građani kroz dodatno oporezivanje
Ideja o uvođenju solidarnog poreza na visoke plate i penzije, kao jedan od odgovora na rast siromaštva izazvan ekonomskom krizom, našla je na različita reagovanja javnosti. I dok se u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovara i o toj temi, iz vlade Srbije stižu ideje o novom fondu socijalne solidarnosti. A čuju se i upozorenja da takve mere znače demagoško >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podsticanje nerealnih očekivanja siromašnijih slojeva društva.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da za budžet Srbije ne bi bila velika korist ako bi se, radi ublažavanja posledica ekonomske krize, privremeno dodatno oporezovali samo najbogatiji građani u Srbiji. „Uvođenjem neke vrste solidarnog poreza na visoke iznose mesečnih primanja, ne bi moglo da se sakupi dovoljno novca da se pomogne najugroženijim građanima”, rekao je Arsić agenciji Beta.
On je objasnio da mali broj ljudi u Srbiji ima velike plate i penzije, tako da njihovo dodatno oporezivanje ne bi bila značajnija stavka u budžetskim prihodima.
Arsić, koji je član Ekonomskog saveta premijera Srbije, ocenio je da bi u slučaju da se Vlada Srbije odluči za uvođenje privremenog solidarnog poreza, njime morala biti obuhvaćena sva primanja koja su nešto iznad proseka u Srbiji. „Samo velikim obuhvatom plata i penzija se obezbeđuje naplata poreza koja bi imala značajan efekat na prihode budžeta, a time i na mere koje vlada namerava da preduzme da pomogne građanima koji će najviše biti pogođeni ekonomskom krizom”, naglasio je Arsić.
On je dodao da bi solidarni porez trebalo da se naplaćuje ne samo na zarade iznad proseka, već i da se u ta primanja uključe svi prihodi po osnovu ugovora i honorarnih poslova.
Naplata novog poreza trebalo bi, kako je rekao Arsić, da se ograniči na kraći rok, godinu do dve, odnosno u zavisnosti od toga kakve će posledice imati kriza i koliko će ona trajati. „Takva mera ne bi bila lako sprovodljiva i imala bi za posledicu nominalno smanjenje penzija kao i plata, jer poslodavci verovatno neće pristati da na njihov teret ide novi porez”, rekao je Arsić.
Druga mogućnost za uvećanje budžetskih prihoda, prema njegovim rečima, jeste povećanje stope poreza na dodatu vrednost, što bi pogodilo sve građane jer bi poskupela roba i usluge. „PDV je najizdašniji budžetski prihod, ali vlada treba pažljivo da proceni da li u sadašnjoj situaciji treba povećavati taj ili neki drugi porez ili uvoditi solidarno oporezivanje od kojeg bi bili izuzeti samo siromašni građani”, naglasio je Arsić.
Vlada mora, kako je ukazao, paralelno sa merama za povećanje budžetskih prihoda, da smanjuje javne rashode, ali tako da se ne ugrozi funkcionisanje državnih službi, pre svega zdravstvenih i školskih ustanova.
Poslanici vladajuće koalicije i opozicije u Skupštini Srbije podržali su, u anketi agencije Beta, ideju vlade da teret krize više podnesu bogatiji građani kroz dodatno oporezivanje.
Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju” Nada Kolundžija kazala je da nema sumnje da će teret ekonomske krize pogoditi sve podjednako, ali je navela da granica oporezivanja nije nešto što bi trebalo proizvoljno licitirati. „Najugroženiji će najteže podneti ovu krizu i u tom smislu je logika razmišljanja da se teret krize rasporedi”, kazala je Kolundžija novinarima u Skupštini. Ona je dodala da se teret može rasporediti tako što će oni koji zarađuju više i davati više, kako bi oni koji nemaju dovoljno mogli da dobiju onoliko koliko je minimalno. „To je obaveza države da u kriznom trenutku uspostavi instrumente na osnovu kojih će obezbediti da najugroženiji građani ne trpe dodatno posledice krize”, ocenila je Nada Kolundžija.
Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić smatra da najave govore da će to biti privremene mere kako bi se teret krize više prebacio na bogate s tim da bi se oporezivali prihodi, a ne imovina. „Do sada nema nekih konkretnih informacija koliki će porez biti, odnosno kolika će biti ta donja granica prihoda koji će biti oporezivani, ali bi se time znatna količina novca sakupila u trezor koji ima problema sa isplatom”, kazala je ona. Grubješićeva je ocenila da je „neka granica oko 100.000 dinara i ispod toga u takvim uslovima ne bi trebalo ići” i da ne bi trebalo dirati penzije.
Šef poslaničke grupe Napred, Srbijo Tomislav Nikolić ocenio je da bi država trebalo da smanji poslodavcima izdvajanja po osnovu poreza na primanja zaposlenih, a da može i da poveća poreze na primanja iznad granice koja bi se smatrala normalnom. „To je samo jedan od sitnijih načina na koji bogati mogu da pomognu”, ocenio je on i dodao su „ovog puta bogati na crti i od njih se očekuje da deo bogatstva vrate narodu”. Nikolić je rekao da je za prošlu godinu granica oporezivanja na lični dohodak bila 1,6 miliona dinara i da bi granica mogla da bude rigoroznija i drastičnija.
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da se Vlada Srbije kasno setila tih mera i takvih reakcija na ekonomsku krizu.
On je naveo da moraju biti dodatno oporezovani svi oni koji nemaju konkurenciju i ukazao da je takve predloge LDP imao još prošle godine i da je ta stranka tražila da se uvede porez na sve monopoliste kako bi podelili solidarnost sa zemljom.
Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević kazao je da bi bilo normalno i bez ekonomske krize da u svakoj državi, pa i Srbiji oni koji su bogatiji preko poreskih dažbina više pune budžet.
U.E.R. i agencije
--------------------------------------------------
Vreme je za socijalnu pravdu
Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Ljajić poručio je da je vreme za socijalnu pravdu i solidarnost i da se razmatra osnivanje fonda u koji bi sredstva uplaćivali zaposleni sa većim primanjima za pomoć socijalno najugroženijima. „Činjenica je da najugroženije kategorije stanovništva i bogati ne mogu jednako i na isti način da nose teret ove krize. Ovo jeste vreme za socijalnu pravdu, a kada ćemo je pokazati ako ne sada. Ovo jeste vreme za ispunjavanje pune solidarnosti i to zaista nije fraza”, rekao je Ljajić novinarima.
On je naglasio da je Ministarstvo rada i socijalne politike predložilo osnivanje fonda za socijalne intervencije u koji bi zaposleni sa primanjima iznad 50.000 dinara uplaćivali po 300 dinara, a oni sa platom iznad 100.000 dinara po 600 dinara. „Radi se o simboličnom iznosu, ali bi to bio način da mesečno punimo fond iz kojeg bismo pružali pomoć socijalno najugroženijima. Razmišlja se i o uvođenju poreza na visoke zarade, ali to pretpostavlja i izmene zakona. Mi smo čak i predložili donošenje zakona o porezu na luksuznu robu, ali nisam siguran da ćemo imati podršku za takvu meru”, rekao je Ljajić.
[objavljeno: 20/03/2009]
