Izvor: B92, Beta, Tanjug, 20.Mar.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Naplatiti i manje trošiti
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić kaže da je neophodno da se obezbedi bolja naplata budžetskih prihoda i smanji javna potrošnja.
"Na Vladi Srbije je da se opredeli na koji način će se postići uštede u budžetu, ali je najvažnije da se to učini u kratkom roku", rekao je Jelašić i dodao da će, čak i kad bi strane investicije u ovoj godini u Srbiji bile 1,5 milijardi evra, za pokriće platnog deficita će nedostajati oko tri milijarde >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evra.
"Ako tog dodatnog novca nema iz nekog eksternog izvora, onda se taj novac mora reflektovati na devizne rezerve i kurs", rekao je Jelašić i naglasio da budžetski deficit neće biti planiranih 55 milijardi dinara, već da će "budžetska rupa biti od 130 do 140 milijardi dinara".
"Deficit budžeta Srbije bi bio oko 90 milijardi dinara, ako bi se sa MMF-om postigao dogovor da se taj deficit uveća sa ranijih 1,75 na tri odsto bruto društvenog proizvoda", ukazao je Jelašić.
On je ponovio da se zalaže za fleksibilni devizni kurs i dodao da sadašnji problemi ne potiču iz prošlogodišnje apresijacije dinara i priliva novca.
Komentrarišući predloge da se uvede neka vrsta solidarnog poreza, kako bi se dodatnim oporezivanjem većih primanja obezbedio novac za pomoć građanima koje će najviše pogoditi ekonomska kriza, Jelašić je rekao da se prilikom opredeljivanja o takvim merama mora voditi računa da one budu efikasne i brzo sprovodljive.
"Važno je i da li bi to bila jedina ili jedna od mera koje će Vlada preuzimati", dodao je Jelašić. Guverner je rekao da nema mesta prognozama da Srbiji preti bankrotstvo, ali da se treba pripremiti na to da se izlazak iz krize ne može očekivati pre 2011. godine.
Jelašić kaže da će sledeće nedelje u Beču razgovarati sa deset najvećih banaka koje su odobrile najveće iznose pozajmica putuje u Beč gde će sa inostranim bankama i međunarodnim kreditorima razgovarati o tome da iznos odobrenih pozajmica srpskim preduzećima i bankama ostane na istom nivou kao sada.
On kaže da postizanje dogovora o kreditnoj izloženosti bi značilo da neće doći do odliva deviza iz zemlje po osnovu otplate kredita koji ove godine dospevaju na naplatu što iznosi oko četiri milijarde evra.
