Izvor: Politika, 15.Jul.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolnice ostaju bez lekara

Nema para za angažovanje mladih stručnjaka, a čak 60 odsto specijalista u Srbiji u narednoj deceniji odlazi u penziji

Posao u Srbiji u ovom času čeka 2.378 lekara, a prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) samo u Beogradu radnu knjižicu u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka 772 doktora opšte medicine. Sa druge strane, analiza Lekarske komore Srbije (LKS) pokazuje da će u narednih sedam do deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina u penziju otići više od 60 odsto od ukupno 16.000 lekara specijalista koji trenutno rade.

Već ovi podaci nameću pitanje da li Srbija ima dovoljno lekara ili više nego što joj je potrebno, s obzirom na to da su naši lekari veoma traženi u inostranstvu, a mi ih darežljivo ustupamo pošto ih je država školovala i omogućila im specijalizacije i usavršavanje.

Da lekara nema dovoljno, mnogi zaključe kada na pregled čekaju od tri do šest meseci, kada u bolnici posle 14 časova nema „belog mantila” koje bi upitali za savet.

– Srbija je zemlja kontrasta: s jedne strane imamo nezaposlene lekare, a sa druge manjak specijalista anesteziologa, radiologa, patologa, a odnedavno i pedijatara, kardiohirurga i stručnjaka nekih drugih specijalnosti. Jedan od razloga je to što sve veći broj lekara odlazi iz zemlje zbog posla u inostranstvu, koristeći to što Srbija polako ide ka Evropskoj uniji. Odlukom o ukidanju volonterskih specijalizacija pre više od decenije, otežali smo dobijanje ovog usavršavanja i sada imamo manjak nekih specijalnosti – navodi dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS.

Kardiohirurg, profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije, navodi kako je problem stalnog nedostatka kardiohirurga rešen osnivanjem katedre za kardiohirurgiju, ali da je i dalje potrebno najmanje 10 godina da neko ko je završio studije medicine postane kardiohirurg koji će samostalno da radi operacije na otvorenom srcu.

– Našem kliničkom centru stalno nedostaju radiolozi i anesteziolozi, ali i pulmolozi, odnosno fale nam specijalisti. Gde god možemo primamo lekare, ali smo ograničeni propisima RFZO i Ministarstva zdravlja – kaže dr Ristić.

 Hirurg i direktor Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović profesor dr Radisav Šćepanović kaže da su u ovom času najveći problem arhaični i zastareli normativi po kojima se broj kadrova određuje prema broju postelja u jednoj ustanovi.

– Nije više krevet osnovno merilo za kadrove, već broj procedura koje anesteziolog i hirurg obave nad pacijentom. Kroz jedan bolnički krevet godišnje „prođe” 187 bolesnika i svi budu podvrgnuti ozbiljnim zahvatima. Prošlo je vreme kada je lečenje trajalo nedeljama. Ljude primimo ujutru u bolnicu, a sutradan oni odlaze. Anesteziolozi su pretrpani poslom. Mi im dajemo slobodne dane koje nikada ne mogu da iskoriste. Zaposlio bih sve mlade lekare sa biroa, ali ja se ne pitam, već postoji kadrovski plan koji određuje Ministarstvo zdravlja – kaže dr Šćepanović.

Kao direktor suočava se, kako objašnjava, stalno sa lekarima koji odlaze u inostranstvo za bolju platu i bolje uslove rada i dodaje da im na tome ne može zameriti, jer je prosečna plata lekara 67.000 dinara.

– Za svakog svog lekara tačno znam kad odlazi u penziju i znam da će se napraviti jaz između onih koji odlaze i koji ostaju. Lekari imaju pravo da ostanu da rade do 67. godine života, ali radije otvaram prostor za mlade. Čak i sad kada mi neki lekar ode u penziju, ne mogu da zaposlim mladog doktora, jer mi normativi ne dozvoljavaju – iskren je dr Šćepanović, dodajući da po normativima imaju 29 lekara viška, na primer na ginekologiji, ali nedostaju mu specijalisti za posao koji se najviše radi – u hirurgiji i anesteziji.

Da je teško zaustaviti odlazak naših lekara u inostranstvo, kada im se ne mogu omogućiti bolja plata i uslovi rada, iako ih je država školovala od naših zajedničkih para, slažu se svi naši sagovornici. Dr Šćepanović kaže da svaki lekar pre polaska na plaćeno usavršavanje potpisuje ugovor da ukoliko napusti posao ranije od „odrađenog” duplog vremena trajanja specijalizacije, mora da vrati iznos specijalizacije. To ih ne sprečava da odlaze… Nedavno, jedna doktorka je otišla u Sloveniju, drugi u Kuvajt.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović je u više navrata izjavila da je svesna koliko mladih ljudi čeka na posao, kao i da u nekim ustanovama nedostaju lekari, ali da su mogućnosti države da im obezbedi radno mesto finansijski ograničene. Zbog toga se zapošljavanje medicinskih radnika obavlja isključivo prema planu mreže zdravstvenih ustanova, jer nema dovoljno novca da se zaposle svi medicinari koji su na birou.

Olivera Popović

objavljeno: 15.07.2013.

Nastavak na Politika...