Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Feb.2009, 11:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zasad jagoda: Rane sorte na južnim padinama

NOVI SAD - Jagoda je veoma adaptabilna voćna vrsta koja može uspešno da se gaji i u mediteranskoj i u kontinentalnoj klimi, kao i na različitim zemljištima. Prilikom izbora mesta za podizanje zasada mora se voditi računa o pristupačnosti lokacije i dostupnosti vode jer je savremena proizvodnja jagode nezamisliva bez navodnjavanja.

Položaj parcele treba uskladiti sa gajenim sortama. Rane sorte gajiti na parcelama na južnim padinama, sorte pune sezone na parcelama u ravnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a kasne sorte na severnim padinama, javlja Portal Agro +.

Na većim nadmorskim visinama gajiti stalnorađajuće sorte. Što se kvaliteta zemljišta tiče, jagodi najviše odgovaraju zemljišta sa ujednačenom teksturom i strukturom (peskovito-ilovasta ili peskovito-glinovita zemljišta) koja omogućavaju dobru prozračnost i ne zadržavaju previše vode.

Jedno od najboljih zemljišta za jagode je rečni nanos (aluvijum). Što se tiče hemijskih osobina, optimalna pH zemljišta je od 6,0 do 6,5, a sadržaj aktivnog kalcijuma treba da je manji od 5 odsto.

Od mehaničkog sastava zemljišta zavisi minimalni sadržaj neophodnih biogenih elemenata. Sve neophodne fizičko-hemijske osobine zemljišta se lako i jednostavno određuju analizom uzorka zemljišta u ovlaštenim laboratorijama.

Priprema zemljišta

Prilikom pripreme zemljišta za podizanje zasada mora se voditi računa i o prethodno gajenim kulturama. Na svežim krčevinama, pogotovo višegodišnjih zasada koštičavog voća, ne treba saditi jagode bez odmaranja zemljišta odtri do pet godina.

Jagodu ne treba saditi ni posle paprike, paradajza, patlidžana, krompira, a najbolji predusevi su pasulj, soja, grašak, strna žita. Ukoliko je zemljište jako zakorovljeno, u maju ili junu je potrebno nekim od totalnih herbicida uništiti korove.

Ako je zemljište nezakorovljeno pripremu zemljišta treba početi na oko mesec dana pre sadnje. Na osnovu hemijske analize zemljišta odrede se količine organskih i mineralnih đubriva koje treba dodati, odnosno zaorati.

Duboko oranje

Te količine iznose 500-800 kilograma kompleksnog mineralnog đubriva i 30-50 tona stajnjaka po hektaru, zavisno od rezultata analize zemljišta, ali ih treba korigovati ako se planira redovna prihrana kroz sistem za navodnjavanje (fertirigacija).

Zaoravanje đubriva, odnosno duboko oranje, vrši se na dubinu od 40 centimetara bar mesec dana pre sadnje. Dva-tri dana pre sadnje vrši se fina priprema zemljišta setvospremačima, frezama ili drugim odgovarajućim mašinama.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...