Izvor: Radio 021, 20.Okt.2019, 22:30

Šoškić: Subvencije i niske plate donose profit

Srbija ne bi trebalo da se hvali tako velikim prilivom stranih direktnih investicija, niti visokom profitnom stopom koju one postižu, jer to ne stvara pravu sliku o ekonomiji zemlje niti garantuje ozbiljniji rast BDP-a, tvrde ekonomisti.

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da je "Srbija na pragu rekordne godine po direktnim stranim investicijama", jer je "za sedam meseci ove godine privukla 2,3 milijarde evra, što je 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
On je podsetio i da je časopis Fajnenšel tajms pre nekoliko meseci Srbiju proglasio za svetskog lidera u privlačenju stranih direktnih investicija i po broju investicija, a radi se o 107 projekata u 2018, (69 u 2017.) kao i po ukupnom iznosu ulaganja od 5,8 milijardi dolara.

Istovremeno, portal Makroekonomija.org objavio je analizu profitnih stopa koje strane investicije dostižu u evropskim zemljama, a prema podacima Eurostata koji su navedeni, Srbija je u globalnim razmerama u vrhu liste - strani ulagači su u 2017. na uloženi kapital ostvarili dobit od 13,5 odsto, dok je evropski prosek oko 3,9 procenata.

"Srbija ipak nije naročito atraktivna destinacija za ulaganje i investicije, moguće da je malo interesantnija za strane ulagače od zemalja u regionu jer je najveće tržište i čini oko polovine većine parametara (BDP-a, teritorije, broja stanovnika) zemalja koje se označavaju kao Zapadni Balkan. To su zemlje koje nisu u EU ali su dovoljno blizu pa je to za neke investitore poželjna pozicija. Međutim, ono što zabrinjava je ukupan nivo investicija u Srbiji, koji nikako da premaši 19 odsto BDP-a, što je ispod 23 procenta koliko iznosi regionalni prosek i manje od 25 odsto, što je granica iznad koje je moguć intenzivniji privredni rast", kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.

Kako dodaje, ključni problem je to što ozbiljno izostaju domaće privatne investicije, ali su i državne investicije ispod potrebnog nivoa. Nedovoljna ulaganja domaćih preduzetnika (niske domaće privatne investicije), ogledaju se i u niskom kreditnom rastu banaka u domenu kredita privredi, koji bi trebalo da je jedan od ključnih podstreka privrednom rastu

On dodaje da ga ne čudi visoka profitna stopa koju strani investitori ostvaruju u Srbiji jer dobijaju obilate subvencije iz državnog budžeta za otvaranje novih radnih mesta, a istovremeno vrlo često angažuju nedovoljno kvalifikovane radnike koje drže na niskim platama.

"Otuda visok profit, ali to ne bi smelo da nas raduje. Druga bi situacija bila kada bi strane kompanije stvarale drugačiju strukturu investicija, kada bi otvarale preduzeća sa naprednim tehnologijama i istraživačke centre, a zapošljavali visoko kvalifikovane radnike, stručnjake, pa i istraživače i doktore nauka koje bi i dobro platili. Takođe, strane firme često posluju u realno boljim uslovima od domaćih, imaju manje problema sa kojima se domaći privrednici sučeljavaju, investicije realizuju uz podršku države na svim nivoima, na koju domaći privrednici često ne mogu da računaju, i ako tome dodamo i subvencije koje dobijaju od države, njima je poslovanje daleko jednostavnije", kaže Šoškić.

I profesor na istom fakultetu Milojko Arsić, potvrđuje da dobra zarada koju postižu strane kompanije u Srbiji ne govori dobro o domaćoj ekonomiji.

"Interesantno, ukupna profitna stopa svih privrednika u Srbiji daleko je niža, ona je sa 5,6 odsto daleko ispod svetskog (9,6 odsto) i evropskog (9,4 procenta) proseka, niža je nego u zemljama regiona. Jedan od mogućih razloga za to je što su kod nas niži troškovi rada, niski su i porezi, tehnologija koju stranci donose podjednako je efikasna kao i u fabrikama njihovih matičnih država a proizvod koji u takvim uslovima naprave prodaju na svetskom tržištu po tamo važećim cenama. Drugi razlog su izdašne državne subvencije u zemljištu, infrastrukturni, novčanim podsticajima. Praktično na njihovih 100 uloženih jedinica, država daje još 50, ali taj deo ne ulazi u zbir ulaganja iz koga se izračunava profit. Najzad, strane firme biraju najprofitabilnije sektore za investiranje, zato ih je relativno malo u poljoprivredi ili hotelijerstvu", kaže Arsić za Danas.

On nije siguran da će trend rasta ulaganja iz prvih sedam meseci ove godine biti nastavljen, jer je došlo do usporavanja u zemljama iz kojih u najvećoj meri dolaze investicije, Nemačkoj, Italiji pa i Kini. Ne veruje ni da će domaća ulaganja popuniti prazninu, jer ih ograničava loš privredni ambijent koji ne čine ni veliki troškovi rada ni porezi, već pravna nesigurnost i sve što tu pojavu prati.

Ekonomisti se, inače, slažu da su strane direktne investicije važne za ekonomski rast i da bi srpskoj privredi bilo dragoceno kada bi one iznosile između tri i pet milijardi evra.

Međutim, iističu da u našem slučaju ta ulaganja stvaraju podelu na tržištu, pa jedna grupa privrednika, onih sa stranim kapitalom, posluje pod povlašćenim uslovima, dok drugi, domaći ulagači ne mogu da računaju na pomoć države pa zbog toga ne mogu ni da se razviju u komplementarne učesnike na ekonomskoj mapi.

Autor: Danas

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.