Izvor: S media, 12.Jul.2010, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaposlenost iz drugog ugla
Jedan od najvećih socijalnih i ekonomskih problema Vojvodine kao regije jeste nezaposlenost.
Tržište rada u Vojvodini karakterišu visoka stopa nezaposlenosti, velika prikrivena nezaposlenost, kao i nedovoljna mobilnost radne snage. Prema podacima iz januara 2010, najveća nezaposlenost zabeležena je u Severnobanatskom okrugu, a najmanja u Južnobačkom. Vojvodina ima 200.000 nezaposlenih, pri čemu 85 odsto njih čine osobe koje žive van Novog Sada.
Šta učiniti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da bi se situacija unapredila?
Najpre, neophodno je podsticati razvoj privrede koja je kompatibilna sa resursima lokalnih zajednica. Potrebno je sagledati potrebe i mogućnosti na lokalnom nivou, pa tek nakon toga zauzeti jasan kurs u oblikovanju tržišta rada. Jednoj lokalnoj zajednici je potreban veći broj livaca, drugoj mesara, trećoj pekara i jedino uz direktan kontakt mogu se utvrditi broj i struktura potrebne radne snage. Realno sagledavanje situacije preduslov je za efikasniju borbu sa problemom nezaposlenosti. Aktivne mere zapošljavanja i projekti u organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja primer su dobre prakse u suočavanju sa nezavidnom situacijom u kojoj se nalazimo.
Zahvaljujući njihovom angažovanju, nije došlo do dodatnog uvećanja broja nezaposlenih u Vojvodini uprkos negativnim efektima ekonomske krize.
Još jedna zabrinjavajuća istina je da je migracija mladih ljudi iz manjih mesta u veća sve prisutnija. Tokom poslednjih godina, na desetine hiljada mladih napustilo je svoja rodna mesta i preselilo se za Beograd i Novi Sad isključivo zato što u njihovom rodnom mestu nema perspektive i budućnosti.
Školuje se kadar za „popularna“ zanimanja, a pri tom je odnos ponude i tražnje na tržištu rada u velikoj nesrazmeri. Sve je više nezaposlenih ekonomista, menadžera, pravnika, dok su pojedine profesije u potpunom deficitu. Aktivnim i konkretnim merama država mora da podstiče mlade da ostaju u svojim mestima. Mladima treba omogućiti uslove za zapošljavanje u rodnim mestima, a samim tim će novozaposleni doprineti, svako u svojoj moći, razvoju zajednica u kojima žive i rade.
