Izvor: Politika, 06.Nov.2009, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd sačuvao obraz, Novi Sad simbole
Jednogodišnje natezanje oko statuta i zakona o prenosu nadležnosti okončano kompromisom koji će svako moći da predstavi kao svoju veliku pobedu
Posle više od godine natezanja oko potvrđivanja statuta Vojvodine i usvajanja zakona o utvrđivanju nadležnosti, problem je očigledno rešen kompromisom koji će akterima događaja sa obe strane pružiti šansu da epilog predstave kao svoju veliku pobedu. Time što Vojvodini nisu dozvolili da ima atribute državnosti (npr. vojvođanska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupština neće moći da donosi akte sa zakonskom snagom), prema oceni Zorana Stojiljkovića, sa Fakulteta politički nauka, centralna beogradska vlast, pa i Boris Tadić, sačuvali su obraz. Sa druge strane, dodaje on, Nenad Čanak i Bojan Pajtić imaju razloga za umereni optimizam, jer su uspeli da se izbore za simbole poput VANU i činjenice da će Novi Sad biti glavni grad pokrajine.
– Nema mesta nikakvom trijumfalizmu. Na najbolji način se pokazalo da je politika umetnost mogućeg, jer je napravljen kompromis, onda kad se činilo da će sistem uslovljavanja i pritisaka dovesti do pucanja unutar vladajuće koalicije, pa i unutar samog DS-a, kao najjače, stožerne stranke saveza na vlasti. Pretila je opasnost da DS uđe u nedovoljno kontrolisani sukob sa svojim najjačim delom, jer ne treba zaboraviti da Tadić svoju pobedu na izborima duguje, pre svega, strankama manjina i vojvođanskim demokratama – kaže Stojiljković.
Pojedini analitičari, ipak, procenjuju da je u svojevrsnoj utakmici između Novog Sada i Beograda poslednji „poentirao” iz penala u 89. minutu Nenad Čanak dogovorom sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, posle kojeg su amandmani LSV-a ugrađeni u Predlog zakona o prenosu nadležnosti o kojem bi uskoro trebalo da se izjasni i republički parlament.
Odmah posle tog dogovora, u četvrtak, i Izvršno veće Vojvodine usvojilo je zaključak o pravnotehničkom usaglašavanju Predloga statuta Vojvodine sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti, kojim suštinski nije izmenjen tekst statuta koji je u vojvođanskom parlamentu usvojen 14. oktobra 2008. godine.
– Usvajanje Čankovih amandmana, bez promena usvojenog teksta statuta, čista je i jasna pobeda ne samo Nenada Čanka i LSV-a nego i vojvođanskih radikalno autonomističkih i latentno separatističkih snaga. Istovremeno to je i velika pobeda Bojana Pajtića u odnosu na njegovu partijsku centralu u Beogradu – ocenjuje Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”.
Sa tom ocenom slaže se i Aleksandar Popov, iz novosadskog Centra za regionalizam, koji naglašava da se o dobitnicima i gubitnicima može govoriti samo ako se sagleda cela geneza „vojvođanskog problema”, od usvajanja statuta u skupštini pokrajine, njegovog osporavanja i odugovlačenja sa donošenjem zakona o prenosu nadležnosti.
– Za razliku od SVM-a, koji je vrlo aktivno učestvovao u raspravama o donošenju statuta i zakona, LSV je samo povremeno reagovao, ali je Čanak u poslednjem trenutku poentirao postigavši dogovor sa Cvetkovićem oko amandmana. Sa druge strane, pobednik je Bojan Pajtić, jer se pokazao kao čovek od reči, kao neko kome se može verovati da će biti onako kako je i obećao – kaže Popov.
Predsednik pokrajinske vlade je, naime, sve vreme isticao da Vojvodina neće pristati da bude brisan „čitav niz institucija koje su u javnosti proglašavane spornim, a koje su značajne za bolji život građana Vojvodine”.
Vukadinović dodaje i da bi o kakvom-takvom kompromisu „između radikalnog autonomaštva i onih koji su apsolutno protiv statuta, a potencijalno i protiv autonomije Vojvodine”, moglo da se govori da je zakon o prenosu nadležnosti usvojen bez „Čankovih amandmana”, a da se pri tom ne menja ni tekst statuta.
– DS bi tada mogao da se predstavi kao umerena opcija između radikala i DSS-a na jednoj strani i LSV, Mađarske koalicije i LDP-a na drugoj strani. Prihvatanjem Čankovih amandmana, međutim, oni ležu na rudu radikalnih autonomaša – kaže Vukadinović.
I mada se iz redova vlasti nikad niko nije otvoreno suprotstavio potrebi da Vojvodina dobije svoj statut, te da joj bude poveren određeni nivo nadležnosti, već se tvrdilo upravo suprotno da je to neophodno kako bi se država modernizovala i približila evropskim standardima, odugovlačenje sa donošenjem neophodnih akata i kršenje svih rokova zadatih ustavnim zakonom u Vojvodini je stvaralo zbunjenost i sumnju u iskrenost državnog rukovodstva.
Prema mišljenju Aleksandra Popova, naročito bi razočarane mogle da budu vojvođanske demokrate pre svega odnosom beogradske centrale stranke, iz koje su u nekoliko navrata stizale izjave u vezi sa statutom koje su mogle da se tumače kao osporavanje njegove ustavnosti.
– Bar u tri navrata i sam šef države i DS-a davao je određene zbunjujuće izjave – kaže Popov.
Tadić je, naime, još u februaru 2009. godine, a potom i četiri meseca kasnije, govorio o neophodnosti da statut Vojvodine bude usklađen sa Ustavom Srbije, što je stvaralo sumnju da tekst koji je usvojen u oktobru 2008. godine u Skupštini Vojvodine to nije.
On ocenjuje i da nije bilo razloga da pre godinu dana, istovremeno sa statutom, ne bude usvojen i zakon o prenosu nadležnosti u obliku o kojem su se Čanak i Cvetković pre tri dana dogovorili da bude. Apsolutno neverovatnim on smatra i to da još pre nego što je statut usvojen u pokrajinskom parlamentu, oktobra 2008. godine, na relaciji Beograd – Novi Sad nisu raspravljena sporna pitanja – da li je ponuđeni tekst separatistički ili nije, da li je u skladu sa Ustavom ili nije"
Tu je, kako kaže, pre svega reč o odnosima između vojvođanskog odbora DS-a i beogradske centrale stranke, jer se u okviru DS-a sve i dešavalo. DS je, kako kaže, nosio čitav projekat, a činjenica je i da je u vojvođanskoj skupštini imao dovoljno poslanika da sam izglasa statut. Upravo zbog toga bi, smatra Popov, uprkos Pajtićevoj pobedi, DS na duže staze mogao da bude gubitnik „vojvođanskih igara”.
– Sve je izgledalo kao unutarstranačko pitanje na relaciji Novi Sad – Beograd. Zbog razočaranosti odnosom beogradske centrale prema pokrajini, ali i zbog često zbunjujućih izjava iz Beograda koje su bacale sumnju na ustavnost usvojenog teksta statuta, deo glasača DS-a u Vojvodini vrlo lako mogao bi da se okrene nekoj alternativnoj opciji ukoliko se ona uskoro pojavi – ocenjuje Popov.
M. R. Petrović
[objavljeno: 07/11/2009]
.jpg)
