Izvor: JužneVesti.com, 10.Apr.2018, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Potrebni su neprofitni mediji gde će debatovati građani, ne političari"
Predstavnici građanskih organizacija složili su se da su neprofitni mediji potrebni kako bi se čule teme koje nisu interesantne komercijalnim medijima, te da je budućnost upravo u tome da nevladin sektor počne da osniva medije. U kreiranju sadžaja bi, kako su se složili na tribini u Nišu, trebalo prvenstveno da učestvuju građani.
Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava kaže da bi neprofitni mediji bili logičan odgovor građana na situaciju u komercijalnim medijima, >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << gde je, kako smatra, informisanje ozbiljno ugroženo.
Građanski mediji, mediji civilnog društva, community mediji su odgovor na globalnu činjenicu da je profit nešto što tera mejnstrim i velike medije da nauštrb profesije rade to što rade. Mi građani smo iz perspektive tih medija objekat, za razliku od medija civilnog društva gde je građanin subjekat - kaže Đorđević.
Posle decenija iskustva u civilnom sektoru, Đorđević kaže da su lokalni mediji uglavnom izveštavali o njihovim aktivnostima, ali da u izveštavanju samo “zagrebu” vrh problema i tu se zaustave. Debate u kojima bi učestvovali upravo građani, a ne političari i funkcioneri, bile bi nosioci informative u neprofitnim medijima.U Srbiji su civilni mediji u začetku; Foto: Vanja Keser
Gde građani uopšte mogu da učestvuju u formulisanju, u plasiranju, u komentarisanju nečeg što je javni interes. Uticaj građana trenutno ne postoji, jedina alternativa su mediji civilnog društva. Da dobiju informaciju pre svega za lokal i probleme koji ih se tiču. Imamo privid debate u trenutnoj situaciji - dodaje Đorđević.
Istog je mišljenja i profesor Slobodan Jovanović koji se dugo bavio medijima na Filozofskom fakultetu u Nišu, a trenutno je i koordinator projekta Medijskog istraživačkog centra (MIC) kog finansira EU, a zove se “Otvorena televizija”.
Sve što ne donosi profit nije zanimljivo. Novinari ne odlučuju o tome, a nevladine organizacije prebacuju krivicu na novinare, s druge strane. Novinarstvo je od 2000. godine naovamo počelo da opada...pa i ranije. Uvelo nas je u ratove, bilo instrument političke oligarhije. Od tada mediji padaju - kaže Jovanović.
Iako su se učesnici tribine složili da za postojanje civilnih medija postoje zakonski okviri, Đorđević ističe da još "nema afirmativnog pravnog i finansijskog okvira", dok Jovanović podseća da je ova vrsta medija u Srbiji tek u začetku. Ovaj profesor kaže da ih u Francuskoj kao i Engleskoj ima oko 300, a veliki broj neprofitnih medija postoji i u ostalim zemljama zapadne Evrope, kao i u svetu.
Novinarka Sonja Urošević, osnivačica portala Megafon, takođe smatra da "mediji civilnog društva treba da se bave temamama koje su važne", dok je Dejan Milošević iz Protekte kao problem istakao to što su mediji mnogo puta za izveštavanje o temama koje se bavi ova organizacija tražili novac.
Kao dobar primer u imanju sluha za teme važne za građane Marija Stojanović iz Centra za devojke istakla je Super radio, koga je osnovala građanska organizacija.
Fotoreporter Saša Đorđević, koji već tri decenije radi za komercijalne medije, a sada je i deo MIC-a, objašnjava da je neprofitnim medijima registracijom i statutom onemogućeno da ostvaruju profit, ali da novinari i ostali zaposleni ne rade za džabe i da takvi mediji takođe imaju razne troškove.
Ipak, dodaje, u medijskim konkursima Ministarstva informisanja i lokalnih samouprava civilni mediji nisu posebna kategorija, te zbog toga dobiljaju vrlo mali procenat od para koje su namenjene projektnom finansiranju medija.
.jpg)
