Izvor: JužneVesti.com, 14.Maj.2020, 08:36
Parkom protiv zagađenog vazduha
Jedan mali, zapravo mini park smešten je odnedavno u dnu niškog Keja Mike Paligorića, kod Železničkog mosta i raskrsnice sa Vinaverovom.
Sada je tu park, a ranije je bilo jedno veliko ništa. Iskopana zemlja puna rupa. Prazan prostor. Blatnjav tokom jeseni i zime, a najčešće korišćen kao privremeni parking, smetlište i javni toalet.
Nema tamo više ni vozila, ni smrada. Tu su sada trava i mlade sadnice. Za decu su postavljene klackalice i ljuljaške, a za starije >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << klupe. Posebnu draž daju stare, ali prefarbane kante za smeće. Vraćaju u prošlost i sećaju na dane kada ih je u Nišu, a posebno na keju, bilo puno. Mnoge od njih su nažalost, zbog nesavesnih građana, završile u Nišavi.
I eto tako je jedno zapušteno mesto postalo lepše. Sa travom i ukrasnim biljkama koje sada brane stubići od onih koji bi ipak i dalje tu da ostavljaju svoja vozila.
Sve se može kad se hoće; foto: A. S.Nije teško, zar ne?
A u Nišu ima na stotine takvih lokacija koje bi lako, uz malo ozbiljniji i kreativniji angažman gradskih vlasti, mogle da postanu lepi parkići. Mesta za igru i druženje. Povrh svega mesta za zelenilo.
Jer, htela ona to da prizna ili ne, ova SNS garnitura ostaće upamćena i po betonu.
Ne samo u Nišu, već na nivou cele Srbije. Betoniraju se i popločavaju trgovi i njihove zelene površine. Asfaltira se oko drveća, uništava međublokovsko zelenilo i grade se zgrade, na travnjacima se postavljaju montažni objekti i trafike, krče se šume da bi se pravili putevi, a reke betoniraju i stavljaju u cevi.
Zelenila ni ranije nije bilo dovoljno, pa ga zato i ne treba dodatno smanjivati.
Priroda sve evidentira i za sada samo upozorava. Najčešće zimi, kada su i Srbija i Niš u vrhu liste država i gradova sa najvećim procentom zagađenosti vazduha. Jednostavno je - nemamo prirodna pluća koja bi čistim vazduhom punila naša, ljudska.
Eto koliko je malo potrebno da se to dobije. Da se dobije parče zelenila. I za to idu sve pohvale nadležnima. Posebno ako je to bio i zahtev stanara okolnih kuća i zgrada, a oni ga ispoštovali. To je to. Zato su tu, zato ih plaćamo.
Samo parkovi mogu da nas sačuvaju od zagađenja. Ne beton.
Zato oni koji su u gradu zaduženi za zelenilo i životnu sredinu neka insistiraju da godišnje imamo novih sadnica bar koliko i novih behaton ploča, a svaku potencijalnu divlju deponiju i zapuštenu površinu neka pretvaraju u park. Dvostruka je korist - nema više smeća, a ima zelenila.
Ne dozvolite investitorima da grade na zelenim površinama između zgrada. Ne mogu svi da žive u centru. Pogledajte na šta nam liči Šećer mala. Ima dovoljno prostora za nova naselja na sve 4 strane Niša. Grad postaje grad kada i ako se širi, a ne kada se gužvamo u kvartovima koji su već bili tesni i generacijama pre nas.
U centru, gde su saobraćajne gužve najveće, a samim tim i zagađenje, umesto zgrada i betona neka niču drveće, parkovi i bašte. Baš kao na Keju Mike Paligorića.
Na nama građanima je da to čuvamo, da nam duže traje. Jer zelenilo i park su tu da se družimo i igramo, ali i da lakše dišemo.
