Izvor: S media, 11.Feb.2011, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski ministri "crkveni miševi" u odnosu na hrvatske
Pošto su imovinske kartice novih hrvatskih ministara izazvale veliko interesovanje u javnosti, pitali smo se kakve su imovinske kartice komšijskih, srpskih ministara: koliko imaju nekretnina, da li su kreditno opterećeni i tako dalje....
Mada je posao vezan za utvrđivanje istine o imovini političara u Srbiji na sebe preuzela Agencija za borbu protiv korupcije, još uvek u javnosti nisu izneti precizni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i pouzdani podaci. Ili, drugim rečima: kartice pokazuju jedno a svakodnevica srpskih političara govori nešto sasvim drugo.
Koliko je u Srbiji isplativo baviti se politikom vidi se na svakom koraku, ali ne i u imovinskim karticama. Doduše, primanja političara daleko su iznad proseka u zemlji, ali ni približno ne odgovaraju opštem utisku o njihovom raskošnom načinu života.
Šuplje imovinske kartice
Prošle godine su po prvi put objavljene imovinske kartice srpskih političara. Do tada se o njihovoj imovini moglo samo špekulisati. Zadatak da prikuplja podatke o imovini ima Agencija za borbu protiv korupcije, čiji predstavnici su, prema opštem utisku, pristupili ozbiljno tom, takođe se često čuje, sizifovskom poslu.
Javnost sumnja da će, uprkos zakonu, političari istinito predstaviti svoju imovinu. Tome u prilog ide i činjenica da se iz imovinskih kartica ne može videti, na primer, kolika je štednja koju ispitanici imaju u bankama.
U prijavljenim podacima često nema ni imovine za koju “svi znaju” da je u vlasništvu nekog političara. Zakonom je predviđeno da svaki građanin može prijaviti ukoliko sumnja da je neki vladin činovnik sakrio imovinu, ali takvih vrtsa dojava do sada, kako kažu u Agenciji, nije bilo.
Ima mnog načina na koje može da se sakrije imovina. Počev od jednostavnih, kao što su fiktivno poklanjanje i prepisivanje imovine na ljude koji su bliski I od poverenja, pa do kreativnijih metoda kao što su razvodi ili namerno prezaduživanje.
Agencija se skoro oglasila u javnosti kako “trpi pritiske” nakon što je pokrenula prekršajne postupke protiv potpredsednika vlade Božidara Đelića i lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, jer, kako je navedeno, nisu na vreme obavestli Agenciju da su pre izbora na funkcije preneli upravljačka prava u svojim privatnim firmama.
Đelić i Jovanović demantovali su da su pritiskali zaposlene u Agenciji, kao i to da nisu na vreme preneli upravljačka prava.
Đelić je, prema imovinskim karticama, najbogatiji član srpske vlade. Osim ministarske plate od oko 970 evra, Đelić je prijavio i nasleđen stan od 66 kvadrata, šumu od 32 hektara i kuću nepoznate površine na zemljištu od nepunih 10 hektara. On je ujedno i vlasnik firme “Haus of Jurop invest”, koja vredi 30.000 evra, kao i žutog Juga (kabriolet) iz 2002. godine.
Predsednik Srbije Boris Tadić, nasuprot ministru Đeliću, nema kuće i stanove, a ni automobile, a jedini prihod mu je, kako je prijavio, predsednička plata koja iznosi nešto preko 1400 evra, od koje, kako je sam govorio, deo poklanja u dobrotvorne svrhe.
Predsednik ima nešto novca i na štednoj knjižici, čiji iznos ne stoji na sajtu Agencije, ali je poznato da je ranije javnosti saopštio da ima 55.000 evra koje su mu, da bi kupio vlastiti stan, dali roditelji od prodaje njihovog stana.
Srpski premijer Mirko Cvetković prijavio je platu od 1.300 evra, nepoznat iznos štednje u banci, dva stana od 48 i 71 kvadrata i pet godina star auto, marke “Volvo”.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić prijavio je nešto više od hiljadu evra mesečnih primanja od ministarske plate i oko 300 evra prihoda od članstva u upravnom odboru Agencije za osiguranje depozita. Takođe je prijavio i pet deonica Naftne industrije Srbije koje su besplatno dobili svi građani, a vrede 25 evra.
Dinkić je ranije bio vlasnik i dvosobnog stana od 73 kvadrata. Taj stan je, kako je sam rekao, prodao prošlog novembra za 144.000 evra. Dinkić je podigao kredit od 150.000 evra, dodao još 42.000 evra što je dobio od osam izvršnih presuda zbog kleveta u jednom dnevnom listu, dodao 17.500 evra ušteđevine i kupio stan od 150 kvadrata koji vredi 353.500 evra u koji je smešten i studio za snimanje muzike.
Zabranjeno prijavljivati gotovinu
Mediji u Srbiji su špekulisali i da je jedan od Dinkićevih komšija lider SNS-a Tomislav Nikolić, koji je Agenciji prijavio poslaničku platu od 1.300 evra. Nikolić je još prijavio vlasništvo nad polovinom kupljenog stana od 96 kvadrata, kao i četvrtinu nasleđene zemlje površine nepunih 17 hektara. On je i vlasnik automobila “Lade Nive” iz 1998. i pet posto udela u izdavačkoj kući “Velika Srbija”.
Ima i onih ministara kojima prosto kao da se smeši “narodna kuhinja”, jer, kako stoji u njihovim prijavama, osim plate nemaju drugih prihoda ni imovine. Tako, na primer, ministar za infrastrukturu, čuveni Miloševićev predvodnik obnove zemlje posle NATO bombardovanja Milutin Mrkonjić nema ni kuću, ni štednju ni auto, a prima samo mesečnu platu od 1.200 evra.
Zlatko Minić, zamenik predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za tportal da je važan iskorak napravljen kad je zakonom zabranjeno da državni činovnici prijavljuju gotovinu, već je moraju staviti na račun u banci kako bi se mogla proveriti tačnost provere.
“Ako počnu jednog dana da vraćaju pare iz inostarnstva u Srbiju, pod uslovom da i dalje budu u državnoj službi, neko bi mogao reći - odakle sad novac kojeg ranije nije bilo. Po starom zakonu, svako je mogao prijaviti da ima u kešu dva miliona evra, a da se to nije moglo proveriti, pa kad se jednom pojavi novo bogatstvo, on bi mogao reći da je to onaj keš što je prijavio pre deset godina”, kaže on.
Pokloni vrijedniji od 15 evra moraju da se prijave/b]
Novina u srpskim propisima je i to što se, barem na papiru, ne bi smeli koristiti državni resursi, poput službenih vozila ili pratnje, u privatne ili stranačke svrhe. U praksi je, međutim, i dalje uobičajeno videti ministra kako službenim autom izvršava privatne ili stranačke poslove.
“Problem u praksi je i to što sigurnosne službe mogu proglasiti svaki skup gde se pojavi neko od partijskih lidera – ministara, skupom visokog rizika i propisati procedure dolazaka i odlazaka”, kaže Minić i objašnjava da je tad moguće legalno koristiti državnu imovinu.
Slično je i sa poklonima. Političari po zakonu moraju Agenciji da prijave svaki poklon vredniji od 15 evra, što u praksi znači da bi morali da prijave i kada im neko plati ručak.
[b]
Nemanja Nenadić iz “Transparentnost Srbije” za tportal kaže da očekuje da će ministri, ali i svi ostali početi da prijavljuju imovinu tek kada ih država počne da ih kažnjava za prekršaje.
“Sve dok pretnja sankcijama ne bude realna, manja je verovatnoća da će se preopisi poštovati”, navodi Nenadić.
On dodaje i da je neophodno pratiti životni stil državnih službenika na posebno osetljivim pozicijama gde “postoji mogućnost sticanja nelegalnih sredstava”.
(tportal)
.jpg)
