Izvor: Southeast European Times, 02.Feb.2015, 18:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje Balkana dobile podršku za ulazak u NATO

Turska i Mađarska podržavaju bržu integraciju regiona u NATO u svetlu nastavka sveobuhvatnih reformi sistema odbrane.

02/02/2015

Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 2.2.2015.

Zemlje Balkana i stručnjaci za bezbednost pozivaju NATO i regionalne članice alijanse da intenziviraju podršku Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu i Makedoniji za integraciju u Atlantski savez.

Vlasti kažu da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pristupanje NATO-u danas još važnije, ako se imaju u vidu novi izazovi za bezbednost sa kojima se suočavaju balkanske zemlje koje teže ulasku u članstvo, a koji pogađaju ostatak Evrope. „Ekstremni džihadisti traže plodno tle u Evropi“, kaže ministarka odbrane Albanije Mimi Kodeli u vezi sa pokušajima Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) da regrutuje borce među Muslimanima u Albaniji, na Kosovu i drugde u regionu.

Bezbednosno okruženje koje se menja pokrenulo je pitanje da li evroatlantska zajednica može da pruži jači podsticaj ulasku u članstvo NATO.

„Broj ljudi sa Zapadnog Balkana koji učestvuje u ratovima u inostranstvu sve više zabrinjava,“ rekla je Kodelijeva.

Regionalni NATO akteri Turska i Mađarska, kao i SAD, ponovo su istakli svoje opredeljenje da se nastavi sa transatlantskom agendom.

Integracija zemalja Balkana u NATO važna je za Mađarsku, jer se time osigurava regionalna stabilnost, kaže šef diplomatije Mađarske Peter Šijarto.

„Pošto se stabilnost regiona najbolje može obezbediti evropskom i evroatlantskom perspektivom, Mađarska će nastaviti da podržava najskoriji mogući ulazak Makedonije i Crne Gore u NATO“, kaže Šijarto.

Šijarto je potvrdio obaveze Mađarske u domenu odbrane i opredeljenje njegove zemlje da pruži doprinos NATO Akcionom planu pripremljenosti za jačanje transatlantskih odnosa tokom posete generalnog sekretara Alijanse Jana Stoltenberga prošle godine.

„Mađarske trupe služe u misijama NATO širom sveta i Mađarska će doprinositi 500.000 dolara u periodu od 2015-2017 radi sprovođenja nove međunarodne misije u Avganistanu“, kaže Šijarto.

Važnost podrške Turske ulasku Makedonije u članstvo NATO raste, imajući u vidu složeno okruženje zbog političkih promena u Grčkoj i najnovije pokušaje te zemlje da se približi Rusiji, kaže Duško Stojanovski, profesor na Američkom univerzitetskom koledžu u Skoplju.

„Turska je jedina članica NATO-a koja se aktivno zalaže da se prevaziđe grčki veto za članstvo Makedonije. Pristup Turske zasniva se na realističnoj analizi da region ne može da dozvoli bezbednosnu rupu time što će se isključiti Makedonija i da rešavanje tog pitanja neće predstavljati opterećenje“, kaže Stojanovski za SETimes.

Drugi stručnjaci kažu da će brže pristupanje pomoći alijansi da se pozabavi sa dva ključna bezbednosna izazova koji rastu – islamskim ekstremizmom i pokušajima Rusije da pojača svoj uticaj u regionu.

„Evroatlantski sistem odbrane pruža bezbednost svojim članicama, ali će takođe pomoći partnerima NATO da reše zajedničke bezbednosne probleme na osnovu standarda koje alijansa postavlja“, kaže za SETimes Mehmedin Tahirović, profesor bezbednosti na Univerzitetu Donja Gorica u Crnoj Gori.

Prvi put u istoriji alijansa je izrazila spremnost da podrži kandidaturu jedne zemlje, Crne Gore, odlukom šefova diplomatija država članica NATO.

„To je veoma dobar rejting za Makedoniju i snažna poruka za članstvo“, kaže ambasador Slovačke u Crnoj Gori František Lipka.

Lipka, međutim, dodaje da Crna Gora i druge zemlje regiona moraju da nastave da ispunjavaju svoje obaveze u pogledu neophodnih vojnih i civilnih reformi.

„Ako Crna Gora želi da postane reper u istoriji proširenja NATO, mora da završi reforme na kojima alijansa insistira. Od svih novih članica NATO zahtevano je da završe iste ili slične reforme kako bi postale kompatibilne sa starim članicama. Crna Gora u tom pogledu ne može da postane izuzetak“, kaže Lipka.

U sličnom tonu, NATO zvaničnici kažu da BiH radi na sprovođenju reformi sistema odbrane da bi smanjila višak naoružanja, sistematizovala zalihe, smanjila broj vojnih objekata i izgradila svoje vojne kapacitete.

„Napredovanje BiH na njenom putu ka NATO ostvareno je dostizanjem standarda za članstvo i izraženom spremnošću da se nastavi intenzivna saradnja između BiH i NATO“, kaže Mark Ferguson, komandant združenih snaga alijanse u Evropi sa sedištem u Napulju.

Neke zemlje članice NATO dovele su u pitanje spremnost Crne Gore, zbog slabih rezultata u pogledu vladavine prava, kao i slabe podrške građana članstvu u NATO.

Crnogorske vlasti počele su odlučnije da se bave pitanjima vladavine prava i premijer Milo Đukanović počeo je da biva glasniji na temu članstva u NATO, što je dovelo do povećanja podrške javnosti.

Stručnjaci hvale alijansu zbog toga što je prepoznala napredak koje su zemlje postigle, ali kažu i da bi NATO trebalo da pojednostavi proces pristupanja.

„Samo politički pritisak ili blago modifikovani pristup pristupanju može da prebrodi naizgled nerešive prepreke koje su političke po prirodi, poput sporova između Kosova i Srbije i Makedonije i Grčke“, kaže za SETimes Ivan Babanovski, profesor na Fakultetu bezbednosti u Skoplju.

Babanovski kaže da NATO ne može sebi da dozvoli da ga usporavaju stvarni ili izmišljeni politički sukobi zbog toga što kolektivna bezbednost mora biti iznad svih drugih pitanja.

„U slučaju Makedonije, koja je odavno zadovoljila uslove za članstvo u NATO, sve se svodi na predvodništvo“, kaže on. „Predvodnička uloga Turske i Mađarske i njihov pragmatizam može da podstakne druge zemlje da krenu njihovim putem. Na kraju krajeva, ono što je presudni faktor za poziv novim članicama je pitanje da li će njihov ulaz ojačati alijansu i doprineti realizaciji osnovnih ciljeva proširenja – jačanju bezbednosti i stabilnosti na Balkanu i u Evropi.“

Šta NATO može da uradi kako bi podstakao brže pristupanje zemalja Balkana? Podelite svoje mišljenje u odeljku za komentare.
Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na Southeast European Times...