Izvor: RTS, 30.Avg.2015, 20:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o stanovanju za rešenje komunalnog nereda
Samo u Beogradu ima skoro 12.000 zgrada koje niko ne održava. Među njima ima i onih koje su proglašene spomenicima kulture. Sedam hiljada liftova treba da se zameni. U zavođenju komunalnog reda trebalo bi da pomogne novi Zakon o stanovanju, koji je inicirao grad Beograd.
Glavna turistička ponuda evropskih prestonica su stara zdanja koja odslikavaju njihovu istoriju, a njihovom održavanju se poklanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << velika pažnja. U Beogradu turisti gledaju i ruševine od NATO bombardovanja i oronule fasade koje su i opasne za prolaznike.
Nedavno je pala fasada u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu i to po treći put, srećom, niko nije povređen.
Stanarka Olivera Šamšalović kaže da se oseća ugroženom i nekada obilazi oko zgrade u širokom luku.
Zamenik predsednika Saveta stanara Irina Maslovarić kaže da kome god da su se obraćali kada se nešto desilo nisu dobijali odgovor, tako da su vezanih ruku već nekoliko godina.
Zgrada je podignuta početkom prošlog veka i stavljena je pod zaštitu kao spomenik kulture.
Na području Beograda nalazi se 374 spomenika kulture, najveći broj je u centru i uglavnom su u jako lošem stanju. Stanari koji su za njih odgovorni, najčešće nemaju sredstava za održavanje. U tome će im pomoći Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Nela Mićović kaže da ako je zgrada spomenik kulture, to ne znači da će biti skuplja.
"Ako je neki objekat proglašen spomenikom kulture, Zavod će uraditi besplatno i to već čini poslednje dve godine uslove i saglasnost za projekat rekonstrukcije fasada", kaže Mićovićeva.
Do sada je urađeno 10 projekata, a u toku je izrada još 70 za objekte koji su pojedinačno proglašeni spomenicima kulture i za one koji su u zaštićenim celinama u centru prestonice.
Novi zakon će omogućiti pomoć grada i u rekonstrukciji svih drugih zgrada.
Gradski menadžer Beograda Goran Vesić istakao je da se problem fasada rešava na dva načina.
Kako kaže, kada su u pitanju zgrade u javnoj nameni, tu će postojati zakonska obaveza, pa će lokalna samouprava, javna preduzeća, banke morati da održavaju svoje fasade.
"Kad su u pitanju stanari, omogućili smo da možemo da krenemo u zajedničke programe gde će grad uložiti deo sredstava. Oni će uložiti drugi, veći deo sredstava i oni će kroz Infostan kroz dugi niz godina moći da isplaćuju i da tako uređujemo fasade", kaže Vesić.
Zakon bi trebalo da omogući i bržu popravku liftova, rešiće se problem ravnih krovova. Ukoliko stanari ne formiraju skupštine stanara opštine će postavljati upravitelje.
Pogledaj vesti o: NATO
