Izvor: Politika, 16.Apr.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežbe NATO na granici Rumunije i Ukrajine
Za komandanta alijanse u Evropi, američkog generala Filipa Bridlava, Rumuni su postali „braća i sestre”
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Više od 2.200 pripadnika vojske Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Moldavije, prema planu NATO-a, učestvovaće na vojnim vežbama u Rumuniji, koje su počele u blizini granice sa Ukrajinom.
Vežbe pod nazivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Vetrovito proleće 15” trajaće do 30. aprila, a održavaće se na dvema lokacijama na istoku Rumunije: u vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu u blizini luke Konstance na Crnom moru i u strelištu Smardan.
Ministar odbrane Rumunije Mirča Duša rekao je juče da će u Rumuniji ove godine biti održano više od 340 vežbi, koje su većinom organizovane u saradnji sa NATO-om i partnerima iz Evropske unije.
On je naveo da su vežbe deo plana o jačanju istočnog krila NATO-a i EU, koje se graniči sa Ukrajinom, što je dogovoreno na samitu alijanse 2014. godine. „Neprekidno ćemo rotirati vojnike na toj granici”, istakao je rumunski ministar.
Pre nekoliko dana u Bukureštu je, inače, održana trodnevna međunarodna vojna konferencija na koju su došli, pored rumunskog, načelnici generalštabova zemalja centralne Evrope – Bugarske, Češke, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Slovenije i Mađarske, kao i komandanti civilnih gardi čak devet američkih saveznih država. Ovom teoretskom vojnom „paradom” komandovao je američki general Filip Bridlav, inače vrhovni komandant NATO-a u Evropi. Tema skupa: bojazan od ruske agresije. Glavna poruka: ne bojte se, Amerika je uz vas. Za ne daj bože – proradiće peti paragraf Atlantske povelje, odnosno NATO će braniti svaku svoju članicu ako na nju neko napadne.
Rumunija nije slučajno izabrana za domaćina ovakvog prestižnog vojnog skupa. Osim neposredne blizine Ukrajine, koju je zahvatio požar građanskog rata, i činjenice da njene obale zapljuskuje uzavrelo Crno more, ona je postala meta ruskih upozorenja da „gleda svoja posla” i da se „ne zaleće”. To ovde nije ostalo bez odjeka u javnosti. Rumunski duhovi su se uznemirili i trebalo ih je nekako smirivati.
Uloge „smirivača” prihvatio se američki general Bridlav, koji je, za vojnika, ispoljio neuobičajenu pričljivost. Za tri dana dao je desetak intervjua i izjava u kojima je umirivao Rumune. Hvalio ih da su velika nacija, da je rumunski vojnik jedan od najpožrtvovanijih na svetu, da je Rumunija veran saveznik, da je SAD nikada neće ostaviti na cedilu. Za generala Bridlava Rumuni su postali „braća i sestre”. „Rumunija je primeran saveznik i partner”...
Na veliko čuđenje vojnih analitičara i posmatrača zbivanja, američki general je ušao u vojne detalje, koji se obično kriju, nabrojao sve američke vojne baze u Rumuniji – koliko će marinaca biti ovde, ratnih brodova, tenkova, topova i raketa. Avioni „avaks” će da kruže danonoćno, zajedničke vojne vežbe će biti neprestane.
Najveće brige Rumunima donosi američki antiraketni štit koji se gradi u Deveselu, mestašcu koje se nalazi nadomak Srbije. Tvrdi se da će on već ove godine stupiti na „dežurstvo”. Brige su se pojavile posle više zvaničnih ruskih opomena da je baza u Deveselu kao „ofanzivna” stavljena na ruski spisak tačaka koje će prve biti gađane raketama u slučaju da dođe do rata. General Bridlav izjavljuje u Bukureštu da je „baza u Deveselu uspešna priča”, ali da mu je žao što Moskva ne veruje u tvrdnje Vašingtona da je to „odbrambeni” a ne „ofanzivni” vojni objekat i, navodno, nije uperen protiv Rusije.
Iako kod ovdašnjih građana postoji velika zebnja zbog cele priče oko baze u Deveselu, Rumuni su u velikoj većini antiruski raspoloženi. Odgovarajući na pitanja koja stižu iz Moskve – da li su Rumuni svesni rizika koji preuzimaju – rumunski premijer Viktor Ponta, koji je za svog savetnika uzeo nama dobro poznatog američkog generala Veslija Klarka, izjavljuje: „Strateško partnerstvo sa SAD osnova je cele rumunske politike. Znamo u šta smo se upustili. Mi najbolje znamo šta je dobro za nas. Spremni smo da primimo sve vojne kapacitete o kojima se odluči na nivou NATO-a.”
Ovakve tvrdnje rumunskog premijera navele su generala Bridlava da u Bukureštu izjavi da je on „uveren da je Rumunija pripravna, kao i uvek, da pristane na prepozicioniranje američke teške tehnike” koja se ovih dana doprema u Rumuniju. Rumunski ministar vojske Mirča Duša je pre toga rekao da „Rumuniji nedostaje teško naoružanje, ali će ga biti”.
Izvesnu zbrku u celoj vojnoj retorici, koja je zapljusnula ovdašnje medije, uneo je novi predsednik, domaći Nemac, Klaus Johanis, koji je odgovarajući na novinarsko pitanje „da li Rusija nastoji da destabilizuje Rumuniju” kratko odgovorio: „Nemam informacije da postoje pokušaji destabilizacije Rumunije. Ni od strane Rusije.”
Ovde se vidljivi upliv američkog naoružanja u Rumuniju tumači na više načina. Većina političkih analitičara sklona je da veruje da je to dobro. Bar što se tiče ulaska američkog kapitala na rumunsko tržište, koji očigledno manjka. SAD se nalaze tek na 11. mestu po kapitalu uloženom u rumunsku privredu. Prva je Holandija. Za njom slede Austrija i Nemačka. „Amerikanci dolaze sa svojim parama tek onda kada su sigurni na teritoriji gde će da plasiraju svoj kapital”, tvrdi kanal Romanija TV.
Milan Petrović
objavljeno: 16.04.2015.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
