Izvor: Akter, 05.Sep.2014, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojeni planovi za udarnu pesnicu NATO
Lideri zemalja članica NATO usvojili su planove za formiranje nove jedinice za brzo reagovanje, koja će biti “udarna pesnica” Alijanse
Ovo je saopštio generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen drugog dana samita u Velsu.
On je na konferenciji za medije u Njuportu kod Kardifa objavio da će ova jedinica imati nekoliko hiljada pripadnika raznih vidova vojske i biti “udarna pesnica” NATO, spremna da u vrlo kratkom roku bude poslata na bilo koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << tačku globusa.
Rasmusen je ukazao da glavni bezbednosni izazov za NATO na istočnom krilu, jer je Rusija svojim napadom na Ukrajinu promenila bezbednosnu situaciju u Evropi.
“NATO će održavati konstantno prisustvo na istoku, gde će se naše snage često rotirati, a biće izgrađena i nova postrojenja za prihvat nove jedinice, ukoliko bude potrebno da se ona tamo uputi”, rekao je generalni sekretar.
Zasad se zna da će glavna komanda snaga za brzo reagovanje biti u poljskom gradu Šćecćinu, ali tek treba da se odluči gde će ona fizički biti smeštena, objasnio je Rasmusen.
Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je danas da je Britanija spremna da uputi 3500 vojnika u jedinicu za brzo reagovanje, ali se kasnije ispravio i saopštio da je hteo da kaže da će toliko britanskih trupa biti angažovano na vojnim vežbama u istočnoj Evropi koje uskoro treba da se održe.
Rasmusen je upozorio i na opasnost od džihadista iz Islamske države(IS) u Iraku i Siriji, u čije suzbijanje NATO kao savez nije uključen, ali Rasmusen nije isključio mogućnost da se pojedine članice uključe u vazdušne udare protiv IS u Iraku pod vođstvom SAD.
Alijansa je, sem toga, spremna da pomogne Iraku da pojača odbrambrene kapacitete ukoliko iračka vlada to zatraži, rekao je on.
Generalni sekretar je rekao da NATO namerava da unapredi ratne planove u svetlu novih pretnji, kao i da će pojačati vežbovne aktivnosti i saradnju sa članicama Partnerstva za mir.
On je sem toga podvukao da NATO ostaje pri politici “otvorenih vrata”, ali da države koje žele članstvo moraju da ispune uslove za to, uz napomenu da ni jedna država izvan NATO nema pravo veta na taj proces.
Među kandidate spadaju Gruzija i Ukrajina, ali će Gruziji umesto članstva biti ponuđena pomoć u izgradnji odbrambrenih kapaciteta, dok će se o članstvu Crne Gore odlučivati sredinom sledeće godine, rekao je Rasmusen.
Pogledaj vesti o: NATO
