Izvor: Glas javnosti, 22.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulažemo u Srbiju i dobru saradnju sa ministrima!
BEOGRAD - Saradnja Srbije i Norveške je promenjena tokom poslednjih godina tako da više ne radimo za Srbiju nego sa njom. To znači da više ne šaljemo humanitarnu pomoć kao ranije, već povezujemo ljude na profesionalnom nivou. Dugo smo bili kontaktna Ambasada Srbije u NATO i naročito razvili saradnju u oblasti vojne medicine o kojoj smo od vas mnogo naučili, budući da ste tu veoma profesionalni i visoko stručni.
A državni >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sekretar Norveške je posetio Beograd prošle nedelje samo da bi podvukao važnost te saradnje - počinje razgovor za Glas ambasador Norveške u Beogradu, zemlje i naroda koje srpska istorija od Drugog svetskog rata beleži kao velike prijatelje i saveznike u antinacističkoj borbi. I, dakako, zemlje koja je svoju privrženost dokazala glasajući na Generalnoj skupštini UN za srpski predlog da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Ističete dobru vojnu saradnju sa Srbijom, naročito u okviru NATO, ali ne govorite da bi trebalo da postanemo i član Alijanse?
- Ne mešamo se u to šta Srbija radi sa NATO ili EU. Ta odluka je u potpunosti vaša. Radimo sa Beogradom tamo gde pronađemo zajedničku osnovu, kao u vojnoj saradnji. U Partnerstvo za mir već imamo zajedničke projekte, ali nije na nama da kažemo da li da uđete u NATO.
UZ SRBIJU I NORVEŠKA I NORVEŽANI
- Nemoguće je pobrojati sve primere saradnje Norveške i Srbije, naročito ako imamo u vidu da su mnoge aktivnosti u privatnoj organizaciji, odnosno da ih ne finansira norveška vlada. Tu je na prvom mestu Društvo norveško-srpskog prijateljstva koje vodi „norvešku kuću“ u Gornjem Milanovcu i ima mnoge druge projekte. Organizujemo razmenu školaraca radi boljeg upoznavanja dva naroda, u Ćupriji smo omogućili usavršavanje medicinskih sestara u saradnji sa njihovim norveškim kolegama, radimo na profesionalnom usavršavanju studenata, pa na primer Mašinski fakultet u Beogradu sarađuje sa Univerzitetom za tehniku u Norveškoj. Muzičari i pisci su takođe bitni za približavanje naših kultura - nabraja Blankenborg.
Ali, višestruku kulturnu i naučnu saradnju prati i ekonomski razvoj?
- Ekonomska saradnja sad najviše pulsira. Još nemamo mnogo kompanija u Srbiji, ali je dobar znak što su skoro sve od njih desetak prvi put ovde. Podstičemo trgovinu koja se sada svodi na proizvode za mehaniku, a neke kompanije upravo tragaju za naprednijim tehnologijama koje bi Srbija mogla da ponudi. Takođe nam je bitna i razmena poljoprivrednih proizvoda.
PROČITAO ČLANAK U GLASU JAVNOSTI O DINKIĆU
Je li neko od naših ministara ili političara tražio državljanstvo Norveške?
- Imamo dobru saradnju s mnogim ministrima iz različitih stranaka, ali niko od njih nije tražio državljanstvo.
Preterano bi bilo da kažem da znam da govorim srpski jezik, ali ako sam mogao da pročitam članak Glasa o Dinkiću (gde ministar demantuje da je uzeo norveško državljanstvo pošto su Rusi pročešljali njegova poslovanja u Evroaksis banci, prim. aut.), onda mogu da kažem da pomalo znam da čitam. Što se kuhinje tiče, neprevaziđena je vaša grilovana jagnjetina.
Kada je reč o EU, radimo sa brojnim ministarstvima u cilju uvođenja evropskih standarda, ali ne zato što hoćemo da vas gurnemo u EU, kojoj ni sami ne pripadamo, nego jer verujemo da su takvi standardi u zajedničkom interesu. Naša saradnja se odvija tamo gde nađemo zajednički interes.
Za razliku od američkog, britanskog, nemačkog ili francuskog ambasadora u Beogradu, vi se medijski ne eksponirate baš mnogo. Prijateljstvo naših zemalja je tradicionalno, a prosečan građanin Srbije ne zna vaše ime, za razliku od jednog Vordsvorta, Mantera...
- To je delom i zato što Norveška ne učestvuje u vašim političkim debatama. Nije ni moja, ni uloga Norveške da Srbiji daje savete šta da uradi, a šta da ne uradi. Radimo sa Srbijom na nivou informacija- ovde prenesemo šta kaže Norveška, a kući prenesemo šta Srbija namerava da uradi. Kad naiđemo na zajedničke osnove, razvijamo saradnju. To je način na koji prilazimo Srbiji.
Ali, onda je pomalo čudno da je baš Norveška dala jednu od najvećih svota na Donatorskoj konferenciji za Kosovo? Kako da razumemo to prijateljstvo? I, kako vaša vlada vidi dalje rešavanje problema na Kosmetu?
- Za Srbiju godišnje izdvajamo budžet od 20 miliona evra i pred parlamentom je predlog da tako i nastavimo. Deo saradnje sa Srbijom je bio specijalan fond za Kosovo, i to je i sada na istom nivou kao i prethodnih godina. Norveška poštuje stav Srbije o Kosovu. Priznali smo Kosovo, ali podvlačimo da ubuduće svi moraju da pokažu više fleksibilnosti. Zato smo i glasali za inicijativu Srbije da Međunarodni sud da mišljenje o kosovskoj nezavisnosti. Smatramo da je to bila važna inicijativa, da dobijemo mišljenje o pravnom aspektu tog pitanja. Srbija je rekla da je to za nju važno, i mi smo je podržali.
Kažete da norveški istaknuti političari šire dobro mišljenje o Srbiji...
- Stoltenberg stariji, koji je bio ambasador u Srbiji i premijer u Norveškoj, ima duboka i jaka osećanja prema vašoj zemlji. Sadašnji premijer takođe gaji snažna osećanja prema vašoj zemlji i čak pomalo govori srpski, pa je sa porodicom prošle godine privatno doputovao u trodnevni odmor u Srbiji.
Imate li sa nekom našom strankom ili političarem posebno dobar odnos? Sećamo se da je G17, u godinama posle obaranja Miloševićevog režima, postavio plakate na kojima su zahvaljivali Norveškoj na pomoći?
- Ne radimo ni sa kim posebno. Kao ambasada, sarađujemo sa vlastima i održavamo kontakt sa svim strankama.
Blankeberg je samo jedan od NATO ljudi koji vise slusa Solanu nego mnoge svoje politicare u Norveskoj. Mislim da je Blankeberg pogresio jer nije istina da je Stoltenberg stariji, koji je bio ambasador u Srbiji nekada bio premijer Norveske ves je bio ministar vanjskih poslova a sada je njegov sin Jens premijer.
Norveskaa nema pravo da govori Srbiji da je put Srbije ulazak u EU jer kao sto on sam kaze ni Norveska nije u EU. Druga vazna cinjenoia je da Norveska ne ulaze u Srbiju vec odmaze Srbiji u svim vaznim nacionalnim pitanjima. Norvezani nikada nebi dozvolili da se severni deo Norveske odvoji i ako LAPONCI tamo cine veliku vecinu u odnosu na norveane i imaju jos mnogo razlicitiju kulturu i obicaje nego sto je to u odnosima albanaca i srba. Norveska je bila glavni razbijac Srbije jos za vreme dok je DOS bio opozicija Milosevicu i u tu kampanju su potrosili mnogo novaca sto je potvrdio i nekadasnji premijer Jagland. Sto se tice ulaganja od 80 miliona evra to je KUPOVINA podobnih politicara i to se dobro pokazalo posle poslednjih izboa. Da nije tih para nebi bilo ni Tadica ni te koalicije kojoj evo sad prilaze i Nikolic i Vucic. za Norvesku kucu u koju spominje norveski ambasador mogu da kazem samo sledece: Kamo srece da te kuce i nema jer su bas oni norvezani koji su bili tamo cest gost postali najgori neprijatelji srba a velike pristalice muslimaa. Blankeberg bi trebao da objasni kako da se srpsko groblje na severu Norveske gde je zakopano preko 2000 srpskih logorasa jos uvek zove Jugoslovenskoi kako to da je to groblje toliko zapostavljen u odnosu na nemacko koje je udaljeno samo dvadesetak metara.
Jel no bese Dinkic Norveski drzavljanin???????
