Izvor: Vostok.rs, 05.Jan.2015, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina: U NATO na mala vrata
05.01.2015. -
Odlukom Vrhovne rade Ukrajina je lišena statusa vanblokovske države. Za odgovarajući predlog predsednika Porošenka glasala je većina poslanika.
Ovo ne čudi imajući u vidu ekonomsku krizu i raspad zemlje. Vlast u cilju elementarnog samoočuvanja mora da demonstrira društvu da realna opasnost potiče ne od nje same, već od spoljnog agresora, sa kojim se Kijev bori na sve moguće i nemoguće načine. I u tom smislu demonstrativna i uporna želja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Ukrajine da se uklopi u NATO deluje sasvim logično. MIP ove zemlje raportira: odustajanje od vanblokovskog statusa brzaće njenu integraciju u evropski prostor.
Premijer Arsenij Jacenjuk, sa svoje strane, izjavio je da će Ukrajina biti član NATO-a posle preobražaja u oblasti bezbednosti, politike, ekonomije i sudskog sistema, kao i referenduma o članstvu u alijansi. On je dodao da, još do nedavno, ovo pitanje nije bilo na dnevnom redu, ali, kako je rekao Jacenjuk, slika na monitorima radara osetno se promenila. Navodno, sada se tamo vide ruski tenkovi, ruski vojnici i ruske čizme na ukrajinskoj teritoriji. Treba mu odati prizannje – staru legendu koja je već olinjala i na Zapadu on je obukao u vrlo poetsku formu. Što ne menja suštinu stvari. Bez obzira na to što Kijev, sudeći po izjavama premijera, stupanje Ukrajine u alijansu smatra rešenim, njeni zapadni partneri nisu raspoloženi tako kategorično. U NATO-u su suvo izjavili da poštuju to što je Rada usvojila zakon o ukidanju vanblokovskog statusa Ukrajine. I dodali: na pripremnu etapu koja podrazumeva rešavanje teritorijalnih problema i paket reformi koje aktualni Kijev jednostavno nije u stanju da realizuje, biće potrebno najmanje 6 godina. I to samo kako bi se predala prijava. A koliko će se razmatrati i kakav će biti odgovor, to je pitanje budućih generacija.
Ako se setimo nedavne izjave niza uglednih evropskih političara i diplomata, između ostalog šefa nemačke diplomatije Štajnmajera, članstvo Ukrajine u zapadnom bloku je zaista pitanje vrlo daleke budućnosti. Kao prvo, NATO-u jednostavno nije potrebna zemlja se nerešenim teritorijalnim pitanjima, iza koje treba da stane čitav kolektiv. Prema pravilima alijanse. Kao drugo, Kijev uprono i stalno traži oružje i novac, što preti neizbežnim dodatnim troškovima i problemima sa Moskvom. A novca je u Ukrajinu već mnogo uloženo, i niko ne može da shvati kako je on potrošen. Tako da se ovaj scenario evropskom delu kolektivnog zapada dopada sve manje: i tako su napravili previše problema u odnosima sa Rusijom. Konačno, Ukrajina treba da odgovara standardima Alijanse, što je za njene arhaične Oružane snage za sada nedostižno.
Ali, čak ako se pretpostavi da će Ukrajina pre ili kasnije uću u Alijansu na punopravnoj osnovi, za nju to ne nagoveštava ništa dobro, pre naprotiv. U suštini, teritorija ove zemlje će izgubiti osetni udeo svoje nezavisnosti i pretvoriti se u ništa drugo do poligon protiv Rusije, a najsposobniji deo muškog stanovništva u obično topovsko meso koje prima mizernu platu. Ma koliko to neko ne želeo da prizna. Prema mišljenju ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, odustajanje od vanblokovskog statusa transformiše Ukrajinu u potencijalnog vojnog protivnika Rusije. I to, umesto da se ozbiljno zamisli o osiguranju opšte evropske bezbednosti uz poštovanje interesa svih faktora.
Za sada Ukrajinu ne puštaju u NATO preko paradnog ulaza. Ipak, Kijev nastavlja da se gura tamo na mala vrata. Što se kaže, u jednostranom poredku, nudeći neke međuoblike saradnje. Ali sasvim je verovatno da će i mala vrata biti zakucana daskama. Mada trenutno svima poznati lider alijanse Ukrajini pomaže i deklariše svestranu spremnost da to čini i nadalje. Jednostavno da napakosti Moskvi. Što stvara podlogu za nerazumevanja unutar samog zapadnog bloka.
Pavel Ivanov,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije
