Izvor: B92, 23.Apr.2010, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uključenje BiH u Akcioni plan
Sarajevo -- Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO, sinoć su na samitu u Talinu odlučili da Bosni i Hercegovini uruče Akcioni plan za članstvo u toj Alijansi.
Odluka bi trebalo da bude ozvaničena danas, poslednjeg dana samita NATO u estonskom gradu Talinu. Vest o prijemu u program MAP, najviši zvaničnici BiH su ocenili kao veliki korak na evro-atlantskom putu. Na samitu je bilo reči i o nuklearnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oružju SAD.
Iako se prijem u Akcioni plan već odavno nagoveštavaju, zbog osećaja da zvaničnici NATO-a pred BiH stalno postavljaju nove uslove gotovo niko nije očekivao pozitivne vesti iz Talina.
Ministri su kasno sinoć ipak doneli odluku da dodele BiH plan za članstvo.
Šef BiH diplomatije Sven Alkalaj potvrdio je da će se odluka danas naći u zvaničnim dokumentima samita.
„Postoji jedan mali uslov koji se odnosi na pitanje 69 perspektivnih lokacija, odnosno da se izvrši preregistracija te imovine u Ministrarstvu odbrane i da ona njima raspolaže", kađe Alkalaj.
Ministar odbrane Selmo Cikotić smatra da je ovakva odluka priznanje dosadašnjim naporima BiH zvaničnika.
„NATO je valorizirao sve krupne korake koje je Bih napravila u smislu napredka prema njemu", kaže Ministar.
Predsedavajući saveta ministra Nikola Špirić odluku Saveza smatra znakom podrške, ali Bosnu i Hercegovinu, kako kaže, tek sad očekuju velike obaveze.
„Videćemo kako ćemo rešiti ovaj domaći zadatak koji smo dobili a to je da se ove lokaciju registruju kao imovina oružanih snaga, pošto je tu bilo malo nesporazuma", kaže Špirić.
Pre samita, predsedništvo BiH je doneko konačnu odluku o upućivanju vojnika u Avganistan. Mnogi analitičari veruju da je ova odluka uticala na dodeljivanje Akcionog plana BiH.
Na sastanku je bilo reči i o nuklearnom oružju SAD.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da je nuklearno oružje Amerike je od vitalnog značaja za zaštitu i odbranu Evrope i da ne bi trebalo da se uklanja sve dok druge zemlje poseduju nuklearno naoružanje.
Govoreći na NATO samitu u Estoniji, Fog Rasmusen je rekao da je neophodno posedovanje naoružanja sve dok ono postoji bilo gde drugo na svetu.
"NATO mora učiniti sve što je neophodno da podrži kontrolu naoružanja, razoružavanje i da spreči porast broja oružja i mi smo već učinili neke znčajne rezove po tom pitanju prethodnih godina. Ali postojanje NATO zona je važno za zaštitu naših teritorija i ljudi. Naš posao je da učinimo bezbednim 900 miliona ljudi u zemljama članicama NATO", kaže Rasmusen.
Neke članice NATO-a , uključujuću Nemačku smatraju da je došlo vreme da SAD uklone nuklearno naoružanje i svu drugu zaostavštinu Hladnog rata iz Evrope.
Ali neke mlađe članice NATO koje su prvo bile deo bivšeg Sovjetskog Saveza ili Varšavskog vojnog pakta protive se nuklearnom razoružanju Amerike. Argument za to jeste da je naoružanje uslov za očuvanje njihovog teritorijalnog integriteta.
"Nama je potrebno pouzdano i zastrašujuće nuklearno naoružanje sve dok ono postoji bilo gde drugo u svetu. Ali, u isto vreme potrebno nam je odbrambene misije za zaštitu naše populacije u slučajevima iracionalnih i neopravdanih napada", dodaje Rasmusen.
Državna sekretarka SAD Hilari Klinton takođe je ocenila da se svaka redukcija nuklearnog oružja Amerike u Evropi mora jednako odnositi i na Rusiju čije oružje ima jači domet kada je reč o metma u Evropi.
"Dobra vest za BiH"
Za hrvatskog člana u predsedništvu BiH Željka Komšića ovo je jedna od dobrih vesti za BiH.
Komšić kaže da će se BiH kada ispuni preostale uslove, a to je, kako navodi, realno očekivati nakon oktobarskih izbora, naći na korak od članstva u NATO-u, što je od izuzetne važnosti za BiH.
"Članstvo BiH u Evropskoj uniji i NATO-u je egzistencijalna stvar za BiH i njene građane", rekao je Komšić.
On je naveo da je dobijanje statusa MAP stvorilo i dodatne obaveze za BiH i njene organe vlasti, najpre da ispune ono što dosad nisu, a to je pitanje nepokretne vojne imovine i da izvrše reformu ustava tako da zemlja postane funkcionalna kako se očekuje od jedne članice EU i NATO-a.
Bošnjački član Predsedništvu BiH, koji je i predsedavajući kolektivnog šefa države,
Haris Silajdžić se zahvalio zemljama članicama koje su dale podršku BiH za dobijanje Akcionog plana za članstvo u NATO-u (MAP).
"Zahvalio bih se svim zemljama članicama koje su nam dale podršku, a posebno bih istakao ulogu SAD i Turske vlade koja je preko svog ministra vanjskih poslova gospodina Ahmet Davutoglua približila BiH ostalim članicama Saveza", rekao je Silajdžić za sarajevske medije.
On kaže da je pre dva dana imao poziv generalnog sekretara NATO-a Anders Fog Rasmusena sa kojim je do svakog detalja razgovarao o prijemu BiH u MAP.
"Treba istaći i jaku podršku zemalja bivše Jugoslavije, posebno Hrvatske i Slovenije, čiji su se predsednik Vlade i ministar vanjskih poslova naročito interesovali za sve detalje vezane za naš prijem u MAP", rekao je Silajdžić, koji se nalazi u Istanbulu.
Pogledaj vesti o: NATO skup
