Izvor: Vesti-online.com, 13.Mar.2017, 09:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tirana šapnula Tačiju da Americi kaže: Ne!

Ako se neko pita zašto je Prištini mišljenje Zapada postalo manje bitno, neka pogleda u sve jaču Albaniju. Tačijevo "ne" NATO-u, EU i SAD da sačeka na formiranje vojske i usvajanje rezolucije o prekidu pregovora sa Beogradom dok Ramuš Haradinaj ne bude oslobođen optužbi, kao i otvoren poziv Albancima u Makedoniji da ostanu dosledni u zahtevima za formiranje vlade te države, zvuči kao da se Priština osilila, piše "Sputnjik".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Desetog marta navršilo se punih deset godina od kada je Marti Ahtisari, specijalni izaslanik UN, stavio tačku na tzv. bečke pregovore Prištine i Beograda. Njegov plan za rešenje krize, koji Savet bezbednosti UN nije prihvatio, postao je temelj na kojem je Kosovo februara 2008. godine proglasilo nezavisnost.

Pet godina kasnije i potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. bio je drugi pokušaj da se nađe kompromis između Beograda i Prištine. Verovalo se, doduše ne bez razloga, da "moć" Prištini daju Amerika i NATO, jer i "nezavisno Kosovo" jeste njihovo čedo.

Zbunjenost je nastupila kada je predsednik Kosova podvukao crtu i zamerio NATO-u, SAD i EU zbog mešanja u, kako je rekao, "unutrašnje stvari" suverene države. Dakle, kad je Kosovo postalo "suverena država"? I ko kao takvu može da je kontroliše, ako ne oni koji su je i stvorili? Ko daje vetra u leđa kosovskim Albancima danas?

Matična država Albanija nije ona zemlja koje se mi sećamo. Ekonomski osnažena, članica najjače vojne alijanse na svetu, vrlo dobro upravlja koncima kada je reč o postizanju ciljeva zacrtanih ko zna kada. Hrabrost koju je Tači pokazao svojim "ne" savim sigurno stiglo je uz blagoslov iz Tirane.

Godine 2001. Albanija je pokrenula desetogodišnji program modernizacije i obnove oružanih snaga prema kojem one imaju 14.500 vojnika u aktivnom sastavu, uključujući 2.000 civila obučenih po NATO standardu. Ta reforma je uključila i uništavanje velikih količina zastarelog oružja, municije i opreme, uključujući borbene avione, helikoptere, bojne brodove, tenkove i artiljeriju. Broj potencijalnih regruta iznosi 1.571.050.

Dakle, ako se neko pita zašto je Tačiju mišljenje Zapada postalo manje bitno, neka oslušne šapate iz Tirane.

Nastavak na Vesti-online.com...