Izvor: Vostok.rs, 29.Maj.2013, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanderbolti napustili Evropu
29.05.2013. -
U Evropi gase odjek hladnog rata. U aprilu 2013. godine kontinent je napustila poslednja američka tenkovska četa, a pre tri dana u SAD vratili su se poslednji jurišnici A-10 Tanderbolt iz sastava rasformirane 81. eskadrile ratnog vazduhoplovstva SAD, bazirane u vazduhoplovnoj bazi Špangdalem u Nemačkoj.
Duge senke sukoba
Tokom nekoliko decenija hladnog rata američke trupe u Evropi bile su okosnica objedinjenih snaga >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << NATO-a, surpotstavljenih Sovjetskom Savezu. Na vrhuncu konfrontacije američka grupacija imala je skoro 300 hiljada ljudi, hiljade tenkova i oklopnih borbenih vozila, stotine teških artiljerijskih sistema, aviona i helikoptera. Ništa manje upečatljive snage nemačkog Budnesvera, kao i britanska rajnska armija i ostali saveznički kontigenti suprotstavljali su se najvećoj u istoriji vojnoj grupaciji koncentrisanoj u Istočnoj Evropi, SSSR i njegovim saveznicima. Planovi strana predviđali su primenu na stotine nuklearnih punjenja i prvih nekoliko dana rata samo u cilju podrške trupa, bez napada gradova i ostalih pozadinskih objekata.
Planovi NATO-a dopuštali su primenu nuklearnog oružja na sopstvenoj teritoriji. Nuklearne fugase trebalo je da se postavljaju na strateški važnim tačkama – na velikim automobilskim trasama, pod mostovima u specijalnim betonskim šahtovima i slično. Pretpostavljalo se da bi prilikom eksplozije svih punjenja bila stvorena zona radioaktivne kontaminacije i teško prevladivih prepreka, što bi zadržalo napredovanje sovjetskih trupa na dva-tri dana.
Jurišnici A-10, čije postavljanje je započelo u drugoj polovini 70-ih godina, bili su deo naprednih snaga NATO-a, namenjenih za suzbijanje očekivanog sovjetskog proboja do Lamanša. U toku mnogobrojnih velikih i malih manevara piloti juršnici su uvežbavali letove na supermalim visinama po osnovnim maršrutama najverovatnijeg napredovanja sovjetskih trupa. Takva priprema je trebalo da smanji gubitke Warthog od vatre sovjetke PVO i napada sovjetskih lovaca. Ipak uz sve lukavosti prognoze koje su predviđale u uslovima masovnog rata dve supersile oko 7 izgubljenih letelica na svakih sto letova, davale su grupaciji američkih jurišnika najviše dve nedelje života do potpunog gubitka bezbednosti. Prelazak na primenu strateškog nuklearnog oružja bio je sasvim realna perspektiva.
Smanjenje gotovosti
Raspad Varšavskog sporazuma, zatim i SSSR prekinuli su ovu konfrontaciju. Danas ni jedna od strana ne posesduje mogućnost i želju da započne u Evropi ofanzivna borbena dejstva, i uzajamno smanjenje snaga postalo je konstatacija promenjene situacije. Američke snage u Evropu su smanjenje do dve brigade – jedne na borbenim vozilima Starjker u Nemačkoji i jedne desantne u Italiji. Vazhdušne snage koje ih podržavaju su smanjene do 6 lovačkih eskadrila (jedne u Nemačkoj, dve u Italiji i tri u Engleskoj), pri tome polovina je prevedena u režim smanjene bojeve gotovosti. Povlačenje posledih tenkova i juršnika na proleće 2013. godine u SAD postalo je nastavak rpocesa smanjenja konrontacije u Evorpi, aktiviziranog posle odluke o smanjenju vojnih troškova.
Glavna namena snaga u Evropi danas postaje podrška američkih operacija na Bliskom Istoku, u Centralnoj Aziji i u regionu Pacifičnog prstena, što je naglo povećalo značaj preostalih jedinica za transport i punjenje gorivom koje su ostale u evropskim bazama.
Novo lice rata
Evropsko smanjenje nažalost ne znači pad napetosti u svetu i smanjenje opšteg nivoa opasnosti. Rat će se razbuktati po širokom luku islamskih država od Malija do Centralne Azije, sukob na Jugoistoku Azije tek započinje, a teroristička aktivnost ne priznaje granice u principu.
U tom ratu tenkovske divizije i jurišne eskadrile gube svoj prethodni značaj. Sve zemlje sveta, ne isključujući Rusiju i SAD traže nove oblike organizacije svojih oružanih snaga prd licem novih opasnosti i novih neprijatelja. Između ostalog može se verovatno reći: klasični nuklearni sukob je stvar prošlosti. Cena ljudskog života za razvijene zemlje je postala previsoka da bi se ozbiljno planirala borbena dejstva tih razmera koja su pretpostavljana u vreme hladnog rata.
Ilija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
