Izvor: Večernje novosti, 03.Avg.2014, 17:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Tagesšpigl”: NATO „patentirao” nesrazmernu silu

GLAVNA zamerka na račun Izraela glasi da je rat u Gazi “nesrazmeran”, jer strada mnogo više Palestinaca, mahom civila. Ali, tu kulturu ratovanja izmislile su zapadne sile. Ne tako davno, Evropljani su zajedno sa američkim saveznicima u više navrata vodili ratove slične akcijama Izraela. SRJ 1999. godine osetila je destruktivnu moć američkih i evropskih vazduhoplovnih snaga. U strahu od velikih gubitaka u kopnenom, NATO je pribegao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << strateškom vazdušnom ratu. Uočava ovo Tomas Špekman, šef odeljenja za komunikaciju u ministarstvu finansija Nemačke i predavač na Institutu za političke nauke i sociologiju na univerzitetu u Bonu. U autorskom tekstu za berlinski “Tagesšpigl” on poredi aktuelne sukobe u pojasu Gaze sa prethodnim ratovima zapadnih sila. - Rat iz vazduha i minimiziranje sopstvenih gubitka plaćaju se povećanim rizikom po civilno stanovništvo bombardovane zemlje. Ratovi koji se u poslednje vreme vode takozvanim preciznim oružjem ne pružaju efikasno razlikovanje između boraca i neboraca. Dakle, borbe u Libanu i Gazi, kao i ratovi u Avganistanu, na Kosovu, Iraku i Libiji imaju i zbog toga sličnosti - primećuje autor. Mada Izraelci, kao i Amerikanci i Evropljani, nisu ciljano napadali civilne ciljeve, on podseća da su žrtve vazdušnih udara na stotine i oni: - Prema Hjuman rajts voču i NATO, na srpskoj strani je poginulo 500 civila i 5.000 vojnika. Beograd je govorio o 5.000 civila i 500 vojnika. Broj ubijenih kosovskih Albanaca procenjen je na oko 2.500. Zemlje NATO nisu izgubile nijednog vojnika. Prema podacima libanske vlade, 2006. je život izgubilo više od 1000 Libanaca, od toga 90 odsto civila. Na izraelskoj strani, potvrđeno je stotinu pogibija, od toga oko dve trećine vojnika - navodi se.OBRNUT ODNOS Tokom Prvog svetskog rata na civilnu žrtvu bilo je deset poginulih vojnika, danas je odnos skoro obrnut. Čini se da se ratovi ponovo sve više pretvaraju u nešto što pogađa društva u celini. Ako se tako nastavi, to će imati elementarne posledice po Ženevske konvencije, kao i međunarodno pravo. Ekonomska i ekološka šteta od strateškog bombardovanja neizmerne su. - Beograd procenjuje troškove rekonstrukcije na više od stotinu milijardi dolara. Procene libanskog Saveta za obnovu i razvoj su takođe u milijardama. Na severu Izraela, rakete Hezbolaha su uništile više od milion stabala i mnogo polja. Troškovi obnove se takođe mere milijardama - uočava on. Nisu slični samo efekti već i logika delovanja: - U SR Jugoslaviji, Evropljani su 1999. vazdušnim napadima želeli da unište infrastrukturu Vojske Srbije i prekinu proterivanje i ubistva kosovskih Albanaca. Time je trebalo da se ojača njihova autonomija, ali i opozicija režimu u Beogradu. Izrael je bombardovanjem 2006. hteo da uništi vojnu infrastrukturu Hezbolaha i okonča njegovu autonomiju u Libanu. Time je trebalo da se ojača ne samo Izrael, već i Liban - kaže se. Izbegavajući kopneni rat na Kosovu, Evropljani su 1999. za malo izbegli vojni poraz. Sa ratnom srećom kakvu je NATO tada imao, Izrael teško može da računa, procenjuje on. Vazdušni napadi u Libanu i pojasu Gaze pogađaju neprijatelja koji je još odlučniji i neustrašiviji od Beograda 1999: - Jerusalimu tako, posle višenedeljnog bombardovanja, nije ostalo ništa drugo do kopnena ofanziva, 2006, 2009. i sada 2014 ...Evropljani mogu da se smatraju srećnim što nisu bili primorani na ovaj korak na Kosovu i u Libiji - smatra on. Autor zaključuje da se “Izrael bori za bezbednost u sukobu u kome se o srazmeri isto tako retko vodi računa kao na Balkanu, u Avganistanu, Iraku ili Libiji”.

Nastavak na Večernje novosti...