Izvor: Politika, 25.Mar.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je bilo kao u polusnu
Budan si jer znaš da ćeš poginuti ako zaspiš, a spavaš jer ne možeš ostati budan nedeljama
Ono što ću zauvek pamtiti iz borbi na Košarama bila je jedna noć na straži na isturenom položaju, kada su NATO avioni greškom izbacili dva kontejnera s kasetnim bombama direktno iznad položaja albanskih terorista, a zatim i treći i četvrti kontejner direktno iznad mene. U tri sata ujutru, nebo se obojilo jarko narandžasto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sve se u trenutku pretvorilo u gromoglasan rafal i stravičan pljusak gelera svuda unaokolo. Vrelo olovo kidalo je granje i kopalo zemlju, čekao sam da me pogodi. Razmišljao sam kako ću se osećati u trenutku kad me probije geler, da li će to biti ruka, noga ili telo, kako da otpočnem s previjanjem ako budem mogao. Milion misli u tom trenutku prođe kroz glavu, a onda nastane jeziva tišina. Ne čuje se ništa, samo ostaci granja i zemlje kako padaju unaokolo i albanski teroristi koji vrište od rana koje nisu očekivali.
Ovako Saša Gacik (1971) iz Niša opisuje jedan od najdramatičnijih trenutaka koji je doživeo tokom rata 1999. godine. On je kao vojnik JNA redovni vojni rok odslužio 1990/1991. godine i tada je učestvovao u akcijama u Sloveniji i Hrvatskoj. Prvog dana napada NATO na SR Jugoslaviju dobrovoljno se, kao rezervista, priključio ratnom sastavu 63. padobranske brigade.
S obzirom na veoma malu vidljivost u gustim i nepreglednim šumama Prokletija, borbe između pripadnika 63. padobranske brigade i OVK su često vođene na veoma bliskoj distanci. Stalna komunikacija između NATO-a i OVK i svakodnevna upotreba avijacije NATO-a predstavljali su konstantnu pretnju jedinicama VJ.
– Kada su dani bili vedri, neprijateljska avijacija je bombardovala naše položaje više puta dnevno, a zakloni, uglavnom napravljeni ispod i oko oborenih stabala bukvi, pružali su minimalnu zaštitu. Rovovi se zbog izrazito kamenitog tla nisu mogli kopati, tako da su koliku-toliku zaštitu pružali samo stroga maskirna disciplina, vojnički šlem i pancirni prsluk – objašnjava Gacik.
Noću ili po oblačnom vremenu bile su učestale provokacije pripadnika OVK koji su stalnim napadima i borbenim aktivnostima pokušavali da izmore srpske vojnike.
– Zbog toga klasičan odmor i spavanje nisu postojali tokom angažovanja na Košarama, sve je bilo kao u polusnu. Budan si jer znaš da ćeš sigurno poginuti ako zaspiš, a spavaš jer ne možeš ostati budan nedeljama. Svakog jutra dobijali smo vodu i hranu negde iz pozadine udaljene oko kilometar-dva. Svakog dana isto, litar vode i dve konzerve, ponekad imalo hleba – seća se Gacik.
Manje grupe OVK su iz pravca Albanije pokušavale neprimećeno da prodru iza linije fronta, ali su te namere u najvećem broju slučajeva bile osujećene, a linija razdvajanja ostala je relativno stabilna do završetka borbenih dejstava u junu 1999.
– Cilj tih oružanih provokacija je bilo prikupljanje informacija o broju i položaju naših jedinica, a posle toga usledilo bi bombardovanje položaja jedinica VJ raketama vazduh-zemlja i, češće, kasetnim bombama od strane NATO avijacije. Poučeni iskustvom, pripadnici 63. padobranske brigade dejstvovali su samo u krajnoj nuždi, na veoma bliskom odstojanju i samo kad je bilo izvesno da će napadači biti uništeni. Odmah posle dejstava menjali smo položaj u očekivanju napada iz vazduha, a posle bombardovanja brzo bismo se opet vraćali na početne položaje. Dejstvujući na taj način, uspeli smo da gubitke u ljudstvu tokom dvomesečnih borbi smanjimo na minimum – objašnjava Gacik.
M. G.
-----------------------------------------
Krošnje bukvi štitile od kasetnih bombi
Najveće gubitke VJ nanosila su ranjavanja gelerima tokom stalnih bombardovanja. Ipak, s obzirom na intenzitet upotrebe NATO avijacije, gubici su bili minimalni, zahvaljujući i gustim i visokim bukovim šumama u rejonu Košara u čijim je krošnjama dolazilo do aktiviranja kontejnera kasetnih bombi.
objavljeno: 25.03.2013.
