Izvor: Večernje novosti, 17.Jul.2016, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah NATO košta milijarde!

Posle 15 godina evropske članice NATO će povećati svoje vojne budžete na prosečno dva odsto bruto proizvoda. Ravnoteža naoružanja efikasnija za očuvanje mira nego stotine samita političara i diplomata Evropske članice NATO posle 15 godina povećaće svoje vojne budžete. Bez obzira na ekonomsku krizu koju osećaju mnogi na Starom kontinentu nedavno je u Varšavi dogovoreno da se za vojne potrebe izvdaja dva posto BND što je za pola procenta više nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << do sada. Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg je podsetio da su u periodu 1985. do 1989. evropske članice NATO trošile na vojsku 3,1 posto BND, a zatim je to izdvajanje smanjivano i došlo se do proseka od 1,43 odsto. Ove godine će evropske članice NATO potrošiti 253 milijarde dolara za svoje armije, a Amerikanci kao vodeća vojna sila na svetu 618 milijardi dolara. Rukovodstvima onih zapadnih zemalja koje teško podnose ekonomsku krizu nije po volji što će morati da za vojsku troše još više, ali "dirigent iz Vašingtona" se u toj organizaciji mora slušati bez obzira što se sve odluke donose konsenzusom tj. potpunom saglasnošću. Samo četiri od 26 evropskih članica NATO trošile su 2015. dva posto BND na vojsku, to su Grčka, Poljska, Velika Britanija i Estonija, a ostale 22 zemlje oko 1,1 odsto. Na drugoj strani, Rusija je trošila na odbranu 4,18 posto BND, a SAD 3,33, Kina ali i mnoge druge zemlje su takođe prisiljene da povećavaju svoje vojne rashode. Najveći rast vojnog budžeta u 2015. godini je imala Ukrajina 69,9 posto što se lako može objasniti jer je ratovala u Donbasu. Iran je imao rast vojnog budžeta 29 posto, pa Poljska 21,9 posto i Rusija 21,3 posto. Na jednog vojnika Rusija godišnje troši 64.600 dolara. Vodeće armije NATO na čelu sa SAD troše pet puta više od Rusa. Moćne zemlje najviše troše na novu vojnu tehniku, dok sirotinja vojni budžet potroši na hranu i oblačenje vojnika. Samo na održavanje atomskih arsenala Amerika godišnje troši oko 20 milijardi dolara, dok za to isto Rusi potroše deset do petnaest milijardi dolara. Održavanje jedne bojeve glave u SAD košta 1,8 miliona dolara.Prvog aprila američki predsednik Obama izjavio je da namerava da produži dijalog sa Rusijom o smanjenju atomskih potencijala. Izgleda da je to bio Obamin propagandni pucanj jer je on znao da Moskva u sadašnjoj konstelaciji snaga i atmosferi koja vlada među najmoćnijim svetskim državama ne namerava da smanjuje broj svojih raketa i atomskih glava jer one garancija da Rusiju i njene saveznike niko neće smeti da napadne. Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je rekao da do takvog razgovora ne može doći sve dok se NATO približava granicama Rusije. Danas u svetu najveću armiju ima Kina - 2.333.000 vojnika. Na drugom mestu su SAD sa milion i 381.000, a na trećem mestu je Indija sa milion i 346.000, dok je na četvrtom mestu Severna Koreja sa milion i 190.000 vojnika. Rusija je na petom mestu i ima oko 900.000 vojnika ali tome se trebaju dodati. U sklopu unutrašnje vojske postoje i desantne jedinice.Šesti po broju vojnika je Pakistan koji ima 644.000, sledi Južna Koreja sa 628.000, pa Iran sa 514.000. Na devetom mestu je Turska sa 511.000 vojnika, a deseti je Vijetnam sa 482.000. U Africi najveći broj vojnika ima Egipat - 438.000, dok je u Južnoj Americi najborjnija armija Brazila koja ima 335.000. Neosporno je da Amerikanci najviše troše na odbrambeno naučnoistraživačke i konstruktorske poslove. Među 15 najvećih kompanija u svetu koje proizvode vojnu tehniku sedam je iz Amerike a samo dve su ruske i to "Almaz-Antej" koji proizvodi čuvene ruske PVO raketne sisteme kao što je npr. S-400. I druga ruska kompanija na tom spisku najmoćnijih je "Objedinjena avio-korporacija" koja pravi najpoznatije ruske vojne avione. Najveći uvoznici oružja u svetu su Indija i Saudijska Arabija. Indusi i Kinezi su godinama kupovali i kupuju rusku tehniku dok Saudijska Arabija uglavnom kupuje američko oružje. Rusi sa Kinezima i Indusima sarađuju i pomogli su im da organizuju vlastitu proizvodnju. Sa Indijom je Rusija napravila vrlo efikasnu nadzvučnu raketu "Bramos" kojom se gađaju protivnički brodovi. Sada najviši rukovodioci Rusije i Kine razgovaraju o tome da konstruktori dve zemlje zajedno rade na avionu pete generacije. Osnova bi bio već postojeći ruski T-50, a Indusi tvrde da bi njihovi programeri mogli da ga učine još "pametnijim", dakle i opasnijim. Kao i uvek, na kraju ovakvih tekstova nameće se pitanje troše li se uzaludno milijarde i je li bolje trošiti ogroman novac za neke investicije koje bi poboljšale život narodu? Generali su ipak ubedili Putina i Medvedeva da Rusija može biti spokojna u zaštiti svojih interesa samo ako ima moćnu i mobilnu armiju spremnu da brzo reaguje kad zatreba. Bez obzira sviđalo se nekome ili ne, vreme je pokazalo da je "ravnoteža straha" efikasnija za očuvanje mira nego stotine sastanaka političara i diplomata. SATELITI Kad se zna da Amerikanci najviše ulažu u istraživanja i imaju najveći vojni budžet onda je jasno zašto baš oni imaju najviše satelita u kosmosu. Iako se broj satelita menja, neki prestaju da rade i lansiraju se novi, SAD ih ima oko 150 dok se na drugom mestu nalazi Rusija koja ih ima 80. Na trećem mestu je Kina koja ima pet vojnih satelita.RUSI SPREMNIJI OD OSTALIH Kraljevski institut odbrambenih istraživanja Velike Britanije tvrdi da je bojeva gotovost ruske armije skoro deset puta veća nego NATO. Britanski erksperti objašnjavaju da za četiri dana Rusi mogu da imaju spremnih za akciju 47.000 ljudi. Za isto vreme jedinice visoke gotovosti Nemačke, Holandije i Norveške mogu da angažuju samo pet hiljada vojnika. Na osnovu takvih analiza, na Zapadu se i govori o ruskoj opasnosti. KOSMIČKI BOMBARDER Rusko ministarstvo odbrane demantovalo je izjavu profesora vojne akademije u Serpuhovu Alekseja Solodovnikova koji je kazao minule sedmice novinarima da se radi na konstruisanju bombardera koji će biti sposoban da gađa iz kosmosa. Zaista se radi na motorima koji bi se koristili u osvajanju kosmosa ali oni nisu za "kosmičke bombardere". Potpukovnik Solodovnikov je ispričao novinarima da će "kosmički bombarder" poletati sa običnog aerodroma i moći će da ako zatreba nanosi atomske udare.
Pogledaj vesti o: NATO,   NATO skup

Nastavak na Večernje novosti...