Izvor: Politika, 17.Maj.2012, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štednja, Evropa i Avganistan

Vikend okupljanja lidera G-8 i NATO-a u Kemp Dejvidu i Čikagu sagledavaju se kao samiti „ograničenih očekivanja”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Predsednik Barak Obama je ovog vikenda domaćin dva samita: danas će u predsedničkom odmaralištu Kemp Dejvid, vojnoj bazi 100 kilometara severozapadno od Vašingtona, prvo ugostiti kolege iz foruma G-8, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nedelju i ponedeljak u „svom” gradu, Čikagu, dočekuje šefove država ili vlada 28 članica NATO-a i 22 partnera zapadne vojne alijanse.

Oba skupa imaju sličan dnevni red, s tim što je samit u Kemp Dejvidu „intimniji”. Više nego glavni povod, publicitet mu je obezbedio nedolazak tek (po treći put) ustoličenog ruskog predsednika Vladimira Putina, sa obrazloženjem da je zauzet formiranjem ruske vlade. Pošto je kao svoju zamenu na samit poslao predsednika te vlade Dmitrija Medvedeva, ovo objašnjenje se poredi sa onim „boli me glava” i tumači kao „korpa” Obami.

Glavne teme i G-8 i NATO-a mogu se opisati u tri reči „štednja, Evropa i Avganistan”. One sadrže trenutno glavne preokupacije Zapada: dilemu da li se iz ekonomske krize (američka ekonomija ne uspeva da izađe iz faze anemičnog rasta i visoke nezaposlenosti, EU je na ivici recesije i ophrvana dužničkom krizom u evrozoni) može izaći samo uz pomoć „stezanja kaiša”, odnosno fiskalne strogosti i kako privesti kraju dosad najdužu vojnu intervenciju SAD i NATO-a.

Povodom skupa u Kemp Dejvidu ovde se mogu pročitati i ocene da je taj forum prevaziđen i da je od njega mnogo važniji postao G-20, pošto okuplja i lidere danas veoma važnih ekonomija kao što su Kina, Indija, Brazil, Južna Koreja, Australija i Turska. Majkl Fromen, zamenik šefa Obaminog Saveta za nacionalnu bezbednost, tim povodom međutim tvrdi da je međusobna „bliskost” pripadnika ovog kluba „korisna za nošenje sa širokim spektrom međunarodnih problema”.

Od tih problema, ovoga puta će dominirati evropski, s tim što dva lidera koja su tek kročila na međunarodnu scenu, novi francuski predsednik Fransoa Oland i italijanski „tehnički” premijer Mario Monti, tek treba da se „zbliže” sa domaćinom i ostalima.

U fokusu će biti fiskalno vanredno stanje u EU, a pre svega fiskalna i politička drama Grčke. Zanimljivo je da će u tom kontekstu Obama biti samo domaćin, ali daleko od uloge glavnog faktora u rešavanju evropskih problema, za koje ključ u rukama ima predsednica vlade glavne evropske ekonomije Angela Merkel.

U Čikagu će glavna tema biti Avganistan, odnosno američko ubeđivanje skeptičnih saveznika da u godišnjim troškovima posleratnog izdržavanja te zemlje (posle 2014), od četiri milijarde dolara, učestvuju bar sa trećinom.

Izgledi da se u nedelju i ponedeljak za to obezbedi brzi pristanak nisu baš veliki, s obzirom na to da je dosad jedino Velika Britanija obećala da će njen doprinos biti 110 miliona. Sem toga, deo izborne platforme novog francuskog predsednika bilo je obećanje da će svojih 3.400 vojnika povući znatno brže nego što to odgovara Vašingtonu.

Među temama će biti i finansiranje raketne odbrane u Evropi, američkog projekta koji se, umesto procenjenih 200 miliona dolara u momentu kad ga je obelodanio Obamin prethodnik Džordž Buš, sada meri milijardama. U većini zemalja EU pak, fiskalne prinude za rezultat imaju da se najpre smanjuju vojni troškovi, što povećava već upadljivu neravnotežu u vojnim izdacima u okviru NATO-a: dok SAD za vojni budžet izdvajaju četiri odsto BNP-a, prosek EU manji je od dva odsto.

Zbog svega ovoga, najverovatniji ishod je samo „ulepšavanje fasade”: alijansa će ponovo deklarativno istaći svoje jedinstvo koje međutim neće uspeti da sakrije suštinska razmimoilaženja.

Od samita NATO-a međutim najopipljiviju korist izvući će Čikago, kome je ulogu domaćina poklonio upravo Obama, izlazeći u susret svom prijatelju i nekadašnjem najbližem saradniku, bivšem šefu svog kabineta Ramu Emanuelu, koji je tamo već godinu dana gradonačelnik. Pošto će samit u Čikago dovesti oko 18.000 gostiju: delegata, posmatrača i novinara, očekuje se da će lokalna ekonomija od toga biti „dobra” za oko 130 miliona, pri čemu će troškove podneti drugi: 36 miliona su obezbedili donatori, a 19 miliona ide na račun federalne vlade.

Grad će međutim mukotrpno ostvariti pomenuti profit: tamo se već okupljaju uobičajeni nepozvani učesnici ovakvih skupova: antiglobalisti i anarhisti, ovoga puta pojačani i „okupatorima Volstrita”, koji ovo smatraju prilikom da ožive svoj pokret protiv ekonomskih nejednakosti.

Razume se, u gradu je vanredno bezbednosno stanje. Kao novo oružje u borbi protiv demonstranata, ako postanu nasilni, najavljen je „zvučni top” koji proizvodi buku nepodnošljivu ljudskim ušima, a razmatra se i mogućnost isključivanja predajnika mobilne telefonije, za šta ovde postoje zakonske mogućnosti, kako bi se sprečilo da vođe demonstranata koordiniraju svoje akcije.

Milan Mišić

objavljeno: 18.05.2012.
Pogledaj vesti o: NATO,   NATO skup,   Vašington

Nastavak na Politika...

Radio Slobodna Evropa: Demonstranti stižu u Čikago zbog NATO samita