Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari dvor spreman za nove mladence
Jubilarna deseta manifestacija „Svadba za maštanje”, akcija koja je postala prepoznatljiv simbol Beograda, biće održana sutra. – Prvo kolektivno „da” pod sirenama
„Svadba za maštanje”, kolektivno venčanje prvi put je održano u jeku NATO bombardovanja, u aprilu 1999. godine. Sasvim tiho i bez mnogo buke i domaće medijske pompe, više kao simbol bunta i prkosa zbog situacije u zemlji, dvadeset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parova odlučilo je da u istom danu i u jednom glasu izgovori zajedničko „da”.
Slika mladosti i lepote, dugačke kolone u „belom” koja je tada prošetala ulicama Beograda i otišla do fontane na Trgu Nikole Pašića da baci novčić „za ljubav i sreću”, nikoga nije ostavila ravnodušnim, a, posredstvom svetskih medija, nenadano je obišla čitav svet i postala vest dana koju su prenele gotovo sve vodeće televizijske stanice.
Bi-Bi-Sijevi i Si-En-Enovi izveštači, u pauzi između vazdušnih napada, nisu propustili da naprave priloge o ljudima koji u jeku rata prave takve manifestacije. Ovogodišnja, deseta akcija kolektivnog venčanja čiji je osnivač i idejni tvorac Tivi Melčev, novinar i publicista, održaće se 4. maja ispred zdanja Starog dvora. Jubilarna akcija imaće svoju simboliku i biće organizovana u znaku dosadašnjih srpskih predstavnika na „Pesmi Evrovizije”.
Iako je „u redu” za ovu ceremoniju stajalo oko 400 parova, priliku da im neke od šlagera „uživo” zapevaju Lola Novaković, Ekstra Nena, Bebi Dol, Marija Šerifović, a ozbiljno se govori i o nastupu Zdravka Čolića, izborilo je 200 parova iz zemlje i inostranstva.
Prema podacima organizatora, za proteklu deceniju održavanja ove manifestacije pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda venčalo se oko hiljadu mladih bračnih parova iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, a bilo je i onih koji su došli iz SAD, Kanade, Švedske, Danske, čak i jedna Kineskinja.
Radmila Hrustanović, počasni predsednik Organizacionog odbora „Svadbe za maštanje”, kaže da je osnovna ideja kolektivnog venčanja, pored materijalne pomoći mladencima, bila da se osnaži i propagira institucija braka.
– Prvo kolektivno venčanje, bez obzira na sirene koje su zavijale, uprkos bombama koje su padale, doživela sam kao manifestaciju koja je imala za cilj da pokaže da je Beograd imao volju za životom – kaže Radmila Hrustanović.
Od ove godine „Svadba za maštanje” postala je manifestacija od značaja za Beograd koja je uvršćena u redovni godišnji kalendar dešavanja i finansira se iz gradskog budžeta.
– Pored toga što nesumnjivo promoviše vrednosti bračne zajednice, ona ima i svoje propratne efekte koji se ogledaju na privrednom, turističkom, kulturnom i humanitarnom planu. Mladencima je, što je jedinstven slučaj, obezbeđeno potpuno besplatno venčanje – od boravka i prenoćišta u Beogradu, venčanica, fotografija, video zapisa i drugih vrednih nagrada koje obezbeđuju dugogodišnji prijatelji i sponzori ove manifestacije – objašnjava Hrustanovićka.
Pomoćnica gradonačelnika ističe da ova manifestacija ima svoju tradiciju i prepoznatljiva je po socijalnom davanju.
– U budućnosti će ona nastaviti da razvija programske sadržaje i kvalitet. Specifičnost i posebna draž „Svadbe za maštanje” je i u njenom direktnom dvočasovnom prenosu pred kamerama nacionalne televizije, uz učešće brojnih pevača, glumaca i ostalih javnih ličnosti – kaže Hrustanovićka koja se i sama venčala na kolektivnom venčanju 1977. godine u Sarajevu.
Njena iskustva sa ljudima koji su na ovaj način stali na „ludi kamen” potpuno su različita.
– Različite pobude dovode mlade na ovo venčanje. Neki su, jednostavno, želeli da u tom svečanom činu budu sa drugima. Jedne je dovela nužda, želeli su da imaju glamurozno venčanje, a nisu imali finansijske mogućnosti. Ima i onih koji su sanjali o dolasku u Beograd, kako bi se venčali u centru Srbije. Ne smemo da zaboravimo i na one koji žive u dijaspori i bili su srećni da taj čin obave u svom gradu. Avanturiste je želja za avanturom dovela ovde. Beograd se, u duhu svog kosmopolitizma, tokom deset godina trudio da sve njih podjednako dobro ugosti i svima bude hvale vredan domaćin. Sa iskustvom koje smo stekli ne vidim razloga da tako ne bude i u budućnosti – naglašava Radmila Hrustanović.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 03/05/2008.]
