Izvor: Politika, 04.Sep.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski izbor
Ako niste čuli, u Evropi besni rat. Milion ljudi je već u izbeglištvu, NATO je posle dvadeset godina konačno pronašao smisao svog postojanja, a holivudski scenaristi više neće morati da lutaju u potrazi za arhineprijateljem – bar dok Putin stoluje u Kremlju.
Bušovi ratovi po Bliskom i manje bliskim istocima vraćaju se kao krvavi bumerang, a arapski prolećni put u kameno doba ovih dana se, poput Ćele-kule, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << popločava ljudskim glavama. U kalifatu, gde nema gladijatora, ali ima monstruma, procenili su da su im, za početak, najpodesnije novinarske.
U svetoj zemlji danas je normalno da se za troje dece pobije 333 neke druge, u Africi haraju zarazne boleštine, a Kinezi milijardama dolara crtaju granice svog uticaja.
Očigledno da savremeni svet postaje sve suroviji i da se užurbano menja ili se možda već promenio. Ponovo se mešaju karte, stvara se novi poredak, a srpska javnost strepi nad samo jednim pitanjem – kako li će ovog puta prelomiti Srbija. Hoćemo li opet nepogrešivo birati naopako ili ćemo čekati da ispratimo sve vozove koji budu tutnjali Balkanom?
Evropska unija na brvnu sa Rusijom odmerava snage i prebrojava jatake. Vratila se stara hladnoratovska retorika, a NATO nije imao toliko brifinga i saopštenja još od združenog nastupa na jugoslovenskom nebu.
Nemci se izgleda ponovo interesuju za ove krajeve. Naravno, ne zahvaljujući našoj „proaktivnoj“ džejovskoj spoljnoj politici – ni na Istok ni na Zapad – nego zbog Ukrajine. Sve zemlje, pa i Srbiju, koje su do sada kinjili i zamajavali dugogodišnjim obećanjima o pristupanju EU danas gledaju kao moguće ruske satelite, jer, izgleda, dolazi vreme svrstane politike: naši i njihovi.
Pedantnim Nemcima teško da će da promakne da u balkansku krčmu, osim Rusa, sve češće navraćaju Arapi i Turci, a bogme i Kinezi koji su, pre ovog skupa u Berlinu, prošle godine u Bukureštu okupljali ovdašnje lidere.
Tačku koju su pomenuli kod Hrvata Nemci bi mogli da preprave u zapetu, a ako ikad Srbija zaista uđe u EU – neće to biti zbog usklađivanja nekakvih poglavlja nego zbog straha od Rusije.
Pre nego što nas prime, naravno, mi treba da pristanemo, a pre pristanka moramo da uradimo bar dve stvari: da se odreknemo Rusa i prihvatimo NATO. I jedni i drugi su naši stari poznanici.
Poslednji put kad se svet menjao Srbija je prespavala. Dok se rušio Zid, menjale se granice i sfere uticaja, tadašnji srpski vožd se zamandalio u sobu, ugasio svetlo i skidao petokraku sa šajkača. Zbog trauma noćima nije spavao osluškujući tenkovsku kanonadu na Beli dom u Moskvi. U proteklih sto godina, gotovo po pravilu, svaki put kad se lomilo birali smo iznuđeno ili pogrešno rešenje.
Siguran sam da sve ovo bolje od mene zna i naše mudro rukovodstvo i da će o ovim pitanjima raspravljati i zauzeti stav. Čim se završe lokalni izbori u Majdanpeku.
Nikola Trklja
objavljeno: 05.09.2014.
