Izvor: Blic, 24.Mar.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbima bombe, Albancima država
Srbija danas obeležava desetu godišnjicu početka vazdušnih udara NATO. Sve škole u Srbiji nastavu počinju minutom ćutanja za poginule, Skupština ne radi, u celoj zemlji organizuju se skupovi, a zvaničnici polažu vence kraj spomenika poginulima.
Stravičan zločin nad civilima u Grdeličkoj klisuri
Obraćajući se juče Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku, na sednici posvećenoj Kosovu, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da su Srbi pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deset godina kažnjeni bombama, a kosovski Albanci deset godina kasnije, uprkos proterivanju Srba i paljenju njihovih kuća i crkava, nagrađeni time što je više od 50 zemalja priznalo nelegalno proglašenu nezavisnost.
Zamenik predsednika Vlade i ministar policije Ivica Dačić ocenio je da proces jednostranog proglašenja secesije Kosova i njeno priznanje od nekih država predstavlja nastavak bombardovanja, pritisaka i agresije, koje je bilo „posledica lažne optužbe za genocid i etničko čišćenje, zbog insceniranog masakra i navodne krivice srpskih snaga u Račku”.
Ovaj datum bio je povod i da se još jednom otvori polemika o odnosima Beograda i Severnoatlantskog vojnog saveza. Predstavnici većine stranaka tvrde da bi bilo najbolje da Srbija ostane vojno neutralna. Šefica poslaničke grupe ZES u Skupštini Srbije Nada Kolundžija kaže da je Srbija članica „Partnerstva za mir” i da je to za sada dovoljan oblik saradnje sa NATO, a da o eventualnom članstvu treba da se izjasne građani na referendumu. Sa tim se slaže i poslanik DSS Dragan Šormaz koji je ocenio da Srbija može biti bezbedna i bez članstva u bilo kom vojnom savezu. Šef poslaničke grupe „Napred, Srbijo” Tomislav Nikolić smatra da Srbija nikada ne sme da bude u NATO ili bilo kom drugom vojnom savezu.
Aleksinac, mart 1999. godine
Poginulo 2.500 ljudi
Vazdušni udari NATO započeli su 24. marta 1999, nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, posle neuspešnih mirovnih pregovora u Rambujeu. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama, poginulo oko 2.500 ljudi. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture. O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci, a nezavisne procene govore o šteti od oko 30 milijardi dolara. Bombardovanje je okončano 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga Jugoslavije sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
