Izvor: B92, 30.Mar.2015, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbiju neće silom u NATO"
Srbija je od svih zemalja Zapadnog Balkana najmanje zainteresovana za ulazak u NATO, ali niko je neće silom uvlačiti u tu vojnu alijansu.
To je zaključak panel diskusije posvećene uticaju evroatlantskih integracija na region.
Na skupu se, takođe, čulo da saradnja obaveštajno-bezbednosnog sektora zemalja Zapadnog Balkana sa istim sektorom zemalja članica NATO-a ide ispred zvanične politike. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović izjavio je da Srbija nikada nije zvanično objavila da je njen interes članstvo u NATO-u, iako je članica Partnerstva za mir od 2006. godine, te da je od svih zemalja Zapadnog Balkana najmanje zainteresovana za ulazak u tu organizaciju.
On je, učestvujući na panel diskusiji "Uticaj evroatlantskih integracija na regionalnu bezbednost na Zapadnom Balkanu, za i protiv", istakao da se u mnogim državama regiona članstvo u NATO-u doživljava kao glavni strateški izbor, koji bi trebalo da ih približi evroatlantskim integracijama.
Stojanović je podsetio da je Srbija članica programa "Partnerstvo za mir", kao i da je usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti.
"Intervencija NATO snaga 1999. još uvek je živo i bolno sećanje, koje potkrepljuje osećaj nepravde zbog toga što su mnoge zemlje članice NATO priznale nezavisnost Kosova. Zbog svega toga, Srbija je od svih zemalja Zapadnog Balkana najmanje zainteresovana za ulazak u NATO", rekao je Stojanović.
Prema njegovim rečima, smatra se da bi članstvo u NATO-u doprinelo podizanju kreditnog rejtinga zemlje i uvećanju stranih direktnih investicija, a takođe postoje argumenti da bi obezbedilo bolji, efikasniji i racionalniji i jeftiniji sektor bezbednosti i odbrane.
"Međutim, ulazak u NATO nosi i troškove. Reforma sektora bezbednosti je skupa, modernizacija i reorganizacija vojnih snaga u skladu sa NATO standardima zahteva velike godišnje budžetske izdatke, po nekim procenama dva odsto bruto društvenog proizvoda", istakao je Stojanović.
On je napomenuo da pridruživanje NATO-u podrazumeva i slanje vojnih jedinica u mirovne misije i operacije širom sveta, što nosi rizik pogibije vojnika i povećava opasnost od terorističkih napada.
Stojanović je, međutim, rekao da saradnja oružanih snaga Srbije sa oružanim snagama NATO-a ide ispred zvanične politike i većinskog stava javnog mnjenja.
"Kada su u pitanju globalni i regionalni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, imamo odličnu saradnju naših obaveštajno-bezbednosnih službi sa tim sektorom zemalja članica NATO pakta i ta saradnja je dnevna, veoma uspešna i odvija se neprekidno", rekao je Stojanović.
Poslanik SNS Dragan Šormaz rekao je da Srbija treba da napravi novu strategiju odbrane i nacionalne bezbednosti, imajući na umu da su gotovo sve države u regionu članice NATO-a ili žele da to postanu.
"Mi moramo tu činjenicu da sagledamo, jer ne možemo više da imamo, na primer, problem sa Rumunijom, jer problem sa Rumunijom je problem sa NATO paktom. Potrebno je da u narednom periodu još više sarađujemo, da Srbija maksimalno iskoristi potencijal Partnerstva za mir", rekao je Šormaz.
On je dodao da se u međuvremenu mora sagledati koji je naš najveći interes - da li da i dalje budemo vojno neutralni ili da budemo deo kolektivnog sistema odbrane.
Kako je naveo, Srbija je prva država u regionu koja je donela Zakon o zabrani odlaska i učešća našim građanima u stranim konfliktima, što je, prema njegovim rečima, dovelo do toga da je drastično opao broj ljudi koji je spreman da ratuje na nekim žarištima, poput Ukrajine, ili oni kojih su odlazili da se bore za Islamsku državu iz ovog regiona.
Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a od 2010. do 2012, nemački političar Karl Lamers, rekao je da zna da mnogi građani Srbije brinu šta bi integracija u NATO značila, te da ima pogrešnih predstava.
Prema njegovim rečima, integracija Srbije u evroatlantstke strukture će biti uspešna samo ako je stanovništvo podržava.
Kako je rekao, Srbija nije izolovana od bezbednosnih izazova i niko nema resurse da samostalno odgovori na njih.
"Uveren sam da je kooperacija nužnost. Niko vas neće vući i uvlačiti u evroatlantske integracije, to je vaša slobodna odluka, a na Srbiji je da odabere tempo i krajnji cilj ovog procesa. Znam da je to kontroverzno pitanje kod vas, vrata su vam otvorena, a kada i da li ćete ući, to je vaša slobodna odluka", rekao je Lamers.
Istraživački konsultant Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju Vladimir Trapara rekao je da je protiv ulaska u NATO, jer trenutno ne postoji nijedna pretnja za koju bi NATO bio kompetentan da brani Srbiju.
Kako je rekao, ako je neko pretio Srbiji u poslednjih 25 godina, to je bio sam NATO, ili neki lokalni akteri koje je NATO podržavao.
