Izvor: Vesti-online.com, 05.Nov.2016, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija je sasvim po meri NATO"
Srbija je, bez obzira na na isticanje vojne neutralnosti, opredeljena za saradnju sa NATO-om, o čemu govori činjenica da ima više vojnih vežbi sa Zapadnom alijansom nego sa Rusijom, kaže za "Vesti" Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ipak, smatra ona, zbog većinskog narodnog neraspoloženja prema NATO-u, neće skoro postati članica tog saveza.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
- Pristupili smo 2006. Partnerstvu za mir i iza nas je već decenija usklađivanja sa standardima NATO-a, dok sa vojskom Rusije nismo kompatibilni - pojašnjava Bjeloševa za "Vesti".
Da li je saradnja moguća sa obe kada NATO sada vežba u Crnoj Gori, a Rusija u Srbiji?
- Moguća je i potrebna, prvenstveno zbog terorizma i migracija, ali i drugih situacija. Tip vežbi u Crnoj Gori i Srbiji je različit, pa ništa nije sporno. Tamo se uvežbavaju operacije u vanrednim situacijama, poput poplava, a u okviru Partnerstva za mir učestvuje deo srpskih vojnika. U Srbiji se vežbaju protivterorističke operacije čime se podiže stepen operativnosti i uvežbanosti više rodova vojske.
Koliko je održiva vojna neutralnost Srbije, kada smo praktično okruženi NATO članicama?
- Ne može se više govoriti o neutralnosti. Vojno neutralne zemlje, poput Austrije i Finske, kao članice EU prihvatile su njenu spoljnu i bezbednosnu politiku, i to se očekuje i od Srbije. Proklamovano vojno nesvrstavanje teško je održivo na duži rok jer su uočljive manifestacije političkog pritiska kroz zahtev za opredeljivanje Beograda.
Znači li to da će Srbija ipak ući u NATO?
- Ne znači, mada je činjenica da naša saradnja sa NATO-om prevazilazi stepen saradnje koji imamo sa svim ostalim važnim činiocima i državama. Građani nisu saglasni, pa nema ni političke volje za priključivanje. Manje od 20 odsto ljudi u Srbiji je za najtešnju saradnju, a prvenstveni razlog velikog neraspoloženja je bombardovanje Srbije 1999.
Nastavak na Vesti-online.com...
